subota, 20.04.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:28
U POSETI OSNOVNOJ ŠKOLI „Starina Novak”

Ispred table nastavnica iz Kine

Palilulska osmoletka inicirala podizanje spomenika srpskom vojskovođi. - Ustanova, po mnogo čemu jedinstvena, ima i sopstvenu radio-stanicu i karneval
Autor: Mina Ćurčićponedeljak, 25.03.2019. u 19:38
(Фо­то Д. Јевремовић)

Zvono se oglasilo, a šarena reka mališana se slila u dvorište Osnovne škole „Starina Novak”– trče, dovikuju se, jure za loptom, smeju se... Retko ko bi pomislio da đaci, pored školskih obaveza i dečje igre, stižu da uče kineski jezik, pripremaju radijske priloge, pišu za školski časopis, sviraju u orkestru, prave kostime za prolećni karneval, učestvuju u brojnim manifestacijama i, pre svega, čuvaju uspomenu na velikana srpske istorije i epske poezije po kome škola nosi ime.

Ova palilulska osmoletka, zajedno sa nastavnicima i učenicima, pre skoro dve godine pokrenula je inicijativu da se podigne spomenik Starini Novaku. Direktor i nastavnici, prvi put bez đaka, otputovali su u rumunski grad Kluž gde već postoji velelepni spomenik ovom istorijskom i mitskom junaku.

– Malo smo zavideli Rumunima i odlučili da se obratimo gradskim vlastima s predlogom da se nešto slično uradi u prestonici. Procedura nije bila jednostavna, trebalo je dostaviti idejno rešenje koje bi napravio akademski vajar. Mi smo sastavili ekipu koja se bavila proučavanjem vremena u kome je Starina Novak živeo – priča Vlada Vučinić, direktor škole.

(Fo­to M. Ćur­čić)

Ivan Veličković, nastavnik likovne kulture, predložio je da vajar Zdravko Joksimović napravi idejno rešenje.

– Spomenik bi trebalo da bude postavljen u parku na uglu Cvijićeve i Starine Novaka, na Staroj Paliluli. Nadamo se da će se to desiti već naredne ili do 2022. godine, kada naša škola obeležava stoti rođendan – navodi Vučinić.

U okviru projekta „Starina Novak-Baba Novak”, koji je deo godišnjeg plana rada škole, učenici posećuju Rumuniju i druže se sa vršnjacima iz te zemlje. U čast legendarnog junaka koji ih spaja, učestvuju na izložbi literarnih, likovnih i ručnih radova na temu njegovog lika i dela. Ova škola se po mnogo čemu razlikuje od drugih: hol je pretvoren u muzej, a umesto dana škole, obeležava se nedelja škole.

– Škola je preživela mnoga razdoblja, ne samo socijalizam i novo doba. Po uzoru na savremene muzeje, izložbena postavka je u holu, gde je svakog dana vidi 1.200 ljudi. Tu mogu da se vide svedočanstva iz Kraljevine Jugoslavije, iz vremena vlade Milana Nedića, pisanke iz 1923. godine... Namera je bila da napravimo muzej škole kao društvene institucije – priča Vučinić.

Najstariji živi đak ove škole, Ivan Drulović, dobio je svedočanstvo davne 1941, a tokom rata časove je pohađao u jednoj privatnoj kući u Ulici 27. marta.

– Školska zgrada je prvo bila na mestu gde se danas nalazi Visoka tekstilna škola. Tokom Drugog svetskog rata nastava se održavala u privatnim kućama, a potom su nas smestili ovde. U tom periodu se promenilo ime škole, pa smo se do 1956. godine zvali „Broj sedam”– govori direktor i pokazuje fotografije, uramljena svedočanstva i druge eksponate koji svedoče o istoriji ove ustanove.

Osmoletka u srcu Palilule, osim što čuva uspomenu na svoje stare đake, ne zapostavlja ni sadašnje, ali ni buduće učenike. Mališani već od prvog razreda mogu da uče kineski jezik, a predaju im dve nastavnice iz Kine. Od 2006. godine za učenike sedmog i osmog razreda postoje dvojezična odeljenja. Učenici pohađaju nastavu na srpskom i engleskom jeziku i putuju u Holandiju gde usavršavaju engleski. Đaci su bili zahvalni gosti, ali i dobri domaćini. U dolazili su im drugari iz Holandije, a oni su se potrudili da im pokažu lepote naše zemlje. Ostvarili su saradnju sa holandskom školom „Sint-Jan”. Zajedno sa učiteljicom Jelenom Jovanović deca od prvog do četvrtog razreda organizuju „Prolećni karneval”. Prerušeni u pčelice, gusare, karte iz špila, patuljke, defiluju paliluskim ulicama, a često im se pridruže i mališani koji tek treba da se upišu u školu. „Ljutu” družinu predvodi, naravno, Starina Novak.

– Kostimi su tematski i izrađujemo ih sami. To je pravi spektakl, jer nam se pridruže roditelji i deca iz okolnih vrtića. Radujemo se proleću, ali i budućim prvacima – priča učiteljica Jelena.

U većini prestoničkih škola postoji razglas, ali u „Novaku” đaci su napravili pravu radio-stanicu. „Radio Novak” postoji već četiri sezone. Uz pomoć Vasilija Savića, njihovog učitelja, osnovci prave emisije, pripremaju priloge i čitaju vesti.

– U radio-sekciju se može učlaniti ko god želi. Jedna od naših emisija zove se „Radijske istorijske slike”. U njoj se bavimo znamenitim ličnostima po kojima nose imena ulice oko škole. Čitamo i najbolje sastave iz srpskog jezika, pravili smo i humorističke emisije, program se emituje četiri sata dnevno – objasnio je Savić.

„Radio Novak”, kako on kaže, nije samo radio-stanica, već i nastavno sredstvo – u rad redakcije su naročito uključena deca sa invaliditetom i smetnjama u razvoju. Osnovna škola „Starina Novak” broji 650 đaka i ne spada u najveće, niti najpopularnije prestoničke škole. Za velika i kreativna dela, ipak, nije potrebno mnogo ljudi, već puno truda i dobre volje. 


Komentari1
08ef8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Лупи Лала
Кад већ хоће да подигну споменик Старини Новаку, неправедно би било запоставити брата му Дели Радивоја и његовог сина Дијете Грујицу. Нек се, онда подигне споменик свој тројици јунака, који су заједно четовали, и то вековима пре настанка Интернета.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja