subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 01.04.2019. u 18:00 Nebojša Katić
POGLEDI

Srbi i realpolitika

Da li će borba, žrtve i stradanje imati smisla ne zavisi od ratnog ishoda, već od načina na koji se mi odnosimo prema svojoj istoriji i prema svojim žrtvama

Humanitarno bombardovanje Srbije iz 1999. dobar je povod da nacija razmisli o svojoj istoriji i usudu koji je prati. Čini se da i ovih dana najmudriji među Srbima upravo to rade, hrabro saopštavajući naciji istinu – za bombardovanje Srbije kriv je Slobodan Milošević. Klinton, ili savetnici srpske vlade, Bler i Šreder, na primer, samo su humanisti koji su Srbiji pokušavali da pomognu. Sporazum iz Rambujea je zato trebalo potpisati bez obzira na to šta je u njemu pisalo. Za najmudrije među Srbima, realpolitika je matematički precizna – snagu protivnika uporediš sa svojom i onda se predaš.

Da je Srbija 1999. dobrovoljno prihvatala sopstveno rasparčavanje i da je prihvatila da NATO trupe uđu u Srbiju, bombardovanja ne bi bilo. Nacija bi, istina, ostala bez razloga da bude ponosna na svoje sinove koji su je branili od najveće armade na svetu, ali bi možda bila ponosna na ćerke, koje bi ovako, a naročito onako, mogle opsluživati NATO humanitarce, kako se to inače radi u okupiranim zemljama.

Problem srpskog nerazumevanja realpolitike seže dublje u prošlost. Da su Srbi prihvatili okupaciju 1941. i da nisu ratovali, Kosovo i Metohija možda ne bi bili deo Srbije, pa kosovsko pitanje ne bi ni postojalo. Da je Srbija prihvatila ultimatum iz 1914, Jugoslavije zasigurno ne bi bilo, ne bi bilo ni građanskih ratova devedesetih, pa verovatno ne bi bilo ni kosovskog problema.

Ali zašto stati na 1941. kada se krivica za srpski usud nalazi još dublje u prošlosti? Naravno, ključna krivica leži na Karađorđu. Da nije onako prgav naumio da kvari globalizacijsku idilu na otomanski način, ne bi bilo ni Drugog srpskog ustanka, a ni balkanskih ratova. Ne bi bilo ni Srbije, ni srpskog nacionalizma, a samim tim ne bi bilo ni bombardovanja.

(Milanko Kaličanin)

Čini se da je srpska istorija od dolaska na Balkan do danas, samo hronologija tragičnih grešaka koje su kulminirale 1999. A i kog đavola Srbi traže na Balkanu?

Najmudriji među Srbima lucidno su zapazili da je NATO ionako ušao u Srbiju, doduše samo na Kosovo i Metohiju, i da su otpor, pogibelj i strašno razaranje bili besmisleni i nepotrebni. Iako se isto realpolitičko promišljanje može primeniti na sve ratove koje su Srbi vodili poslednjih dvesta godina, samo se ovaj poslednji rat uporno pokušava proglasiti besmislenim, a njegove žrtve uzaludnim. U čemu je razlika?

Do juče, Srbi su se trudili da sami pišu svoju istoriju. Tumačili su je, romantizovali i mitologizovali, radeći u dlaku sve isto što rade i drugi narodi kako bi sačuvali samopoštovanje i opstali. U novom milenijumu se situacija menja, pa srpski neprijatelji, preko mudrih i prosvećenih Srba, sada diktiraju narativ.

U takvom tumačenju istorije, pre dvadeset godina se nije dogodila brutalna agresiji na suverenu zemlju, već je NATO, eto, bio prisiljen da interveniše kako bi kosovske Albance zaštitio od pogroma. A svako ko iole poznaje istoriju zna koliko su NATO sile osetljive na ljudsko stradanje. Iz zapadnog ugla i iz ugla prosvećenih građana Srbije, bilo kakvo drugačije tumačenje prošlosti postaje dokaz da je nacionalizam u Srba, taj prauzrok svih balkanskih zala, još živ.

Da li će ovaj cinični narativ koji se uporno pokušava nametnuti Srbima na kraju i pobediti, zavisi samo od Srba. U igri je mnogo više od tumačenja i pamćenja događaja od pre dvadeset godina.

Rat sa NATO-om, bez obzira na ishod, veličanstven je trenutak u istoriji nacije, ako ona to ume da prepozna. Slabo naoružana, okružena sa svih strana, apsolutno sama i satanizovana kao nikada u istoriji, Srbija je 77 dana odolevala najvećoj armiji sveta.

Srbija nije branila samo pravo da postoji kao nezavisna država. Branila je ne samo svoju čast i dostojanstvo, već je branila čast, dostojanstvo i uspomenu na milione predaka koji nisu smatrali da je žrtvovanje besmisleno i koji nisu držali do realpolitičkih kalkulacija.

Smisao istorije ne postoji po sebi, smisao istoriji dajemo mi. Da li će borba, žrtve i stradanje imati smisla ne zavisi od ratnog ishoda, već od načina na koji se mi odnosimo prema svojoj istoriji i prema svojim žrtvama. Ako se dopusti da naručeni i plaćeni narativ prevlada, Srbija će po drugi put ubiti sve one koji su stradali braneći je, i tek tada će biti zaista poražena.

Baš kao što postoje ljudi, postoje i nacije koje mogu živeti bez kičme i dostojanstva, i takvih nacija nije malo u Evropi. Srbi, na sreću ili nažalost, ne spadaju, ili bar nisu spadali u takve narode. Ovo nije hvala, ovo je dijagnoza stanja.

Poslovni konsultant

 

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari51
41710
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milе sremcica
Свака част за чланак. Само се питам ако је ово јуче-данас било "све без везе" чему је онда била потребна јединствена епопеја (у свету) повлачења преко Албаније. Требали смо да пустимо Турке до Беча Берлина, Аустроугарску до Грчке, Турске, Немачку до СССР итд. па да нас Бог види. Али то не би били МИ
Дечак
Оно што се мења у нашој свести је да су “велике победе” које смо до сада без резерве славили, уткане у “много веће поразе”. Кад на пр, помињемо нашу “велику победу” у Великом рату, често заборављамо шта нас је она коштала : у томе рату Србија је изгубила скоро трећину становништва и више од половине мушког становништва. Сразмерно броју становника, Србија по броју погинулих у Првом светском рату заузима “прво место”. У рату против Србије НАТО није изгубио ни једног човека.
Ovdasnja
@ Miladin Nikolic: Ne, gospodine. Znam pouzdano da ni za tri ili četiri hiljade godina ne bih razmišljala kao Vi jer to nije stvar oko koje ću ikada praviti kompromise. Da, mnogo sam mlađa od Vas, ali sam naučila da postoje Ljudi i miševi. Miš uvek nađe dobar razlog da objasni zašto je miš i zbog čega je bezveze biti Čovek. Nemam nameru da Vas vređam, ali to je tako.
Miladin Nikolic
@Ovdasnja Postovana mlada gospodjo ili gospodjice, Mozda cete razmisljati kao i ja za nekih 30-40 godina, kada dodjete u moje godine. Evolucija nas uci da kao bioloska bica uvek, po bioloskim nagonima, stitimo svoje potomstvo i pokusavamo da maksimiziramo sanse za njihovo prezivljavanje i opstanak. To znaci i genetsko produzavanje loze. Drago mi je da mojih Nikolica ima i da ce da ih bude, pa makar i u Kanadi ako ne u Srbiji. Takodje, mislim da su Nikolici, kao i Vasici po majci, za srpstvo dali velike zrtve i skoro bili izbrisani sa lica Zemlje. Ne zelim takvu sudbinu Vama, a pogotovu ne Vasoj deci, braci i sestrama, ili roditeljima; ne zelim je nikome. Ja sam porodican covek cija je uvek i u svakom trenutku prva odgovornost i obaveza bila prvo prema deci i porodici, a onda svemu ostalom. Za Vas, sada kada su moji na sigurnom, cu da navijam iz daljine. Zeli Vam da pobedite, sta god to u Vasoj svesti da predstavlja jer ste izgleda odvazna i drcna mlada dama. Srdacno, cika Miladin
Prikaži još odgovora
Zoran
Svaka cast za tekst, naravno da smo ponosni na odbranu od NATO agresora i bombardovanja, odbranom od NATO agresora branili smo i bitke nasih predaka
Pogled sa strane
Bravo Katiću. Medjutim, postoji interes pojedinaca koji svesno rade ono sto većina osudjuje. CIA je zvanično objavila da ju je obaranje vlade Srbije koštalo samo 70 miliona dolara. Neko je te pare ovde uzeo i oni sada brane sebe braneci osvajače i optužujući Srbe i rukovodstvo. Oni bi potpisali kapitulaciju u Rambujeu, dali svima delove teritorije koje traže a kad obave posao zbrisali u inostranstvo. Oni su i za vreme rata davali informacije napadačima a posle njega prodavali drzavne tajne po autoputu. To su bili intelektualci koji su imali uticaja po medijima, državnim ustanovama pa i vojsci. Njihovo držanje nećete promeniti ali bar ih prepoznajemo.
Nebojša Joveljić
Nebojša Joveljić Svaka čast imenjače. Završni pasus u ovom divno napisanom članku zaslužuje da krupnim slovima bude ispisan na zidu učionica u svim školama u Srbiji i Republici Srpskoj, i naravno na ulazu u svim kasarnama u kojima su smješteni srpski vojnici s obe strane Drine. Ne osvrćite se na kritike kukavica, defetista i pripadnika pete kolone. Njih je uvijek bilo i biće. Budite uvjereni da vaše stavove dijele stotine hiljada Srba, ne samo onih koji žive u Srbiji i Republici Srpskoj nego i u raseljenju. Ja vam šaljem tople pozdrave sa dalekog Novog Zelanda, beskrajno zahvalan na vašem razotkrivanju glupih i sramnih teorija o “istorijskim greškama srpskih vladara i političara”. Sram da bude svi onih Srba koji strašno pate što Srbi nisu bili skloni kapitulacijama i kolaboracionizmu sa agresorom kao gotovo sve komšije u njihovom okruženju. Ti su se “Srbi” očigledno rodili u pogrešnom narodu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja