četvrtak, 25.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:20

Raste izvoz organske hrane iz Srbije

U proteklih 5-6 godina izvoz je upetostručen, a u 2017. godini porastao je za 4,5 miliona evra, i dostigao ukupan iznos 24 miliona evra
ponedeljak, 25.03.2019. u 14:52
Фото Пиксабеј

U Srbiji je organska proizvodnja sa 13.500 hektara u 2017. godini ostvarila izvoz od 24 miliona evra, a nacionalna asocijacija za organsku proizvodnju „Serbia organika” formirala je javnu bazu proizvođača i prerađivača kako bi potencijali bili bolje iskorišćeni i ostvareni još bolji rezultati, rečeno je danas na promociji ove baze podataka, urađene uz podršku USAID-a.

Baza je deo sajta ovog udruženja i do sada su na njoj dostupni podaci 100 individualnih proizvođača organske hrane koji su nosioci sopstvenog sertifikata od ukupno 434.

U Srbiji je 6.500 proizvođača organske hrane a najveći broj njih rade u okviru grupnih sertifikata kao kooperanti, a robom trguju firme nosioci takvih sertifikata.

Prema poslednjim dostupnim podacima iz 2017. godine organska proizvodnja je bila na oko 13.500 hektara, što je samo 0,40 odsto ukupno obradivih površina u Srbiji.

„Površine su jako su male, a u odnosu na 2016. godinu pale su za oko 1.500 hektara, dok sa druge strane broj proizvođača uključenih u organsku proizvodnju porastao za oko par hiljada”, rekla je Ivana Simić iz „Serbia organike” i dodala da je težnja da se za narednih par godina dođe do 50 hiljada hektara pod organskom proizvodnjom.

Među organskim proizvodima u Srbiji najviše je žitarica, pa voća, a zatim povrtarske proizvodnje i proizvodnje lekovitog i začinskog bilja, kaže ona i dodaje da uglavnom izvozimo sirovinu, sa manjim stepenom prerade, a od polufinalne proizvode smrznuto voće pre svega jagodičasto.

„Izvoz intenzivno raste, za 5-6 godina je upetostručen, za godinu dana 2017. godine porastao za 4,5 miliona evra, i dostigao ukupan iznos 24 miliona evra. Najviše se izvozi u Nemačku, Holandiju i Francusku, a organska hrana iz Srbije stiže i do SAD, Kanade i Japana”, kaže Ivana Simić.

U bazi organskih proizvođača i prerađivača su podaci o površinama, statusu, standarde koje proizvođač poseduje, o sertifikacionoj kući, finalnom proizvodu koji ima, a pošto je veliko interesovanja stranih kupaca, biće i na engleskom.

„Jedna ideja je da dovedemo do bolje saradnje primarnih proizvođača i prerađivača, kako se ne bi dešavalo da uvoze ono što mogu i ovde da kupe ali nisu znali da ima, drugi cilj je da dovedemo do unapređenja izvoza, tako što bi ih objedini na jednom mestu, ne samo primarne nego i proizvođače gotovih proizvoda, da bi unapredili poslovanje svih”, kaže ona i dodaje da će svi podaci biti javni uz pristanak na to pri upisivanju.

Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede ocenio je da je „sektor organske proizvodnje bitan i ima veliki potencijal” i dodao da će „baza pomoći da imamo ažurirane informacije o svakom proizvođaču i o količinama koje prodaje”.

On je dodao da pored izvoza „moramo da ojačamo i domaće tržište organskih proizvoda” i dodao da kada su bile inicijative da se uvedu užine organske hrane u škole „nismo znali čime raspolažemo, pa će nam i tu ova baza pomoći”.

Raketić je najavio izmene zakona o organskoj proizvodnji radi usklađivanja sa zakonima EU i da će kroz visinu podsticaja i drugačiji model njihove raspodele nastaviti da razvijaju sektor organske proizvodnje.

Do formiranja baze organske proizvodnje došlo je uz podršku projekta USAID za konkurentnu privredu u koji traje već dve godine i gde je „Serbia organika” jedna od partnera.

„Cilj je pravljenje održivog sistema podrške srpskim preduzećima. Prerada voća i povrća su izvozni potencijal, država ima svoje subvencije, a ono što nedostaje je bolja integracija naše industrije, i edukacija kako doći na strana tržišta a baza je platforma za to”, rekla je Jasmina Debeljak Maljković zamenica direktor ovog USAID-ovog projekta, prenosi Tanjug.

 


Komentari3
8a07d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Beogradjanin Schwabenländle
Благо немачким произвођачима и угоститељству који користи БИО храну, контрола се годишње плаћа 400 - 800 €вра, само је прва контрола нешто скупља, и то је СВЕ.
pozegaca?
Je li ova sljiva na fotografiji ona mitska "pozegaca", a sto polako nestaje radi opake bolesti?
Саватије Милић
Па што не кажете какви су то "групни" сертификати и зашто се површине смањују за по 1000 хектара годишењ?!?! Сертификат је пре пар година коштао 1000-1500 евра, а сада исти сертификат кошта 8000 евра!!! И људи не могу да одрже трошкове без обзира што је производ скуп, јер цена не расте, они и не могу да га продају за веће паре, а трошкови производњ енеормни. Бар за неку озбиљну производњу. Зато се очајници удружују у "групе" да палте харачлијама 8000 евра! Па реците и то, а не само америчке базе података. Ништа у овој земљи не може нормално и чисто и за људе, него све по леђима сиротиње - гули, дери.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja