subota, 20.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:49

Sve dublji jaz između Brisela i Ankare

U Turskoj se nadaju da će novi evroposlanici, posle izbora koji se održavaju u maju, imati više sluha za proces evropskih integracija koji je sada na slepom koloseku
Autor: Vojislav Lalićnedelja, 24.03.2019. u 21:00
Европ­ски пар­ла­мент за пре­кид при­ступ­них пре­го­во­ра са Тур­ском, али за „отво­ре­не ка­на­ле” око енер­ге­ти­ке (Фото EPA-EFE/Pa­trick Se­e­ger)

Odluka Evropskog parlamenta da se s Turskom i formalno prekinu pristupni pregovori potvrdila je ono što se već naslućivalo: jaz između Brisela i Ankare je sve dublji.

Za rezoluciju u kojoj se predlaže obustavljanje pregovora s Turskom o ulasku u EU glasalo je 370 poslanika, 109 je bilo protiv dok se 143 nisu izjasnili. „U Turskoj se krše slobode građana, ugrožava vladavina prava, novim ustavom je učvršćen autoritarni režim Redžepa Tajipa Erdogana, vlada ignoriše vrednosti na kojima se temelji EU”, rečeno je na zasedanju Evropske skupštine koje je održano prošle sedmice.

Odluka parlamenta nije obavezujuća za zemlje članice EU koje same odlučuju da li će prekinuti pregovore s Ankarom. Ali ona simbolično potvrđuje da Turska neće tako lako i brzo otvoriti kapije Unije i postati punopravni član evropske porodice, ako se uopšte to ikada i dogodi. U Strazburu naglašavaju da Evropa treba s Turskom da ostavi „otvorene kanale” za razgovore o strateškoj saradnji: snabdevanju naftom i gasom koja preko Crnog mora i Anadolije stiže iz Rusije, Irana, Kazahstana i Iraka, rešavanju migrantske krize i borbi protiv terorizma.

U Ministarstvu spoljnih poslova u Ankari kažu da je ta odluka „jednostrana i neobjektivna i samim tim neprihvatljiva” i da očekuju da će novi poslanici, posle izbora koji se održavaju u maju, “imati konstruktivan prilaz odnosima između Brisela i Ankare i podsticati proces integracija”, ističu u MIP.

Ankara još ne diže ruke od Unije, to je i dalje njen strateški cilj, iako godinama ne može da pronađe kalauz za njene kapije. Turska je podnela molbu za ulazak u Uniju davne 1987. godine, status kandidata stekla je poslednjih dana prošlog veka, a pristupne pregovore počela 2005. Ali još je na početku: razgovori su završeni samo o jednom od ukupno 35 poglavlja, na neke oblasti Nikozija je stavila veto pošto Ankara ne priznaje Republiku Kipar. Nemačka i Francuska od početka smatraju da Turskoj nije mesto u „evropskoj porodici” i da s njom treba samo razvijati partnerstvo i saradnju.

Odnosi Turske i EU našli su se na velikoj nizbrdici posle pokušaja državnog udara sredinom 2016. godine, za koji je osumnjičen imam Fetulah Gulen, koji živi u Americi. Posle toga usledili su masovni progoni njegovih pristalica u armiji, pravosuđu, policiji, državnim strukturama, medijima, univerzitetima. U zatvorima je završilo više od 30.000 građana, zabranjeno je sto listova i RTV stanica, 150.000 ljudi je izgubilo posao. Hapšenja ne prestaju ni posle skoro tri godine od pokušaja puča. To je neviđeni „lov na veštice”, Erdogan se obračunava s političkim protivnicima, Ankara se krupnim koracima udaljava od evropskih vrednosti, upozoravaju u Briselu.

U Turskoj objašnjavaju da je to borba protiv „terorista” Fetulaha Gulena, koji, kao i njegove pristalice, uživa zaštitu Amerike, Nemačke, Holandije, Austrije i još nekih zapadnih zemalja. To je dvolično ponašanje: u Briselu kažu da se bore protiv terorizma, a nama okreću leđa, optužuju u vladi.

Koliko su poremećeni odnosi između EU i Turske potvrdio je Manfred Veber, kandidat Narodne partije za predsednika Evropske komisije: „Ukoliko budem izabran na tu funkciju zaustaviću pregovore s Turskom jer smatram da ona ne može da bude punopravni član EU.” Te njegove reči na jednom skupu u Bavarskoj okupljeni građani su dočekali aplauzima, preneli su mediji.

„U očima naše javnosti EU je nepouzdan partner. Bilo je dogovoreno otvaranje pet poglavlja uz pristanak svih članica, ali ubrzo posle toga je odlučeno da se s nama neće otvoriti nijedno poglavlje. Nema razumnog objašnjenja za to”, izjavio je nedavno šef diplomatije Mevlut Čavušoglu.

U Ankari se još ne predaju. Predsednik Tajip Erdogan je, doduše, prošle godine najavio „tregzit” na kome bi se građani, ako se održi, izjasnili da li da se više nastavljaju jalovi pregovori pošto se, kako kaže, EU pretvorila u ekskluzivni hrišćanski klub u kome nema mesta za jednu veliku muslimansku zemlju kao što je Turska.


Komentari4
58a31
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Milan Vukicevic
Nedavna odluka Evropskog parlamenta potvrdjuje da se Ankara sve vise udaljava od Evropske unije, pogotovo posle pokusaja vojnog udara pre tri godine i masovnih hapsenja protivnika rezima . Sve se to radi pod plastom borbe protiv terorizma sto izaziva veliku zabrinutost i osudu u Briselu i uopste svetu.
Drasko Perovic
Turskoj ocigledno nije mesto u Evropskoj uniji sto potvrdjju pregovori koji traju godinama, decenijama. Najnoviji razvoj u zemlji i sporovi Ankare sa Sirijom, Irakom, Izraelom , Egiptom i Grckom potvrdjuju da je ona daleko od demokratskog sveta.
Бранислав Станојловић
Тај јаз има име - Босфор и довољно је дубок.
Beogradjanin Schwabenländle
То је тачно рекао, за њих нема места.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja