ponedeljak, 01.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 24.03.2019. u 10:08 Miroslav Lazanski

Zašto su nas napali

I godišnjice imaju sudbinu. Ponekad izvesni događaji iz istorije izgledaju značajni i aktuelni, međutim, mnogo češće postaju neaktuelni, neopravdano, kao da osećamo kako nemamo mnogo veze sa njima. Agresija NATO-a na SR Jugoslaviju 24. marta 1999. godine – kako će i na koji način naše političke stranke, 20 godina posle te agresije, obeležiti taj događaj? Kakva će im biti saopštenja?

Naime, sve do 2012. godine kod nas se u medijima agresija NATO na SR Jugoslaviju nazivala „kampanjom”, „operacijom”, ili samo bombardovanjem. „Politika” je bila jedini veći medij u Srbiji koji je agresiju uvek nazivao agresijom. Čak je i naš vojni list „Odbrana” u to vreme, pre 2012. godine, izbegavao termin agresija. O izjavama političara da i ne govorim. Da li se to u međuvremenu ipak promenilo? Jeste, ali ne kod svih. Jer, kako gledati na nedavni zahtev grupe nevladinih organizacija u Srbiji da se sankcioniše svaka kritika na račun NATO-a. Da li je sledeći zahtev nevladinog sektora u Srbiji da naši prosvetni radnici pomognu „da se prevaziđu frustracije prema NATO-u”. Da zadatak nastavnika bude „da neutrališu negativne poruke učenicima o NATO-u i da se potrude da učenici zaborave svoje ubijene vršnjake i ubede ih da su frustracije koje su se stekle prema NATO-u prošlost”. Jer, NATO dobro zna odakle treba da se krene. Od vrlo ozbiljne moralno-političke nastave. Koju će možda da drže politički komesari iz redova NVO.

No, nije to jedino, u Srbiji se povodom godišnjice agresije uvek nađe neko da ustanovi kako smo „mi krivi što su razgovori u Rambujeu propali, da je u Rambujeu trebalo da pristanemo na sve što se od Beograda tada tražilo i da je Rambuje bila propuštena šansa, jer mi nismo hteli direktno da razgovaramo s delegacijom Albanaca sa Kosova”. Kako svi, ipak, nemamo namernu kolektivnu amneziju, podsetio bih da uz 82 stranice dokumenta izdatog u Rambujeu, tačnije uz poglavlje 7, gde se govori o „vojnim mirovnim snagama na Kosovu”, stoji i aneks B, koji u svom članu 8 kaže: „Osoblje NATO-a, sa vozilima, brodovima, avionima i opremom, imaće pravo slobodnog i bezuslovnog kretanja po čitavoj teritoriji SR Jugoslavije, njenim vazdušnim prostorom i teritorijalnim vodama, imaće pravo na postavljanje kampova i kasarni, pravo na korišćenje svih područja ili usluga potrebnih za podršku, obučavanje ili operacije. Osoblje NATO-a će uživati imunitet od svakog oblika hapšenja, istrage i pritvaranja kome bi pristupili organi SR Jugoslavije, a greškom uhapšeni ili pritvoreni pripadnici NATO-a moraju odmah biti predati nadležnim telima NATO-a”. U članovima 9 i 10 aneksa B precizira se da NATO neće morati da plaća poreze, niti bilo koje fiskalne ili carinske dažbine, niti će podlegati bilo kakvoj carinskoj kontroli. U članu 15 piše da, kada je reč o uslugama, pod time se podrazumeva da NATO ima potpunu i slobodnu upotrebu komunikacijskih mreža, uključujući TV i pravo da se koristi čitavo elektromagnetsko polje, i sve to potpuno besplatno.

No, nije to sve, u članu 21 stoji da „NATO ima ovlašćenje da hapsi i u najhitnijem roku predaje uhapšene odgovarajućim vlastima”. „Njujork tajms” je 5. juna 1999. izvestio da bi prema Aneksu B sporazuma iz Rambujea, „čiste snage NATO-a imale potpunu slobodu da idu gde god žele po Jugoslaviji, zaštićene od svakog pravnog procesa”. Da se onda zapitamo ko je to po svaku cenu hteo rat 1999? I čemu manipulacija Rambujeom u delu naše političke javnosti?

Okružni sud Tirgarten u Berlinu oslobodio je u maju 2000. godine krivične odgovornosti lica koja su putem oglasa u listu „Tagescajtung” od 21. aprila 1999. pozivala nemačke vojnike da dezertiraju iz Bundesvera i tako izbegnu učešće u ratu protiv Jugoslavije. Presuda nemačkog suda glasi da krivično delo pozivanja na dezerterstvo i odbijanje poslušnosti nije postojalo, jer je rat protiv SR Jugoslavije bio protivpravan. Logikom prava, i sve što je proizašlo iz tog rata jeste protivpravno.

Albanski otpor prema Beogradu na Kosovu nije bio usmeren ka demokratiji i građanskom društvu, već mu je cilj bio striktna albanska vlast na Kosovu i otcepljenje od Srbije. Rukovodstvo OVK je na svaki način htelo internacionalizaciju sukoba putem oružanih provokacija jugoslovenske vojske i srpske policije. OVK je bila ta koja je krajem 1998. počela sa novim oružanim akcijama u nastojanju da prisili Beograd da opet uđe u borbe s njima, da se primirje prekrši, a za to optuži Srbija.

Posle toliko godina možda je došlo vreme da se prestanu koristiti različiti aršini za pojedine balkanske narode i da se shvati da formiranje građanskog društva i multietničkih država pod bajonetima stranih armija ne može doneti ništa dobro. Orvelovska refleksija ne vodi nikuda.

Komеntari136
9bc06
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

правда и закон
Najbitnije bi bilo da se sazna i utvrdi koji naši ljudi su, u to vreme, sarađivali sa NATO. Protiv svih, ako imamo podatke, treba pokrenuti krivične postupke. Ne bi bilo dobro da ti ljudi i danas sede na funkcijama i bilo šta odlučuju u Srbiji
Beogradjanin Schwabenländle
134 = 37 ћирилицом, 97 латиницом. Много људи-много ћуди -много мишљења. Видим из написаних осврта да је већина потпуно смакла са ума шта је највећа одговорност и дужност једног председника државе или председника владе. Нажалост у Србији се још увек не зна на ком принципу послује држава, на парламентарном ( Италија, Немачка) или на председничком ( УСА, Француска ). Милошевић једноставно није смео да заложи српски народ и употреби као таоца за своје неке сумануте идеје, други израз за то нема. Ипак смо живели у 20. веку, добро смо знали шта се све догодило у том веку, 1912-1913, 1914-1918, 1939-1941, и шта се нама догодило тих година, и осталим народима Европе. Милошевић није " желео и пристајао " на конфедерацију, извините да ли је тај апарачик био тада једини Србин који је поседовао толико знања и моћи да је могао, он сам једини, да одлучује о опстанку српског народа, државе ? Или је суво месо које се даривало за 8. март било пресудно за судбину државе, народа ? И сад ?
Саша Миленовић
132...Име и презиме....До када ће те ВИ разни срби да се кријете иза разних имена. То је проблем Србије? Људи!!! Нису они криви....Филм ПРОФЕСИОНАЛАЦ је врло поучан...П. С. Лена Ковачевић је кренула у том филму мало запажана и .....?! БУДУЋА СВЕТСКА СРПСКА УМЕТНИЦА...........
Profesorka u penziji
Zašto vi ne poštujete većinski srpski narod bivše Jugoslavije. Mi imamo naše vlasničke listove na livade i njive i nismo nikakvi ekspanzionisti. Vi nas potkradate i napadate kao hijene vekovima. Sram vas bilo. U demokratiji će ipak prestati teror bivšeg bratstva i jedinstva i Srbi će moći da dokažu šta je njihovo, ni više ni manje.
Marin
Poštovani gosp. Lazanski, Nijemci, koji su pozvali njemačke vojnike na bojkot intervencije, nisu dobar egzemplar. Prvo, njemački vojnici nisu odbili sudjelovati u misiji pa je cijeli slučaj nedovoljno atraktivan. Drugo, kad kažem da Nijemci nisu egzemplar, treba vidjeti da li su građani ostalih država NATO-a i sudionica intervencije (UK, SAD, Francuska, Danska, Nizozemska, Italija, Norveška, Belgija, Španjolska itd.) učinili isto. Ako nisu, a nisu, onda ovo nije egzemplar. Nijemci su, inače, u razdoblju nakon WW2 pacifizirani i "cijepljeni" od bilo kakvog militarizma pa i u tom smislu treba gledati inicijativu koja je i unatoč demokratskom društvu, kakvo je njemačko, došla na sud. Što nije beznačajno.
Nikola
@Marin...''A što međunarodno pravo kaže o tome kad vojska jedne države sprema napraviti pogrom i progon velikog broja civila u toj državi?'' Kako onda ne bombardovase Hrvatsku zbog Tudjmana, jos tamo nisu morali da nagadjaju da li ce doci do progona velikog broja civila, sve su to mogli da vide i iz satelita, da ne kazem iz aviona? Malo mi cudno i kontradiktorno, da jedne ( Hrvate) ne bombarduju iako na delu imamo progon stotine hiljada civila, a druge ( Srbe) bombarduju jer su mislili da ce doci do progona velikog broja civila...Hmm
Marin
@Mikola > "Postoji jasno definisano međunarodno pravo i ono je prekršeno. Da li možete da kažete suprotno od toga?". Mogu. A što međunarodno pravo kaže o tome kad vojska jedne države sprema napraviti pogrom i progon velikog broja civila u toj državi? Je li to po međunarodnom pravu? Vi cijelo vrijeme zaboravljate da NATO nije zbog sira i vojne muzike bombardirao SRJ S. Miloševića.
Prikaži još odgovora

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja