četvrtak, 09.04.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:58

Sankcije za ekološki nered

Autor: V. Aranđelovićutorak, 26.03.2019. u 23:00
Чланице ЕУ плаћају високе казне за дивље депоније (Фото Д. Јевремовић)

Papreno, stilska je figura kojom se najčešće opisuje poglavlje 27, naredna stranica koju Srbiju mora da otvori na putu ka Evropskoj uniji. Ekonomskim rečnikom – oko 15 milijardi evra potrebno je da investiramo u narednih nekoliko decenija kako bismo se približili evropskim standardima. Kako su za „Politiku” objasnili u resornom ministarstvu, deo novca izdvojiće država, nešto će stići iz evropskih fondova i projekata, a u ovoj instituciji smatraju da bi deo investicija trebalo da se obezbedi kroz javno-privatno partnerstvo. Ali muke sa novcem ovde ne prestaju. Nema opuštanja ni onda kad Srbija postane članica EU, jer će tada Evropska komisija nastaviti da nadgleda ispunjenje preuzetih obaveza. A ako dođe do probijanja rokova, što u Srbiji i nije retka pojava, EK može da pokrene kaznene postupke, od kojih neke kazne mogu da budu i novčani penali u iznosu od nekoliko desetina miliona evra na godišnjem nivou.

Na oštru kaznenu politiku upozorio je srpske kolege Marko Slokar, bivši državni sekretar i savetnik za evropske poslove u oblasti zaštite životne sredine iz Slovenije, na sastanku Pregovaračke grupe 27 protekle nedelje. On je istakao da, ako se onog trenutka kad jedna zemlja postane članica EU ispostavi da ekološko stanje na terenu nije onakvo kakvim se tokom pregovora obavezala – „nema nazad”, već slede velike kazne.

Italiju je, recimo, 40 miliona evra koštao samo deo kazne zbog deponije opasnog otpada koja nije imala državnu dozvolu. Grčka je morala da plati 10 miliona evra za 1.125 nelegalnih deponija. Tu je reč samo o paušalnoj kazni. A u Srbiji se trenutno procenjuje da divljih deponija ima između 3.500 i 4.500, mada je i sam ministar zaštite životne sredine Goran Trivan krajem prošle godine rekao da sumnja da ih je i više.

Činjenicu da kazneni postupci nisu retkost u Briselskom carstvu pokazuju i podaci da je u periodu od 2013. do 2018. Evropska komisija godišnje pokretala oko 150 postupaka za prekršaje u oblasti zaštite životne sredine. Na kraju 2017, prema podacima EK, bilo je u toku 325 prekršajnih postupaka protiv zemalja članica. Kako navodi Fiskalni savet, razlozi su u više od 60 odsto slučajeva prekršaji u oblasti voda, otpada i zaštite vazduha. Pred sudom su sve zemlje iz EU, a po ekološkoj neposlušnosti posebno se izdvajaju Španija, sa 30 aktivnih postupaka, i Grčka sa 27.

Istina, većina postupaka okončava se izvan sudnice, ali ima i onih koji epilog dobiju na sudu, a pojedini dospeju čak i do drugostepenog postupka, kada se i izriče novčana kazna.

Evropska komisija može da izriče novčane kazne u slučaju da određena država u dužem roku odbija da se povinuju direktivama. Iako se veći broj prekršajnih postupaka okončava bez udara po džepu, novčane kazne se ne mogu izbeći ukoliko se jedna zemlja istim povodom nađe dva puta na sudu. Kako objašnjava Fiskalni savet, te kazne mogu biti fiksne i određuju se za svaku zemlju posebno, uzimajući u obzir ekonomsku snagu zemlje i stepen ozbiljnosti prestupa. Drugi deo kazne je varijabilan i izriče se najčešće po danu, i to za period koji protekne od donošenja konačne presude do njene pune primene.

„Ako se na vreme ne uskladi sa evropskim direktivama i Srbija će gotovo izvesno morati da plaća penale koji mogu da iznesu više desetina miliona evra godišnje”, navodi Fiskalni savet u svojoj analizi posvećenoj životnoj sredini.

U periodu od 2000. do 2016. godine doneto je 15 drugostepenih presuda kojima su izrečene finansijske sankcije. Raspon kazni, onih fiksnih, ide od 1,5 miliona evra, u slučaju Irske zbog toga što nije izradila studiju uticaja na životnu sredinu, pa do pomenutih 40 miliona evra, sa koliko je kažnjena Italija. Fiskalni savet upozorava i na to da je privid da su dnevne kazne niske, jer kada se preračunaju, na godišnjem nivou mogu premašiti iznos fiksnih. 


Komentari17
bb4f6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dalibor
Sve se resava u jednom potezu...prvenstveno na svest gradjana mislim...
milan ćurić
Našem narodu treba objasniti da je ekologija mnogo širi pojam od bacanja papira ili pljuvanja na ulici, jer se ovo drugo odnosi na ličnu kulturu i vaspitanje. Zaštita čovekove okoline predviđa izgradnju postrojenja koji ne zagađuju vazduh i zemljište, uređene deponije za opasan materijal, a ne njihovo kopanje po privatnim njivama, kolektore za prečišćavanje otpadnih voda i čuvanje vodotokova od bacanja svakojakog smeća. Već sada, ako nije kasno, treba početi sa edukacijom od prvog razreda osnovne škole, a kako se ponašamo i mi stariji, treba mnoge od nas uvesti u prvi razred osnovne škole.
mirko
lako resenje, nek kaznjavaju svakog koji baci smece ili kakav bio papiric na ulici i resen problem...
Srbin Srbinovic
Jednoga dana kada Srbija dobije pravog ministra ekologije i odgovarajuce zakone situacija ce biti drugacija.
Dalibor
Covek je najveci gospodin koji trenutno postoji na politickoj sceni Srbije. Svaka cast za velemajstorski potez u Tirani . Ovo je buducnost sveta. Ekokratija..Pamtite. Novi svetski poredak smisljen u Srbiji. Bravo!!!
Preporučujem 0
Preda
Vecinu nas je sramota da ostavljamo smece iza sebe. Problem je sa povelikim procentom onih drugih, koji jednostavno: nemare.U nasem slucaju tu su obuhvacene i drzavne sluzbe, od Premijera Vlade pa nadole. Mi to moramo sami da resimo, ne cekajuci da nas EU dovede u red.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja