četvrtak, 17.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58
16. BFI

Potrebni su nam mali prostori slobode

Verujem da u pozorištu i plesu možemo stvoriti mesta za empatiju, kaže Sidi Larbi Šerkauji, belgijski koreograf, posle nastupa na sceni Sava centra
Autor: Biljana Lijeskićnedelja, 24.03.2019. u 20:44
Шер­ка­у­ји: По­крет отва­ра но­ву свест (Фото А. Васиљевић)

Probivši se kroz saobraćajnu gužvu s teškom mukom, od aerodroma do centra naše prestonice, Sidi Larbi Šerkauji, belgijski koreograf, bez nervoze je razgovarao s novinarima u četvrtak, uoči nastupa na 16. Beogradskom festivalu igre. Dan kasnije je na sceni Sava centra sa velikim uspehom izveo svoje delo „Fraktus Peti”, inspirisano tekstovima Noama Čomskog, američkog lingviste i političkog filozofa i Alana Votsa, mislioca i tumača istočnjačkih disciplina. Iako umetnost igre ponekad površno može biti shvaćena kao laka zabava, savremeni koreografi dokazuju suprotno baveći se dubokim promišljanjem sveta. Šerkauijev otac Marokanac i majka Belgijanka uticali su da on na svet gleda iz različitih vizura, da lako uči jezike i otkriva značenja, a u jednom periodu je želeo da bude i prevodilac. Potom je maštao da komponuje i na njegovim nastupima uglavnom susrećemo živu muziku, koja je miks različitih tradicija.

Šerkauijev koreografski debi se dogodio pre dve decenije sa savremenim mjuziklom Endrjua Vejla, „Anonimno društvo”. Danas je iza njega više od pedeset koreografskih radova i niz priznanja, uključujući dve nagrade Olivije, tri „Balet Tanca” za najboljeg koreografa i priznanje „Kairos” za umetničku viziju i interkulturalni dijalog. Sarađivao je sa Damijenom Žaleom, Akramom Kanom, Marinom Abramović, a na pomen njenog imena široko se osmehuje i kaže:

– Marina je veoma intenzivna i duhovita osoba, zajedno smo radili „Boler” u Pariskoj operi. Nedavno sam bio na proslavi njenog sedamdesetog rođendana u Njujorku. Ona je svašta proživela i zajedno se smejemo i radujemo životu. Divna je.

Imajući u vidu da je našem sagovorniku krajem prošle godine uručeno jedno od najvećih evropskih pozorišnih priznanja „Premio Europa” u Sankt Peterburgu, u kategoriji „Nova realnost”, namenjeno onima koji stvaraju najuzbudljiviji teatar, upitali smo ga kakvu on to novu realnost stvara?

– Ne znam ni sam, jednostavno pokušavam da izrazim svoje ideje. Osećam se privilegovano zbog dobijanja ove nagrade. Nisam je očekivao u kontekstu teatra, vidim sebe više kao koreografa. Ali, granice se mešaju između disciplina, koristim tekst često i postoji određena vrsta pozorišta u onome što radim. Ne znam šta je to što stvaram na drugačiji način, možda bi bolje pitanje bilo šta to povezuje ljude sa mojim delima. Stvar je u tome da određene ideje činim dostupnim i nađem način da pričam o njima kroz igru, koja može da otvori novu svest. Ljudi drugačije misle o jeziku kada mogu da ga povežu sa telom, govorom tela. Nama je bliska kultura slika, pisane reči u knjigama i novinama, ali telo je nešto što može da prenese energiju i preko tela možemo da razumemo jedni druge brže i bolje. Verujem da u pozorištu i plesu možemo napraviti prostor za empatiju.

S obzirom na to da je Čomski zastupao tezu o „slobodi govora”, koja je i našeg sagovornika dotakla, upitali smo ga da li je to samo još jedna utopija, a on na to uverljivo odgovara:

– Mislim da uvek postoje granice u našem shvatanju i izražavanju. Na ulici nismo totalno slobodni, ne možemo da idemo gde hoćemo, imamo granice. Zato je jako bitno izmisliti svet u kom možemo biti slobodni koliko je moguće. Moramo napraviti prostor za sebe. Nekada je to u pozorištu, sloboda u ulozi, nekada je to u vašem apartmanu. Potrebno su nam naši ’balončići’, mali prostori slobode. Ako ih društvo uzima od nas, moramo se boriti. Bitno je imati slobodu da budeš ono što želiš i što jesi, ukoliko to ne ugrožava nikoga. Treba omogućiti taj prostor svima.

Bilo je zanimljivo čuti na kraju šta je za Šerkauija najveći izazov u ovom životnom periodu u kom se nalazi, a otkrio nam je to veoma otvoreno:

– Imam 43 godine i osećam da je moje telo drugačije nego kad sam imao 23. Moj um ide na jednu stranu, a telo na drugu jer stari, ali uživam u tome. Osećam da je to velika transformacija i to me uvek iznenadi. Teško je juriti od jednog do drugog mesta, praviti dela kao umetnik, a pritom stariti i osećati da tvoj unutrašnji ritam polako usporava s godinama. To je za mene vrsta izazova. A van ovih ličnih iskušenja, svet ima ogromne probleme kao na primer s ekologijom i to su stvari oko kojih brinem i imam svoje male načine na koje pokušavam da pomognem. Vegan sam, pokušavam da imam najmanji mogući negativan uticaj na svet oko sebe.


Komentari0
a92cb
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja