ponedeljak, 06.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:26
DVADESET GODINA OD NATO AGRESIJE: GENERALI GOVORE

Zbog čega i koga nismo dobili S-300 od Rusije

Manevar je spasavao ljude i tehniku, jedinice RV i PVO su se tokom rata kretale iz Podgorice za Novi Sad, iz Kragujevca za Beograd, iz Niša za Metohiju. - Bilo je dana kada je u prostor SRJ ulazilo od 500 do 550 borbenih aviona
Autor: Milan Galović - Dimitrije Bukvićutorak, 26.03.2019. u 19:20
Дејство ПВО над Београдом (Фото ЕПА/Петар Вујанић)

Politika: Generale Smiljaniću, u kakvom su stanju je RV i PVO dočekalo agresiju?

Smiljanić: To je bio potpuno asimetričan rat, najneravnopravniji u istoriji ratovanja. NATO je imao snage i potencijale da resurse zanavlja iz višestruko obnovljivih izvora, a mi smo imali snage koje neuporedivo zaostaju za njima. U takvom stanju, pri čemu agresoru svi susedi daju prostor, to je bio primer modela rata s distance gde se po zemaljskim objektima dejstvuje sa daljine od 20 do 60 kilometara iz aviona, odnosno krstarećim raketama sa 2.500 kilometara, dok se po avionima u vazduhu dejstvuje sa daljine od 80 do 150 kilometara. Eto, sami stvorite sliku u kakvom smo se stanju našli – u stanju u kojem bi samo patriotizam i odanost otadžbini mogli da nadvladaju nadolazeće. Svi koji su izašli na bojno polje su rodoljubi par ekselans i treba im na svakom mestu odati poštovanje. U takvoj situaciji, šta smo radili? Stvorila se situacija da ratujemo 78 dana, iako je Klark u februaru najavio Ojdaniću da će nam uništiti vojsku za nekoliko dana. Ipak, bili smo u jako teškom stanju. Naš tehnološki zaostatak u odnosu na sredstva koja su nas napadala iznosio je 40 godina. Imali smo samo deset aviona iz treće tehnološke generacije, a svi njihovi su bili četvrta i peta. Imali smo 12 radara kupljenih krajem osamdesetih godina upravo od Amerike, koja po uvođenju sankcija nije htela da nam isporuči nijedan delić za njih. Zato smo samo četiri od tih 12 radara uveli u borbu. U sklopu priprema, 50.000 tona materijalnih sredstva, od čega 32.000 tona ubojnih sredstava, premešteno je na nove lokacije, od kojih nijedna nije gađana. Nama je, recimo, i zbog toga NATO uništio svega četiri odsto opreme i rezervnih delova, pet odsto pogonskih materijalnih sredstava i dva odsto neborbenih vozila. Postojao je i manevar koji je spasavao jedinice u prostoru. Naređenje, kojeg se neki nisu baš držali, glasilo je: raketni i radarski položaj posedan pre sedam dana ne sme biti posedan dok ne istekne toliko. A položaj na kojem se boravi 24 sata mora biti odmah napušten. Blizu 700 manevara izvršile su jedinice RV i PVO iz Podgorice za Novi Sad, iz Kragujevca za Beograd, iz Niša za Metohiju... Premoć je nesporno bila njihova, ali su nam kreativnost i improvizacije spasavali živote.


Spasoje Smiljanić (Foto Dragoslav Žarković)

Politika: Možete li navesti neki primer reagovanja „u hodu”, u skladu sa situacijom nastalom u ratu?

Smiljanić: Prve noći u Batajnici imali smo puk lake artiljerije PVO na početku piste, raspoređen sa tri strane. Kad sam shvatio da oni nisu subjekt odbrane već objekat napada, 25. marta ujutru naređeno je da sve lake artiljerijske jedinice PVO izađu na procenjeni pravac naleta krstarećih raketa i da ih čekaju. Jer, noću, krstareća raketa koja dolazi prema objektu se ne vidi, i strelac može da je vidi tek u toku preleta, praktično u odlasku. Da bi reagovao kako treba, mora da bude uvežban i brz. Osim mina koje smo pravili, napravljen je i novi raketni sistem RL4M, koji je na Kosmetu pogodio jedan avion. Na kraju, ja sam zabranio poletanje „migovima 21”, a načelnik Štaba vrhovne komande 4. aprila je zabranio poletanje i „migovima 29”, jer smo dotad već izgubili devet aviona. Shvatilo se da naša lovačka avijacija nema šta da traži u vazduhu. Divim se odvažnosti pilota i spremnosti da se bore za otadžbinu i zakletvu, ali nikako ne mogu da shvatim da li su oni psihomoralno bili tako podložni uticaju najcrnje propagande u narednim godinama, gde se kaže da su oni poslati u smrt, da su im sabotirani avioni, pa čak da su neke od njih oborile naše raketne jedinice. Čak i časni ljudi tako podlegnu propagandi kojoj je cilj da se pokaže da zemlju nije trebalo braniti. Sve u svemu, rat smo dobili time što smo dobili Rezoluciju 1244 i naterali SAD da sedne za sto u UN i prihvati da se problem Kosmeta rešava u toj međunarodnoj instituciji, koju su oni potpuno ignorisali pre početka agresije.


Avion A-10, koji je oštetila PVO nad Kosmetom, prinudno je sleteo u Skoplje (Foto EPA/Georgi Likovski)

Politika: Mnogo se pričalo o nabavci S-300. Šta je istina?

Smiljanić: Pre agresije, vojni izaslanik SAD Džon Pemberton tri puta je u februaru i martu dolazio kod mene, da bi me 18. marta, kad smo se pozdravljali na vratima, pitao na osnovu čega pokazujem toliko mirnoće, samopouzdanja i sigurnosti u razgovorima. Rekao sam mu: – Kad nas napadnete, saznaćete. Nisam ni stigao da zatvorim usta, a on me pita: – A imate li S-300? Ja mu kažem: – I to ćete saznati kad nas napadnete. Da smo dobili S-300, možda nas ne bi ni napali. Da smo imali dva diviziona S-300, svaki njihov avion iznad Tuzle, Sarajeva, Virovitice ili na ulazu u Makedoniju bio bi meta gađanja. Ali, naša je nesreća bila što smo vodili rat bez saveznika.

Politika: Da li je možda i naša odgovornost što S-300 nije nabavljen?

Smiljanić: U neku ruku da. Ali, opet, bili smo siromašna zemlja koja ne može da nabavi ni rezervne delove za ono što već ima. A neće Rusi da daju džabe, pogotovo Jeljcin. General Karanović otišao je početkom aprila u glavni operativni štab Ministarstva odbrane Rusije. Tamo mu njihov načelnik kaže: – Imamo spremno sve što tražite, Jeljcin je dao odobrenje da se spremi, ali je rekao i da će isporuka biti tek kad on naredi, dakle, nećete dobiti ništa. Karanović se vratio i otišao kod predsednika države da mu to saopšti. Na nesreću, kod njega se tad nalazio i prethodni predsednik države, koji je boravio u Rusiji pre Karanovića i rekao mu: – Ne razumete vi to generale, ja sam tamo bio i mi dobijamo S-300 sigurno.


Protivavionski top „praga” snimljen kod Kačanika (Foto Atila Kisbenedek)

Politika: Pričate o Zoranu Liliću?

Smiljanić: Nemam o kome drugom, nego o predsedniku države. Ali, eto, takvi su odnosi vladali unutar zemlje, ali i u okruženju, s obzirom na one koji su tada vladali Rusijom.

Politika: Kakvo je stanje bilo u RV i PVO na dan prestanka agresije, 10. juna, i da li smo mogli da izdržimo još malo?

Smiljanić: Ispričaću vam događaj od 4. maja, kad predsednik države saziva sednicu Štaba vrhovne komande i komandanata strategijskih grupacija, na kojoj traži mišljenje za početak izlazne strategije. Tražio je referisanje od mene, Pavkovića, Krge i Ojdanića. Pavković kaže: – Ne dolazi u obzir nikakva izlazna strategija, jer Treća armija nije ni počela da ratuje. Ja sam rekao: – RV ratuje, evo, 60 dana, a sve operativne procene iz SFRJ i SRJ o trajanju upotrebe RV i PVO protiv agresora koji je samo jedan do dva puta jači su od 19 do 21 dana. Rekao sam predsedniku da hitno moramo tražiti rešenje – ili izlaz iz ove situacije, ili nabavku novih sredstava za popunu onog što nemamo, a nemamo skoro ništa. Imamo samo jednu radarsku stanicu s kojom ne možemo dati ni signal za eventualni napad na Beograd, a kamoli za Srbiju. Predsednik je potom rekao: – Generale Pavkoviću, možda Treća armija nije počela da ratuje, ali Srbija više ne može da ratuje. Nekoliko dana kasnije došli su Černomirdin i Ahtisari.


„Migovi 21” i „utve” na aerodromu u Prištini nisu uništeni (Foto EPA/Anja Nidringhaus)

Politika: Naši avioni na Slatini nisu uništeni, uprkos žestokom bombardovanju prištinskog aerodroma?

Smiljanić: Oni su sa Slatine poleteli 12. juna – ukupno 12 „migova 21” i dve „utve”. Videvši to na televiziji, Pjer Galoa, vazduhoplovni general i srpski prijatelj, pismom nas je pitao šta je NATO radio u Srbiji 78 dana. Ti avioni su sleteli na Batajnicu. Trebalo je uz liniju sletanja videti narod koji je, čuvši da avioni dolaze, počeo da beži, a kad su spazili da su to avioni koji idu na sletanje, njihova instinktivna reakcija se pretvorila u pravi delirijum, uz aplauze i povike.

Pogibija generala Veličkovića

Smiljanić: Bilo je dana kada je u prostor SRJ ulazilo od 500 do 550 borbenih aviona. U momentu kada gine general Ljubiša Veličković (1. jun 1999. kod Omoljice, prim. aut), 80 aviona je krenulo na Novi Sad. Tada sam bio u Straževici i general Petrović i ja donosimo odluku da 230. raketni puk, koji je poseo položaj severno od kanala, Srbobran i taj deo, izvrši dejstva ispred te grupe. „Kub” može da dejstvuje i ako nema zahvat, a „neva” ne. Njihovo dejstvo vide „avaks”, „džistars” (avioni za radarsko i elektronsko izviđanje i komandovanje – prim. aut) sateliti... Da se odvrate, da odustanu... Sve baterije su lansirale po dve rakete, osam raketa je lansirano neposredno ispred njih. Grupa menja pravac, odlazi u Banat, i negde od 23 časa do dva ili tri ujutru patrolira u rejonu Zrenjanin–Pančevo–Vršac. Čekaju da izvrše dejstvo po našim raketnim jedinicama. Bio je zauzet stav – ne uključivati ništa (radare – prim. aut). U međuvremenu su otvorili vatru na jednu bateriju koja je bila kod Srbobrana, koja je dejstvovala, tada su nam poginula tri čoveka. Dolazi pokojni Ljubiša Veličković u puk, dolazi u bateriju, naređuje da se uključi, da se dejstvuje, komandir naređuje „uključi” i dejstvuje baterija. U sedmoj sekundi raketa „harm” pogađa stanicu za vođenje raketa, gine Ljubiša Veličković, on stoji ispred stanice, gine komandir baterije kao rukovalac gađanja, gine pukovnik Pejčić, koji je došao sa Ljubišom iz Uprave artiljerijsko-raketnih jedinica kao pratilac, jedan zastavnik i rezervista su teško ranjeni. Tako da je svakog trenutka bio život na dlanu – svakome. I onome na aerodromu, i onome u radarskoj stanici i onome u raketnoj stanici... I onome u centru veze. U celoj toj priči, RV i PVO je izgubilo 39 ljudi za 78 dana.

U sledećem nastavku, u sredu, čitajte: ZAŠTO SAM POTPISAO KUMANOVSKI SPORAZUM

Ako ste propustili prethodni tekst, možete ga pročitati na ovom linku

 


Komentari62
270c9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Ivan Zgombic
Ovaj isti covek je naredio da se komanda RV i PVO u Zemunu ne napusta ni po kakvu cenu tako da smo moji vojnici i ja sedeli u njoj prvih 7 dana bombardovanja cekajuci da nas gadjaju. Ne kazem da smo mi bili neki heroji ali da li je zaista bilo neophodno cuvati vec praznu zgradu i izlagati se riziku da ljudi poginu? Sreca te nismo. O njemu nemam dobro misljenje uopste....
Nikola Cvijanovic
Vecina komentara pokazuje da je demoralizacija i sijanje apatine jos uvijek u punom jeku... jadnici, u ratu, unaprijed pripremljenom, protiv nato pakta stvorili smo RS, a KiM nismo predali i ostaje buducim generacijama
Nebojša Joveljić
Hajd što Vojska nije uspjela odbraniti teritoriju Srbije i Crne Gore, i što je nanijela zanemarljive gubitke agresoru, na čijoj strani za cijelo vrijeme agresije nije poginuo ni jedan jedini vojnik ili pilot, no ono što boli je da nije bila sposobna ni da odbrani svog ratnog komandanta Slobodana Miloševića kad su ga veleizdajnici protivpravno, protivustavno i mimo svih dobijenih garancija, kidnapovali na Vidovdan i dispečovali pravo na NATO aerodrom u Tuzli. Za tu odbranu im nisu trebali raketni sistemi S-300 već samo srce junačko i lako naoružanje. Ostat će im dok su živi na savjesti.
Dusan T
Vojska je radila sta joj je naredjeno. Pavkovic, da mu je naredjeno, mogao je da uzme Skoplje i pola Albanije. Genijalni stratezi na vlasti u Srbiji u ono vreme, su mislili da ce se, ako cutimo i trpimo, NATO raspasti. Pokazalo se da nista nisu znali, kao sto ni danas ne znaju vukuci nas u bankrotiranu EU. Njihova specijalnost je gebelsovska propaganda prema sopstvenom narodu, zbunjivanje i podmetanje. Nista drugo niti razumeju, niti umeju da rade. Copor lavova predvodjen ovnom je uvek lako nadvladan od stada ovaca predvodjenih lavom. Srbija se nekako pretplatila na ovna. Crven, crn, saren, kakav god da je, uvek je ovan. Dok se ovan ne nadje na raznju, gde mu je mesto, nama nema spasa.
Preporučujem 44
Jovan
Nijednu vlast nije interesovalo ulaganje u vojsku,tako i danas,ko zna koliko cemo jos koristiti oruzje iz JNA. Svaka cast nasim herojima,ali suludo je pricati kako smo NATO pobedili. Da su hteli sravnili bi nas za 7 dana,nego eto igrali se sa nama ko macka sa misem. Nalupali nas ko kante,necemo se oporaviti za 100godina. Prvo sto nas nasi pljackaju a drugo uopste nema interesa nasih politicara da se Srbija razvija.
Nikola Nesic
Vojska Srbije, ili tada SRJ nema političku odgovornost za ovaj rat, i zato razgovori na temu političkih ciljeva, ili razloga za odsustvo tehnike nemaju smisla, ili prosto rečeno su špekulacije. Treba biti iskren i priznati, rat je bio nepotreban, jer političko rukovodstvo, Slobodan Milošević i sledbenici su pokušali da vojnim putem izvuku nešto što su 91' izgubili nepovratno; poverenje van Srbije. Veštim vraćanjem razloga za bombardovanje i onda pojevanje na temu herojske odbrane, računanjem od Rambujea je besmisleno. Srbija kao cilj bombardovanja je postavljen mnogo ranije, i Milošević je to znao, znalo je celo političko rukovodstvo. Ali kao rđav strateg i čovek bez vizije, sa sujetom, uticajnom suprugom, izolovan, donosio je pogubne odluke, u kojima oni koji su najviše propatili u materijalnom stanju na uštrb policije, vojska, je dala svoj maksimum, ali to nije za lovorike. To je refleks časne službe u okruženju mediokritetske politike. Razdvojmo vojsku od politike.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja