nedelja, 20.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:55

SAD testiraju prepoznavanje lica na kandidatima za vizu

Kako bi budućnost mogla da izgleda postalo je jasnije nakon što se saznalo da je pevačica Tejlor Svift koristila ovu tehnologiju da na turneji otkrije obožavaoce progonitelje
Autor: Jelena Kavajanedelja, 24.03.2019. u 23:30
Технологија подразумева утврђивања идентитета на основу специфичних детаља људског лица (Фото: EPA-EFE/ENRIC FONTCUBERTA)

Američka vlada koristi fotografije do kojih dođe u procesu izdavanja viza ili prilikom hapšenja da testira softver za prepoznavanje lica, što predstavlja moguću zloupotrebu prava građana koji nemaju mogućnost da odbiju da budu fotografisani. Istraživači sa univerziteta u Vašingtonu i Arizoni rekli su za magazin „Slejt” da fotografije ne bi trebalo da se koriste bez pristanka subjekata za usavršavanje tehnologije koja bi potencijalno mogla da se upotrebi protiv njih, na primer za praćenje. Građanski aktivisti kažu da je krajnje vreme da se zakonima uredi korišćenje ove kontroverzne tehnologije.

„Ako ne postavimo ograničenja, postoji rizik da ono u čemu danas uživamo – da anonimno šetamo bez straha da nas neko prati i identifikuje – postane stvar prošlosti”, upozorava Nima Sing Đulijani, pravnik iz Američke unije građanskih sloboda.

Kako bi budućnost mogla da izgleda mnogima je postalo jasnije nakon što se pre nekoliko meseci saznalo da je pevačica Tejlor Svift koristila ovu tehnologiju da na turneji otkrije obožavaoce progonitelje. Borce za privatnost je uznemirila činjenica da se prepoznavanje lica tajno koristi u privatnom sektoru. Pevačica nije htela da odgovara na pitanja novinara, ali prema podacima kompanije koja je obezbedila uslugu, posetioci koncerta su imali priliku da se slikaju na selfi kiosku i da pogledaju specijalne snimke svoje omiljene zvezde. Selfiji su na kraju završili u policiji, gde su poređeni sa bazom registrovanih progonitelja Tejlor Svift.

Za razliku od Evrope, gde novi zakon o zaštiti podataka GDPR onemogućava korišćenje i obradu nečijih fotografija bez znanja i pristanka, u SAD nema zakonskih ograničenja, osim u saveznoj državi Ilinois. Nema ni standarda koliko precizna mora biti tehnologija. Kvalitet softvera testira se na velikim bazama i jedno od brojnih pitanja o kojima se raspravlja jeste da li treba obezbediti pristanak osoba čije se slike koriste. Nedavno se otkrilo da je Aj-Bi-Em za tu svrhu preuzeo milione fotografija sa sajta Flikr, bez znanja autora i lica sa slika. Istraživači su otkrili da Institut američke vlade za standarde i tehnologiju, deo ministarstva trgovine koji između ostalog testira i svrstava po kvalitetu programe za prepoznavanje lica, u bazi pored aplikanata za vizu ima i fotografije imigranata, dece zloupotrebljene u dečjoj pornografiji, pa čak i preminulih osoba.

Istraživače posebno brine kakav će uticaj ovakav način testiranja imati na manjine. U bazama je uočljiv dobro poznat disparitet u američkom zakonodavnom sistemu. Iako crni Amerikanci čine 12,6 odsto populacije, prisutni su na skoro polovini fotografija. Sa takvim uzorkom rezultati su manje pouzdani, jer se već pokazalo da softver mnogo bolje pronalazi lica belih ljudi. Na jednom testu prošle godine, Amazonov softver „Rekognišn” je kolosalno zabrljao, identifikujući 28 crnih kongresmena kao kriminalce.

Ovaj softver, koji košta samo 400 dolara, koristi policija u nekoliko američkih gradova. U jednom okrugu u Oregonu se hvale kako su pomoću njega za 24 sata uhvatili ženu koja je ukrala čizme u radnji. U pet slučajeva je pomogao da se identifikuju osumnjičeni koji nisu hteli da pokažu isprave. Nije zabeleženo da je neka nestala osoba pronađena zahvaljujući softveru iako je Amazon akcenat stavio na tu vrstu primene.

Aktivisti za građanske slobode kažu da istraga sitnih prekršaja ne opravdava stvaranje ogromne baze podataka i da postoji rizik od masovnog nadzora Velikog brata – da tehnologija zajedno sa kamerama bude zloupotrebljena za praćenje ljudi u realnom vremenu.

Kina je sa više od 176 miliona kamera svetski lider u primeni tehnologije prepoznavanja lica. Osim za kontrolu bezbednosti, koristi se u radnjama i na bankomatima za plaćanje i podizanje novca. Na mnogim međunarodnim aerodromima ubrzava proceduru prijavljivanja i bezbednosne kontrole. U Australiji se dosta koristi u industriji oglašavanja tako što bilbordi sa kamerama na osnovu pola, uzrasta i raspoloženja prolaznika u sekundi izbacuju prilagođenu reklamu.

Američki senatori su nedavno predložili zakon koji će, ako bude usvojen, prvi na saveznom nivou zabraniti kompanijama da prikupljaju fotografije klijenata bez njihove saglasnosti. Tome bi se verovatno najviše obradovali sitni lopovi, protiv kojih se tehnologija uveliko primenjuje. Moguće je, na primer, da neko ko je u radnji u Njujorku snimljen i označen kao kradljivac bude udaljen iz radnje istog lanca na drugom kraju zemlje zato što ga je sistem prepoznao i upalio alarm.


Komentari6
cf103
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zoran
Sta vam asmeta veliki brat? BNe razumem. To sto neko zna sta jedem, kad spavam, sta kupujem i kako izgledam, sta to meni smeta? To meni uopste ne smeta. Ce d azloupotrebi? A kako? Ce d ami nudi da kupim to sto hocu d akupim? Pa jos bolje.
Боба
Ma да БРЕ. То што ће да гласа уместо тебе да се не мучиш јелте, да бира да ли си згодан кандидат за давање органа, или регрутацију у најновију ратну НАТО "игрица" авантуру? Па то је тек куууул!
Preporučujem 2
Zoran
Pre nedelju dana smo cekali sat i po na ulaz u Ameriku na carini i to sa americkim paososm. Nije im radio automat, a subota bila, i amo 3 linije Sto se mene tice slobodno mogu da koriste moju fotografiju, moja prava nisu ugrozena, samo da ne cekam sat i po vise. I carinik me nije zaustavljao kao svake godine po Srbiji i preturao po torbi. Samo pitao jel imam hranu, ja nisam ni stao, reko sam mu u prolazu da nemam i nastavio, on odgovorio hvala i kraj price.
slavko
Navodno je neko srušio sistem i blokirao server kada je ubacio fotku Zekoslava Mrkve a softver ga nije prepoznao.
Nebojša
Не би требали да се бунимо само због злоупотребе приватних корпорација, уопште би требало да се бунимо ни да држава нема права за тако нешто. У супротном следи тоталитаризам и потпуна контрола популације. Слобода мишљења ће у будућности бити криминално дело ако се овако настави. Технократија у служби крупног капитала и државе. Тотална онтола интернета и свега осталог.
Aristojehteo
Sloboda misljenje je I sada, u neku ruku kriminalno delo.
Preporučujem 9

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja