subota, 19.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:38

Gondola čitav vek u planovima, uskoro na stubovima

Žičara od jedne do druge savske obale nije imala uporište u urbanističkim propisima do prošle godine, kada je Skupština grada usvojila plan detaljne regulacije za trasu od Kalemegdana do Ušća
Autor: Dejan Aleksić – Daliborka Mučibabićnedelja, 24.03.2019. u 21:11
Илустрација из двадесетих година прошлог века... (Фото Историјски архив Београда) / ...и идејно решење из 2018. године

Iz centralnog dela grada, preko Save do Zemuna – to je bila njena prvobitna trasa. Druga je predviđala spajanje Kalemegdana preko Velikog ratnog ostrva sa Zemunom. Ovako se o prvom beogradskom „vazdušnom tramvaju” razmišljalo pre skoro jednog veka, dvadesetih godina, kada je raspisan i Međunarodni konkurs za urbanističko uređenje Beograda. Tada se uveliko govorilo i o prvom gradskom metrou. I potonje generacije gradskih otaca neumorno su u svojim glavama iscrtavale razne trase beogradske gondole, ali nijednom od njih, kao ni metroom, Beograđani se još nisu provozali.

Jedina gondola čije se gradilište priprema je najaktuelnija – od Kalemegdana do Ušća – žičara koja je izazvala buru u javnosti i pre nego što su iskopani njeni temelji. Glavna kritika i pitanje oponenata je to zašto su od svih delova grada nadležni rešili da žičaru koja bi ove ili početkom 2020. trebalo da se nadvije nad Savom usade u spomenik kulture od izuzetnog značaja.

Lična karta
• 1 kilometar dugačka   (300 metara nad vodom)• 2,5 do 3,6 evra planirani   raspon cene karata• 5 – 6 metara u sekundi• 25 kabina• 3.000 putnika na sat u prvoj fazi• 6.000 putnika na sat maksimalni   planirani kapacitet• 15 miliona evra   – cena bez PDV-a

Zagovornici se pozivaju na to da je ova gondola ušla u više gradskih urbanističkih dokumenata. To nije uspela ni ona iz dvadesetih godina prošlog veka, koju kao glavni argument koriste današnji gradski oci, kao ni većina zamišljanih posle nje. Gondola na današnjem mestu sve do 2016. godine nije imala uporište u ranijim planskim dokumentima prestonice. U Generalnom planu iz 2003. taj vid prevoza se pominje, ali bez tačne lokacije.

Istoričar i hroničar Beograda dr Vidoje Golubović potvrđuje da beogradski oci jesu dvadesetih 20. veka razmišljali o gondoli, da se ona gradi koncesijom. Potvrda o tome, dodaje, može se naći u tadašnjim opštinskim novinama Beograda. Ali, sve je stalo na priči o koncesiji.

– U konkursnim rešenjima za urbanistički plan iz 1922. bilo je ideja o tome da se gondolom poveže grad sa Avalom, Zvezdarom, Topčiderskim brdom, pa se čak pominjala i veza Kalemegdana i reke uspinjačom. Ali, sve te ideje nisu bile utkane u taj plan, čiji je autor bio Đorđe Kovaljevski, niti u urbanističke planove koji su usledili posle toga – ističe Zlata Vuksanović Macura, autorka knjige „San o gradu” koja se bavi međunarodnim konkursom raspisanim 1921. godine.

San o krstarenju „vazdušnim tramvajem” preko obronaka i obala Beograda nije splasnuo. Ali, mnoge ideje u decenijama posle Drugog svetskog rata bile su samo modifikacija zamisli iz međuratnog perioda.

Dugogodišnji direktor Beo zoo vrta Vuk Bojović svojevremeno je pominjao da bi upravo tvrđavu i prirodni rezervat Veliko ratno ostrvo trebalo povezati gondolom jer je zagovarao da se deo Zoološkog vrta preseli na ostrvo.

I u doba SRJ razmatralo se oživljavanje ideje o beogradskoj gondoli.

– U moje vreme bilo je reči o izgradnji gondole koja bi povezala Kalemegdan i Novi Beograd, ali nije bilo novca za njenu realizaciju. To je stara ideja urbanista, čini mi se čak iz vremena Branka Pešića, i kada sam postao gradonačelnik zahtevao sam da se svi njegovi projekti inoviraju – ukazuje Nebojša Čović, gradonačelnik Beograda od 1993. do 1997.

Od podnožja tvrđave nisu se udaljili ni gradski oci posle 2000. Tako je Radmila Hrustanović, u vreme dok je bila zamenik gradonačelnika, najavljivala da će Beograd dobiti putničku žičaru od Pristaništa do Kosančićevog venca.

Dalje od Kalemegdana, ali bliže urbanističkim planovima, bila je gondola od Košutnjaka preko Ade Ciganlije do Novog Beograda.

– Radio sam na toj žičari 20 godina. Za nju su načinjeni generalni projekat i prethodna studija opravdanosti. Zatim je urađen plan detaljne regulacije i glavni projekat. Moglo je da počne sa kopanjem za deo od Novog Beograda do Ade Ciganlije. Ovo sada je ordinarna glupost – navodi saobraćajni stručnjak Mirko Radovanac, koji je od 1975. do 1986. radio u Urbanističkom zavodu Beograda.

Niko od stručnjaka, ipak, nije mogao da kaže kada je u Generalni urbanistički plan ušla gondola od Košutnjaka do Novog Beograda.

Stigla i na izbornu listu
Na minulim gradskim izborima gradska žičara stigla je i na izbornu listu. Nju je promovisala Grupa građana „Za Beograd – Beogondola”. Predstavili su viziju gondole ne kao turističku atrakciju, nego kao regularno sredstvo javnog prevoza uključeno u sistem „Bus plusa”. Mrežom te gondole povezali bi se Mirijevo, Višnjička banja, Kaluđerica, Kumodraž, Jajinci, Petlovo brdo, Železnik… Ideja o ovako premreženom Beogradu ipak nije dobila dovoljnu podršku građana.

Baš na propise iz planskih dokumenata nasukala se gondola od Kalemegdana do Ušća jer kritičari njene izgradnje tvrde da ona u važećem GUP-u nije predviđena na tom prostoru. Aktuelna urbanistička akta, međutim, drugačije tumači Igor Marić iz Instituta za urbanizam i arhitekturu Srbije, rukovodilac izrade plana detaljne regulacije (PDR) gondole Kalemegdan – Ušće koji je usvojen u junu 2018. Marić kaže da ova žičara ima uporište u Generalnom planu Beograda iz 2016. godine, ali da je Plan generalne regulacije zabranjuje u tom delu Beograda.

– Neusaglašenost ta dva plana nije pitanje koje onemogućava izradu plana detaljne regulacije za gondolu. GUP je plan višeg reda i Zakon o planiranju i izgradnji omogućava da se u slučajevima neusaglašenosti planova primenjuje plan višeg reda, u ovom primeru GUP jer je on osnov za izradu planova nižeg ranga – generalne i detaljne regulacije. Plan detaljne regulacije nisam radio samo po narudžbini nego po savesti jer je gondola pozicionirana na odgovarajućem mestu i neće zakloniti siluetu tvrđave, niti će devastirati Kalemegdan. Za taj plan primenili smo uslove Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, imamo saglasnost javnih komunalnih kuća i ispoštovali smo zakonsku proceduru kao i za bilo koji drugi plan – objašnjava Marić.

Ovakvo čitanje važnih gradskih dokumenata sporno je inicijativi „Ne davimo Beograd”. Ona je ove nedelje podnela Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i zakonitosti plana detaljne regulacije kojim je Skupština grada omogućila izgradnju gondole Kalemegdan – Ušće.

– PDR za gondolu izrađen je suprotno odredbama Zakona o planiranju i izgradnji. Njegovim usvajanjem Skupština je zloupotrebila ovlašćenja i uzurpirala ovlašćenja državnih organa nadležnih za ocenjivanje usklađenosti planskih dokumenata, čime je prekršen i Ustav. Izgradnja gondole na pravcu Kalemegdan – Ušće zabranjena je kako odredbama Plana generalne regulacije, tako i odredbama GUP-a – izričiti su u ovoj inicijativi, u kojoj dodaju da je u tekstu PDR-a za gondolu izneto pogrešno tumačenje da GUP i PGR nisu međusobno usklađeni, kao i pogrešno tumačenje zakona.

– Protivzakonitim odabirom između dva obavezujuća plana odlučeno je da će se poštovati isključivo odredbe GUP-a koje su volšebno protumačene kao one koje idu u korist namerama za izgradnju gondole – dodaju u inicijativi. 

Cena i seča stabala uznemirile javnost

(Fo­to A. Vu­ko­vić)

Kada je prošle jeseni potpisan sporazum o izgradnji gondole, predstavnici republičke i gradske vlasti istakli su da zbog njene gradnje postoji mogućnost da se delimično pomeri Skejt park na Ušću. Ali, više nego zbog pomeranja oaze skejtera, javnost se pobunila kada je obznanjeno da će žičara koštati 15 miliona evra – novac će biti obezbeđen iz gradske i republičke kase. Beograđani su se setili lošeg javnog prevoza, ulica sa rupama, smeća na svakom koraku...

Kada su se nedavno zahuktali pripremni radovi za gondolu, a pre svega seča stabala na tvrđavi i Ušću, opozicioni političari i deo Beograđana otišli su i korak dalje. Počeli su protesti i dežurstva na tvrđavi da bi se sprečila gradnja žičare. Nije ih odobrovoljila ni naknadna sadnja novih stabala jer, kako ističu, gondola sa stanicom na tvrđavi je skalamerija koja će uništiti spomenik kulture od izuzetnog značaja koji je, udružen sa drugim fortifikacijama, već nekoliko godina kandidat za Uneskovu listu svetske kulturne baštine.

Uporedo sa tim, grupa stručnjaka i udruženja pokrenula je peticiju protiv gradnje gondole na sajtu „Peticije 24”.


Komentari19
127b1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Branislav
Зар је могуће да нико не истакне да ли је реална цена од 15 милиона евра, без ПДВ, за 1км гондоле?! Зашто не направимо поређење са врло сличном гондолом која се гради на Златибору и биће дугачка неколико километара а већ је у поодмаклој фази? Ево за парк на Ушћу је потрошено 7 милиона евра а ја не видим ништа посебно - неколико неудобних клупа, без дрвета поред које би правило хлад и неколико стаза. Увек ми је чудно како не могу да се сете да клупу ставе поред дрвета, ко ће да седи лети на 40С на сунцу. Безвезе. Све у свему -ништа нарочито а поред реке жбуње и ђубре. Дај једном направите нешто стварно добро, функционално и трајно па нека кошта ко светог Петра кајгана. Ево травната острва преко пута палате Србија тек су сад завршили после 3 месеца неког копања, а и даље остало неравно, са комадима сувишног старог бетона, с тим што је додата импровизација са саксијама. Питам се како ли ће покосити траву око десетине црева за заливање која излазе из земље. А можда није ни битно
Petar
Mene je oduvek interesovalo kako neciji komentar moze da ima milion karaktera? Da li je to neka vip grupacija i kako se postaje clan kluba? Mozda neko od nas ostalih iznenadi sebe i svet kao novi Dostojevski? Ili Dzojs?
Preporučujem 2
Бања
Коме је до стручних студија нек се малко информише о истој коју је израдио чувени дански архитекта Јан Гејл или Гел како ко воли, по наруџбини, пајсте сад плот твист - садашње градске власти у којој се на врло читком и сувислом графикону види и чита упоредна анализа за и против гондоле, а све у корист пешачког моста на истој локацији односно траси, плус још читав низ осталих аргумената везаних за остале планове као што је мастодонтски Ферис-точак, и то све у пдф формату на сајту града Београда или неке друге релевантне институције да не грешим. Град се оглушио малтене од половине предлога, а овог реномираног урбанисту су до сада ангажовали бројни светски градови од Амана до самог Копенхагена наравно.
Бања
@бабарога... јесте ли Ви радили такоће анализу и за Београд на Води и Фонтану на Славији...Богме звучи тако... прво иде констатација да је решење прелепо (критеријум "можда се не разумем у архитектуру али знам шта ми се свиђа"), па студија оправданости (методологија по принципу "јел тако, тако је, ко другачије каже ћелава му кева") и на крају поентирање дрским дискредитовањем противника методом "ако хоћеш дрвеће ти иди на село из којег си побегао". Свака част, изгледа да имамо данашњег победника аргументоване дискусије. Објавите коментар, молим, макар због ћирилице.
babaroga
Sjajno i diskretno rjesenje, koje ce definitivno povecati posjetu i Kalemegdanu i Uscu, dalje rasteretice gradski prevoz izmedju ove dvije lokacije, kanalisace turisticke rute na relaciji Kalemegdan - N. Bgd - Zemun. I donijece prihod gradu. Sa hiljadu putnika na sat, osam sati dnevno, po dva i po eura, isplatice se za tri godine (oko 15% popunjenost). A ovi sto oplakuju drvece po uscu, molim vas odite do sela svojih predaka da obidjete drvece koje je obraslo njive sto su vam djedovi nekad orali. I povadite ono trnje sto je pritisluo livade i stare sljivike.
Ivan Stefanovic
Gondola je zamisljena samo do centar Usca, gde dolaze ljudi da rucaju kod McDonaldsa ili KFC za 500 dinara, pa je malo verovatno da bi placali jos toliko za prevoz i time duplirali cenu rucka. Mozda bi ove dve firmje ttrebalo da to finansiraju jer je to njima jedino u interesu. Inace cemu bi sluzila gondola ljudima da se prevezu preko reke sem da turisti slikaju Kalish, ako mogu da ga vide od gondole, pa...
dušan
Ako bude deo gradskog prevoza onda će oni koji imaju mesečne kartice koristiti iste za prevoz do restorana a posle do Kališa da 'potroše' kalorije .
Preporučujem 3

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Preporučujemo

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja