sreda, 23.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Mladalačka iskušenja

Milena Dravić je moj uzor. Bila mi je čast da je upoznam kao ličnost. Pravila je dobre izbore i poštujem sve što je ona uradila. Imala sam ogromnu tremu kada sam saznala da ću igrati sa njom u „Sinđelićima”. To je nezaboravno iskustvo, kaže glumica Brankica Sebastijanović
Autor: Ljiljana Petrovićsubota, 23.03.2019. u 15:13
(Фото Иван Милутиновић)

Iako više nije deo nove ekipe serije „Sinđelići”, glumica Brankica Sebastijanović se često viđa sa kolegama iz popularne serije TV Prva. Kaže, stekla je prijatelje za ceo život i sada  dele „i dobro i zlo”. Sa glumcima Borisom Komnenićem i Vučićem Perovićem izgradila je prijateljski odnos, a sa Brankom Pujić već ozbiljno sarađuje. Dve godine je njen asistent u dramskom studiju „Mali teatar” u Zemunu. Za Jelenu Kosaru, koja igra Terezu, tvrdi da joj je kao sestra. Kada su se upoznale, Jelena je imala dvanaest godina, a, evo, sada je već punoletna.

– U novoj, petoj sezoni „Sinđelića”, koja se ovih dana snima, ja se ne pojavljujem, jer je priča moje Eve završena – otkriva Brankica Sebastijanović. – Ali kako se serija često reprizira, ja imam utisak da sam tu i dalje.

Objašnjava da je mnogo radila i da ima osećaj da su joj se četiri godine stopile u jednu. „Malo jedeš, užasno si neodgovorna. Dete, misli o svom zdravlju”, stalno joj je govorio Boris Komnenić. Od njega, ali i od drugih starijih kolega, dobijala je korisne savete, od scene do scene. A snimalo se dvanaest sati, pa i duže. I tako svaki dan, šest meseci.

Prvo pa – Snežana

Sve počinje u detinjstvu, to se tek mnogo kasnije spoznaje. Posle se želje i talenat pročiste kroz mladalačka traganja. Brankica Sebastijanović je prvi put na scenu stala sa sedam godina, kada je zaigrala naslovnu ulogu u predstavi „Snežana i sedam patuljaka”. Tokom NATO bombardovanja 1999, kada škole nisu radile, sa drugarima iz Stare Pazove je svake druge nedelje pripremala predstave. Sami su osmišljavali ulaznice i plakate i delili ih po komšiluku. To joj je dalo snage da izdrži te teške dane. U tinejdžerskim godinama pridružila se Amaterskom pozorištu „Dadov”. Priznaje, oduvek je volela da bude ispred objektiva. Vremenom se pokazalo da je naklonost obostrana.

– Sećam se kada sam prvi put stala ispred kamere… Bio je leden, februarski dan. Obukla sam kratku suknju i zažalila zbog toga, jer sam se smrzla i razbolela. Niko nije znao da do tada nisam snimala. To nikome nisam rekla. Zalepili su oznake gde treba da stanem i izgovorim repliku. U glavi mi je bio haos… Tražili su da napravim dva koraka, stanem i izgovorim repliku, pa opet da napravim dva koraka, stanem i izgovorim nekoliko reči. Sve je to trebalo da izgleda spontano... A ja bez iskustva.

Tada je bila na trećoj godini fakulteta,

već godinu dana kasnije diplomirala je i dobila glavnu žensku ulogu u seriji Prve TV „Samac u braku” Zdravka Šotre.

Dve uloge istovremeno

– Ne znam da li bi se danas usudila da ponovo prihvatim da radim dve serije istovremeno. Ekipa „Košutnjak filma”, koja je radila „Samca”, pristala je da snima od 13 sati do dva ujutru, jer sam ja od sedam sati snimala „Sinđeliće”. Hvala im na dobronamernosti. U tom trenutku, to je bilo jedino rešenje. Trudila sam se da budem maksimalno spremna svakog dana. Uloga Ljiljane u „Samcu u braku” je kompleksna, dok je Eva jedna moderna tinejdžerka. Dela Mir-Jam su teška za glumce, to gledaoci ne shvataju. Ona je pisala poetično, glumac to treba da opravda i odbrani, a da to ne bude patetično.

Pitali smo je da li je strog asistent u dramskom studiju? Ona se na to nasmejala i odgovorila:

 – Nisam.

Promotivna fotografija

Jednom nedeljno radi sa decom. Ima tri grupe. Srednja je od petog do osmog razreda osnovne škole. Poletni su, aktivno učestvuju u svim vežbama. Najteže im pada zabrana upotrebe mobilnih telefona, na sat vremena.

Naša sagovornica je ovih dana   angažovana u teatru. Igra u predstavama: „Laža i paralaža” u Narodnom pozorištu, „Ne oklevaj, improvizuju” u Ustanovi kulture „Vuk Karadžić”, u kojoj je okupljena cela njena klasa. Angažovani su na projektu – doktorskom radu njihovog nekadašnjeg asistenta na akademiji Srđana Karanovića kod koga su po odlasku u penziju profesora Vladimira Jevtovića diplomirali. Zatim igra u „Princezi na zrnu graška” u Kulturnom centru Pančeva, u diplomskoj prestavi „Art” sa kojom gostuje na festivalima. Nedavno je sa ovom predstavom gostovala u Parizu. Sada priželjkuje  dobar filmski scenario...

Pitamo je ko su bili njeni uzori dok je još maštala da postane glumica:

– Nebo je udesilo da se sretnem sa Milenom Dravić. Ona je moj uzor. Bila mi je čast da je upoznam kao ličnost. Pravila je dobre izbore i poštujem sve što je ona uradila. Imala sam ogromnu tremu kada sam saznala da ću igrati sa njom u „Sinđelićima”. Nezaboravno iskustvo.

A da li se ponekada zapita da li je pogrešila što je odabrala ovaj poziv?

– Boris Komnenić mi je jednom rekao: „Nema dobrog glumca koji nije barem četiri puta u karijeri pomislio da odustane. Kad dobiješ neku dobru ulogu, e onda probaj da odustaneš...”. Gluma je jedino što ispunjava sva moja profesionalna htenja.

Rođena je u Sarajevu. Imala je nepune dve godine kada je izbio građanski rat. Danas često ide u Travnik, rodni grad njene majke Radmile, koja je profesor. Otac Neno, diplomirani ekonomista, rodom je iz Republike Srpske. Zato ne čudi što je na prijemnom ispitu za akademiju pripremila dramu „Sarajka u Beogradu”. I bio je to pun pogodak. To je već dokazala u, kasnije, ostvarenim ulogama. Njen brat Neven je pravnik.

Slučajni susret i poklon

– Mogu li da se slikam sa Brankicom. Radim 20 godina za ansambl „Kolo”, a za film „Vrati se, Zone” Juga Radivojevića pravila sam nakit – kaže Ana Mirković, balerina koja se zatekla u našoj redakciji  i srela sa Brankicom Sebastijanović. Pruža joj kapicu okićenu dukatima, pa ogrlicu od dukata, minđuše.

– Radile smo za isti film, Brankica je igrala Zonu, a dogodilo se da se upoznamo tek u redakciji „Politike”, posle dve godine.

Ana Mirković objašnjava koliko je njoj ovaj film bio vetar u leđa:

– Odjednom su svi počeli da od mene naručuju nakit...

Za uspomenu Brankici Sebastijanović je poklonila minđuše.. 

Moje filmske uloge

„Kad ljubav zakasni” je prvi film Brankice Sebastijanović. U ovom ostvarenju Ivana Stefanovića   igrala je rame uz rame sa  tadašnjim dečkom Milošem Bikovićem. Sa filmom „Vrati se, Zone” reditelja Juga Radivojevića našla se u žiži javnosti 2017. godine. Na velikom platnu oživela je lik Zone Zamfirove. Snimila je i kratki film „Na granici”.


Komentari0
1e3d6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Mozaik /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja