sreda, 24.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:22

Sava i Dunav odolevaju zagađenju, rečice i potoci postali kolektori

Merenja pokazuju da Sava i Dunav nisu više u drugoj klasi kvaliteta površinskih voda, ali i da se dalje mogu koristiti za kupanje i rekreaciju, a posle prerade i za piće. – Rečice poput Topčiderke i Velikog luga izrazito zagađene
Autor: Branka Vasiljevićsubota, 23.03.2019. u 19:16
(Фото Д. Јевремовић)

Beogradska česmovača je, kako pokazuju analize, dobra, ali za razliku od nje voda u Savi i Dunavu iz godine u godinu menja kvalitet. Poslednja merenja su iz prošle godine i pokazuju da su ove dve vodne žile kucavice izašle iz druge klase kvaliteta površinskih voda. I pored odstupanja, one i dalje mogu da se koriste za vodosnabdevanje, uz odgovarajuću preradu, ali i za kupanje i rekreaciju, tvrde u Zavodu za javno zdravlje. U prvu klasu voda spadaju one vode koje se u prirodnom stanju ili posle dezinfekcije mogu koristiti za piće, a u treću klasu vode predviđene za navodnjavanje u industriji, osim u prehrambenoj.

– Kontrola kvaliteta površinskih voda rađena je prošle godine na 25 reka i kanala, među kojima su dva najveća Sava i Dunav, i to prvenstveno kako bi se zaštitila izvorišta beogradskog i obrenovačkog vodovoda. U letnjoj sezoni, radi zaštite kupača, ispitivan je kvalitet Dunava kod kupališta Lido na Ratnom ostrvu, Savskog jezera na Adi Ciganliji i podavalskih akumulacija Pariguz u Resniku, Bela reka u Ripnju i Duboki potok u Barajevu – kažu u Gradskom  zavodu za javno zdravlje.

Analizirano je 35 uzoraka iz Save i 36 iz Dunava, a ispitivani su fizičko-hemijski, mikrobiološki i biološki parametri.

– U ispitivanim uzorcima Save odstupanje od druge klase kvaliteta površinskih voda zabeleženo je u 28 uzoraka, dok su svi ispitani uzorci iz Dunava odstupali od ove klase – rekli su u Zavodu.

Kada je reč o Savskom jezeru, kvalitet vode nije se menjao. Odgovarao je drugoj klasi po svim domaćim i evropskim parametrima. Na Lidu je osam od ukupno 12 uzoraka bilo u trećoj klasi, što znači da su ljudi u toj vodi mogli da se kupaju, ali uz obavezno tuširanje posle izlaska iz reke. Kvalitet vode iz podavalskih akumulacija rađen je dva puta mesečno od juna do avgusta. Svih 18 ispitanih uzoraka odstupalo je od druge klase, ali je i pored toga osam uzoraka zadovoljilo norme za kupanje i pecanje.

Na reke u prestonici, kako objašnjavaju u Agenciji za zaštitu životne sredine, veliki uticaj imaju kanali i rečice u koje se slivaju neprečišćene komunalne i industrijske vode iz obodnih gradskih opština.

– Od kanala najvažniji je Galovica, koji praktično obuhvata deo jugoistočnog Srema, od padina Fruške gore do Save. Kanal prolazi kroz nekoliko opština i u slivu mu se nalaze brojna naselja, farme, industrijski, zanatski i skladišni objekti, kao i manji drenažni kanali, tako da u Galovicu dospeva velika količina neprečišćenih sanitarnih i tehnoloških otpadnih voda – kaže Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine.

Jedna od reka koja je već dugo u gradu sinonim za izrazito zagađen vodotok je Topčiderka. U nju se uliva kanalizacija iz nelegalnih stambenih objekata i seoskih domaćinstava, ali i neprečišćene industrijske vode iz rakovičkog basena. U donjem toku, na ulasku u Čukarički rukavac, Topčiderka predstavlja otvoreni betonski kolektor, a ne reku.

U njenom komšiluku nalazi se Železnička reka. Ona je izuzetno važna za grad jer protiče kroz širu i užu zonu sanitarne zaštite. Opasne materije, najčešće organskog porekla, stalna su opasnost za izvorište u Makiškom polju.

– Zagađivač je i Veliki lug, jedini vodotok pored Ralje, koji se formira na teritoriji grada, a pripada slivu Velike Morave. On je sada samo uslovno reka jer je toliko uništen komunalnim i industrijskim vodama iz Mladenovca, Sopota i okolnih naselja da i sam predstavlja otvoreni kolektor – ističe Radović.

U rečice koje su više kanalizacioni slivovi, a manje vodotokovi spadaju Bolečica, Gročica i kanali Kalovita i Vizelj. U ove kanale slivaju se otpadne vode iz industrijskih zona i stočnih farmi poljoprivrednih kombinata.

– Treba naglasiti da je kvalitet vode rečica i kanala koji se ulivaju u Savu i Dunav znatno lošiji od onog u tim rekama. Razlog za to je što su ovi vodotokovi mali i što u njih ulazi voda iz kanalizacionih i industrijskih postrojenja. Sava, a posebno Dunav, zbog veličine mogu da se nose sa sadržajem beogradskog kanalizacionog sistema – objašnjava Radović.

Sava i Dunav bili bi čistiji da postoje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na koja se decenijama čeka.


Komentari9
db158
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Simić
Evo u Sremčici potok Sremački na kraju Obrenočacke ulicr pretvorio se u močvaru jer nema korito smrdi leti zvali Beograd vode oni nisu ni izašli na teren baš ih briga a gradjani Sremčice platili još 80tih godina kanalizaciju nisu do danas uradili sva druga naselja poput Altine itd rade a Sremčica ko slepo crevo niko ne obraća pažnju na nas Šimanovci selo dobilo tolike firme kod nas prostor izmedju Sremčice i železnika prazan prostor treba otvoriti i ovde neku firmu.
Obućar
Po tom pitanju smo sramota!
Srbin Srbinovic
Postoji li u Srbiji ministarstvo za ekologiju? Ako ga ima sta radi taj ministar.
voja
Obiso sam Dunav i nigde otpadnih voda i smeca ko kod nas
Pera Pera
Koji deo Dunava ? U Budimpesti , Nemackoj , Bugarskoj..?
Preporučujem 1
Mirjana Milutinovic
Uvesti velike kazne za bacanje smeća. Umesto što se bacaju pare na kićenje Beograda ili kojekakve gondole zar prvo ne bi trebalo očistiti reke? Pomreše ride u rekama zbog naše bahatosti. Zakon mora a da bude strog i da se redovno na TV iznose snimci šta gradjani rade i kolike su kazne..Nagraditi svakog ko prijavi bacanje smeća na javnim mestima..Počnimo jednom da vodomo brigu o zajedničkoj imovini..Te reke nam daju život, treba ih negovati i uživati u lepotama prirode.
Pera Pera
E , pa , za ciscenje reka se ne mogu "zaraditi" pare na "pranju para (dolara-evra) , dok na kiceraju mogu da se "operu" velike pare .
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja