sreda, 24.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:36
KUĆNI LjUBIMCI

Kada pas postane gazda u kući

Iako se vlasnici trude oko dresure i obuke, događa se da neki ljubimac ima prejaki karakter sa kojim čovek ne može da se izbori i tada mogu da budu opasni po okolinu
Autor: Dragoljub Stevanovićponedeljak, 25.03.2019. u 14:54
(Фото Пиксабеј)

Da li postoje opasni i bezopasni psi pitanje je na koje nije uvek lako odgovoriti. Možda bi, kažu kinolozi, bilo bolje reći zahtevni i manje zahtevni. Jer, ako se i negde pogreši kod vaspitanja čivave, pudlice ili džek rasel terijera, čak i kada vas takav pas ugrize, posledice neće biti velike. Malo lajanja ili neprijatnog glockanja, ali slučaj neće dobiti drastične razmere.

Međutim, kada je reč o takozvanim opasnim rasama, situacija nije naivna. Ako je vlasnik neodgovoran, pas ne nosi korpu, nije socijalizovan, a uz to nosi i epitet borbenog, može biti i smrtnih ishoda, kao nedavno u Pančevu, kada je staford terijer usmrtio majku vlasnika i teško povredio njenu rođaku.

Maltretirani najopasniji

To je ponovo pokrenulo brojna pitanje ko je kriv – vlasnik ili „loša genetika”, da li postoji „agresivna crta” kod pasa. Miloš Jević iz Kinološkog društva „Polet” objašnjava da ne možemo okriviti samo jednu rasu i svrstati je u opasne pse. Ima, kaže, divnih staforda koji su apsolutno socijalizovani i ne predstavljaju ama baš nikakvu opasnost.

– Problem može da nastane kada su vlasnici pasa nemarni, a posledica su zapušteni psi koji, bez kontakta sa ljudima i psima, često maltretirani, uglavnom provode vreme na lancu i u kavezu. Takvi psi imaju mnogo veće preduslove da budu opasni po okolinu – kaže Jević.

Zakon, inače, definiše šta je opasan pas i njihovi vlasnici moraju proći posebnu obuku i test socijalizacije. To prolaze i svi drugi psi koji su naneli teške telesne povrede ljudima ili psima.

– Ponekad se događa da se vlasnici trude oko svojih ljubimaca, ali prosto neki pas ima prejaki karakter sa kojim ne mogu da se izbore i on postaje gazda u kući! Tada se uglavnom javljaju problemi: pas se suprotstavlja vlasniku, to je u početku režanje, a može doći i do ujeda – ističe naš sagovornik.

Genetika, takođe, igra veliku ulogu. Pre nego što nabave četvoronožnog prijatelja, budući vlasnici bi trebalo da saznaju odakle on dolazi, ko su mu roditelji, treba naći odgovornog i proverenog odgajivača.

– Tako će dobiti važne informacije o naslednim bolestima i karakteru psa. Takođe bi trebalo izabrati i rasu koja odgovara karakteru vlasnika – kaže naš sagovornik, koji ima dosta iskustva u obučavanju i dresuri pasa.

(Foto Anspleš)

Zašto pas ipak može da postane agresivan postoji nekoliko mogućih razloga.

Ako je pas nesocijalizovan, a živi u urbanoj sredini, nije navikao na decu i ljude, na sirene u saobraćaju, on će se uplašiti, a psi znaju da budu nasilni kada im iz straha proradi odbrambeni mehanizam. Mogu pokazati agresiju i ako pomisle da će im ljudi uzeti hranu, pa ih mogu ugristi. Često se desi i da se psi posvađaju, a da najviše ispaštaju vlasnici, koje će pas ujesti zbog neodgovarajuće reakcije.

Socijalizacija počinje čim pas dođe u novi dom, a ako primetimo da se naš ljubimac ne slaže sa drugim psima, obavezno mora da bude na povodniku i nosi zaštitnu korpu.

Miloš Jević se zalaže da se za sve vlasnike pasa uvede obaveza da njihovi ljubimci u okviru kinoloških društava polažu ispite iz socijalizacije.

Nikica Uzelac vlasnik je četiri dobermana sa kojima se slaže bez ikakvih problema, iako šetaju slobodno po kući, ali odvojeno. Tako da se vodi računa da između njih nema surevnjivosti i sukobljavanja i da svaki od njih ima svoje slobodno vreme.

– Problem nastaje kada ljudi ne shvataju da psi imaju drugačiju percepciju od naše vrste i da reaguju uslovnim refleksima. Neki vlasnici pričaju sa svojim psima i pokušavaju da im rečima nešto dokažu, čime samo zbunjuju svog ljubimca. Za pse su najvažnije tri reči: „Dobro”, „Ne”, „Fuj”. Svaku poslušnost i dobro ponašanje treba nagraditi hranom i maženjem. To daje najbolje rezultate, jer su psi instinktivna bića – kaže Uzelac, koji ističe da samo u Beogradu bude oko 1.300 ujeda pasa godišnje. To povlači velike izdatke za lečenje i za odštete. Zato predlaže da se u kinološkim društvima obavlja besplatna obuka uz finansijsku pomoć lokalne samouprave, jer bi se tako povećala odgovornost i vlasnika i bezbednost dece i građana.

Sebični po prirodi

Jelena Cerović, sudija u sportskim takmičenjima pasa, primećuje da se danas sve više ljudi interesuje za obuku svojih kućnih ljubimaca, jer mnogi shvataju da je tek obučen pas pravo zadovoljstvo, to jest da je nevaspitan pas veliki problem u urbanoj sredini. Naša sagovornica podseća da se pas nikada ne kažnjava dok prolazi obuku, već samo onda ako ju je već savladao i zna šta tražimo od njega, ali iz nekog razloga ne želi da nas posluša.

Da li je teško naučiti vlasnike da postanu dreseri?

– Kao i u svakoj drugoj oblasti, i ovde ima dosta predrasuda, a najčešće su da pas ništa ne razume i da je biološka mašina ili, naprotiv, da je pas kao ljudsko biće, i tada se zanemaruju bitne razlike u sistemu razmišljanja i percepciji pasa i ljudi. Pas događaje doživljava sluhom i njuhom. Psi su sebični po svojoj prirodi. Oni koji to ne razumeju, teško da mogu biti dobri u obuci pasa – podseća Jelena Cerović.

Za opasne – strog nadzor

Šta je opasan pas definisano je čak i zakonom: to je onaj (izuzev službenog) koji je bez očiglednog povoda napao čoveka ili drugog psa i naneo mu teške telesne povrede ili smrt; uzgajan, to jest dresiran za borbe pasa, ili nađen u organizovanoj borbi sa drugim psom; namenjen čuvanju imovine ili kao telesni čuvar; rase pitbul terijer ili mešanac te rase, koji ne potiče iz kontrolisanog uzgoja; rase bul terijer, staford terijer, američki staford terijer i mini bul terijer ili mešanac tih rasa.

Opasnog psa može da drži samo punoletno lice koje nije kažnjavano i da ga izvodi samo uz brnjicu i na povocu, u skladu sa posebnim propisom. Za njega odgovara vlasnik, to jest držalac koji je u obavezi da pravilnim držanjem i drugim merama i sredstvima spreči da kućni ljubimci ugroze ljude i okolinu.


Komentari1
3a8f0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alisa
Nije kriv pas, kriv je covek. Mora da mu posveti vreme i ljubav i da ga socijalizuje. Treba uvesti i u Srbiju pravilo da ako pas jednom ujede coveka (bilo vlasnika ili bilo kog drugog) odmah da se uspava. Ako je jednom presao taj prag ujesce ponovo. Nije bitno iz kog razloga je to uradio. Ne treba opravdavati psa da se uplasio da ce mu neko uzeti hranu ili bilo sta drugo. Tu vazi isti princip kao kod ljudi nasilnika (nije kriv bio je pijan, ili ljubomoran ili ....).

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja