petak, 18.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 08:45
VINFRID VOLF, nemački političar i istoričar za „Politiku”

Srbija kao dežurni krivac Evrope

Bombardovanje SRJ je svedočanstvo ponovljene istorije, zalaganja Nemačke za novi rat i razbijanje Jugoslavije i Srbije, za pokoravanje dok se ne pogrbe pred aspiracijama EU u kojoj Berlin vodi glavnu reč
Autor: Miloš Kazimirovićponedeljak, 25.03.2019. u 11:36
(Фото И. Милутиновић)

Minulih dana, u Beogradu i Novom Sadu boravio je nemački političar i istoričar Vinfrid Volf – prvi, i tada jedini, nemački poslanik koji je digao glas protiv bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine. U jeku agresije pokrenuo je list protiv rata. Po svršetku je objavio knjigu i ukazao na ekonomske aspekte koji su, kako tvrdi, bili skriveni pod plaštom brige za Kosovo.

Prošle godine objavio je knjigu „Tešitelj” kojom je osporio teze Kristofera Klarka o srpskoj krivici za Veliki rat koja je objavljena u Nemačkoj, potom i u Srbiji u izdanju izdavačke kuće „Prometej”.

Tri opisana istupa Vinfrida Volfa spaja teza da je Srbija u minulih stotinu godina nepravedno optuživana kao krivac za ratove i krize na Balkanu, i šire u Evropi.

Sve je počelo prvih dana proleća 1999. godine, Nemačka je prelomila s posleratnom vojnom doktrinom da oružje koristi samo u odbranu sopstvenih granica. Učestvovala je u bombardovanju SR Jugoslavije. Promeni orijentacije kumovali su poslanici Bundestaga – bezmalo svi, osim poslanika Levice Vinfrida Volfa, tada člana parlamentarnog odbora za odbrambena pitanja. Trećeg dana bombardovanja pokrenuo je „Zeitung gegen den Krieg” („Novine protiv rata”), u tiražu 250.000 primeraka. Od trećeg izdanja, list je kolportiran u 300.000 primeraka po izdanju.

Naslovna strana knjige „Tešitelj” ;     „Novine protiv rata” (slika desno)

List protiv rata finansiran je sredstvima iz budžeta Bundestaga, koji je odobrio učešće u ratu za Kosovo (nemačka definicija bombardovanja SR Jugoslavije). U raspravi „o problematičnoj publikaciji” reč su vodili tadašnji ministri odbrane Rudolf Šarping (SPD) i spoljnih poslova Joška Fišer (Zeleni), a stranka Levice ukazala je da je Volf vanpartijski odbornik i da nije obavezan da se konsultuje sa strankom. Posle rasprave ukinuta je finansijska podrška te institucije. Volf je ipak nastavio da izdaje list, uz podršku „ilegale”. (Tridesetak poslanika Bundestaga sufinansiralo je list, pod uslovom da se njihova imena ne pominju.)

Tako ste postali nemački Don Kihot u bici s vetrenjačama rata?

Na neki način sam bio među usamljenim zanesenjacima, ali kampanja je ipak dala je rezultate: premda je oko devedeset odsto poslanika odobravalo rat, analize javnog mnjenja su pokazale da su oko šezdeset odsto Nemaca bili protiv rata. Paradoks je da su građanska levica (SPD) i Zeleni, tada na vlasti, stali na stranu centra i desnice. Da je bilo obrnuto, protest bi bio izraženiji. To je rekao i bivši kancelar Helmut Kol, ističući da bi u suprotnom levi demonstranti obrazovali protestni špalir, od Severnog mora do juga Nemačke.

Početkom aprila izlazi 44. broj „Novina protiv rata”, povodom dvadesetogodišnjice bombardovanja. Svrha nije puko podsećanja na nemilu prošlost, već da je neophodno ukazati nemačkoj javnosti da se istorija ponavlja.

Bombardovanje SRJ je svedočanstvo ponovljene istorije, zalaganja Nemačke za novi rat i razbijanje Jugoslavije i Srbije, za pokoravanje dok se ne pogrbe pred aspiracijama EU u kojoj Berlin vodi glavnu reč. Nemačka to ne čini samoinicijativno. Joška Fišer, Gerhard Šreder i Oskar Lafonten bili su oktobra 1998. na konsultacijama u SAD, nekoliko meseci pre bombardovanja SR Jugoslavije. Od tog sastanka rat protiv SRJ je sistematski pripreman, a „Slučaj Račak” koji je do danas ostao nerasvetljen, bio je samo povod i izgovor za rat.

U brojnim intervjuima i predavanjima istakli ste da je Srbija po treći put žrtvovana (nemačkim) planovima evropske elite?

Berlin se zalaže da se granice EU zaokruže, milom ili silom. U kontekstu je jasno da je nemačko učešće u bombardovanju SRJ poslužilo kao praktična provera nove vojne doktrine i procesa takozvanog prilagođavanja zahtevima svetske politike. Napomenimo da je bivši ministar odbrane Folker Rije još 1992. godine izjavio da je njegov osnovni zadatak da, korak po korak, pripremi Nemačku za nove ratove. Ti ratovi, rekao je Rije, neće zavisiti samo od spremnosti vojske, već i od spremnosti javnosti da ih podrži: „Četrdeset godina insistiranja na pacifizmu ne mogu tek tako da se izbrišu.”

Moglo bi se dodati da su pritisci na Srbiju u novom milenijumu zasnovani na diplomatsko-ekonomskoj igri „štapa i šargarepe”?

Srbija se širom Evrope predstavlja kao uzrok evropskih nedaća u poslednjih stotinu godina. Sve s ciljem da se rehabilituju velike sile za grehe iz prošlosti. Trebalo bi ukazati i na knjigu „Mesečari” Kristofera Klarka u kojoj je Srbija proglašena vinovnikom Velikog rata. Pokušao je, čak, da na primeru bombardovanja SRJ dokaže da srpska ratobornost još ugrožava evropski mir. Klarkova knjiga, bestseler širom sveta, a posebno u Nemačkoj s 250.000 prodatih primeraka, bahati je pokušaj revizije istorije. U očima Nemaca igra ulogu da je Klark Australijanac, da predaje na Univerzitetu Kembridž, pa se njegovo osporavanje nemačke krivice za Prvi svetski rat smatra izuzetno objektivnim. Klark, ipak, nije jedini predstavnik savezničke strane koji je pokušao da rehabilituje Nemačku. Britanski ratni premijer Dejvid Lojd Džordž, potpisnik Versajskog ugovora koji u tački 231 definiše krivicu Nemačke za Veliki rat, zalagao se od 1933. za reviziju istorije. Njegova je teza: „Sve nacije su se 1914. sunovratile u đavolji kotao rata!”

Uoči obeležavanja 100-godišnjice Velikog rata, nemačka krivica je ponovo relativisana. Možda zato što jedna od ideja stvaranja EU potiče iz nemačkog pera. U memorandumu kancelara Teobalda Betman-Holvega, iz septembra 1914, o ratnim ciljevima Nemačke, istaknuta je neophodnost stvaranja „Ujedinjene srednje Evrope Nemačkog rajha”. Trebalo je poraziti nekoliko evropskih država i prinudi da pristupe evropskoj tvorevini pod komandom Berlina. Manje države bi kasnije, milom ili silom, bile primorane da mole za prijem. (...) Kao što vidite, istorija se ponavlja – na drugačiji način, ali s istim ciljem.


Komentari23
77b91
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
@ Slavko, у Немачкој где одавно живим овако изгледа састав становништва: Римокатолици 28%, Протестанти, 26 %, Православни 2 %, остали хришћани 1 %, муслимани 5 %, разне вере 1 %, безверници 37 %.
Slobodan Ratković
Slavko@ Pitanje Vam je suvišno jer ga,ili već imaju,ili će ga imati vrlo brzo.S osloncem na ruske baze u Srbiji teško da bi se bilo ko usudio da na Srbiju ispali bilo kakvu raketu s nuklearnom bojevom glavom jer bi ga to i suviše skupo koštalo.I onako svjetski mir visi na klimavom klinu,pa radi čega nebi i Srbija bila usveopštem trendu povezanog s nuklearnim oružjem.Naravno da sam protivnik bilo kakvih ratnih sukoba,a ponajmanje na teritoriji Srbije,ali djavo ne miruje i treba biti spreman na odbranu od bilo kog "prijatelja"sa zapada.S.R.
Дејан.Р.Тошић
Поштовани господине Волф, у праву сте.СР Југославија је изабрана плански за основ ревизионизма у Европи.Постојала је општа сагласност воља и у С.Б.У.Н када је одмах након месец дана од оснивања Југославије,у Априлу 1992 године уведен Ембарго на постојање Југославије која није примљена ни у У.Н.УНЕСКО,ИНТЕРПОЛ,и све то уз сагласност свих чланица С.Б. осим Кине и Зимбабвеа који су били уздржани приликом гласања.Руска федсерација је такође имала свој интерес приликом уједињења Немачке и Разједињења СФРЈ.Бомбардовањем Југославије 1999.створени су услови за заборав и потпун ревизионизам историских чињеница везаних за Српски народ а ради геостратешког политичког положаја будуће Е.У.и чланица НАТО у којој се налазе све државе и победнице и губитнице из два велика рата.Кривица је и у Српској политичкој елити која је вођење државе вршила са 1/4 Српског народа,не узимајући ставове опозиције приликом доношења одлука о целокупном Српском народу.Важнији им је био став и план Русије од 1944 до 1999.
Петар Петровић
Потпуно се слажем са вама Slobodane Ratkovicu. Руска база у Нишу као и америчка на Косову.( Шта чека влада и председник државе?) Набавка ракета С-400 за одбрану Србије је неопходна. НВО - пету колону, издајнике означити јавно пред лице родољуба и третирати као у свакој правној држави.
slavko
A šta ako neko vas proglasi izdajnikom?
Preporučujem 4
Milovan Rafailovic
Kad neko ovde spominje katolicanstvo, i samo katolicanstvo, pogledajmo na stanje u Nemckoj i njenoj okolini pre i za vreme Drugog svetskog rata. Polovina Nemaca su bili katolici a druga protestanti, tj luterani. Na opasacu svakog nemackog vojnika stajalo je Gott Mit Uns (Bog Sa Nama). Pa ipak tim hriscanima nije smetalo da grade koncentracione logore sirom Evrope. Nadam seda ce ovaj moj komentar biti objavljen, jer ovo je nepobitna cinjenica. I danas Nemci placaju penzije bivsim esesovcima koji su jos u zivotu iz okolnih zemalja.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja