utorak, 18.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:12

Pribran u samrtnom času na starom Savskom mostu

O Miladinu Zariću objavljena je i knjiga „Učitelj brani most”, u izdanju kosjerićkog Udruženja potomaka ratnika
Autor: B. Pejovićsreda, 27.03.2019. u 23:00
Спомен-плоча посвећена Миладину у Косјерићу

Stari Savski most u Beogradu, kako je naš list objavio, biće premešten i do 2021. godine postavljen da povezuje Novi Beograd i Adu Ciganliju. Plan gradskih urbanista je da na mestu starog Savskog bude podignut novi most, za šta je uslov da se tramvajski saobraćaj iz Savskog amfiteatra prebaci na most na Adi. Najavljeno je da bi na leto trebalo da počne uklanjanje starog Savskog mosta, koji su 1942. sagradili nacisti i povezali dve savske obale.

A to ratno doba i ovaj beogradski rečni prelaz povezuje podvig hrabrog učitelja Miladina Zarića (1889–1976). Na Zarićevoj kući u njegovom zavičaju Kosjeriću stoji spomen-ploča na kojoj piše da je taj učitelj i sveštenik oktobra 1944. spasao stari Savski most u Beogradu. Miladin je tada, kao građanin, ne kao vojnik, pod kišom metaka uspeo da preseče detonatorsku žicu i osujeti okupatora da sruši ovaj most. Time je taj rečni prelaz, uz most Ludendorf na Rajni, ostao jedini veliki most u Evropi koji Nemci u povlačenju nisu uspeli da sruše.

Ponosni na svog Miladina Zarića, njegovi Kosjerićani ga nisu zaboravili. Spomen-ploču su mu postavili 2014, po njemu već četiri decenije zovu pčelarsko udruženje, a 2015. godine ovde je objavljena i knjiga o Zariću – „Učitelj brani most”, u izdanju kosjerićkog Udruženja potomaka ratnika. Autor je Milijan Despotović, rodom iz kosjerićkog sela Subjela.

U knjizi piše da je Zarić rođen u obližnjoj Sečoj Reci, da je završio 1909. Prizrensku bogosloviju, a posao učitelja prvo obavljao u Kovilju i Sečoj Reci. Vojevao je u balkanskim, pa u Velikom ratu, za junaštvo bio odlikovan. Po oslobođenju, postavljen je u Kosjeriću za paroha i privremenog učitelja, a bavio se i politikom. Zbog jednog poslaničkog kandidovanja, koje se nije dopalo ministru prosvete, Zarić je premešten 1924. u školu u Žarkovu kod Beograda, gde se s porodicom preselio.

Početkom Drugog rata, Miladin se zatekao u Kosjeriću, gde se, navodio je, tri puta spasao od streljanja. Potom je otišao u Beograd, u vreme rata radio je kao učitelj na Dorćolu. U oktobru 1944. spremalo se oslobođenje glavnog grada, jedinice generala Peka Dapčevića i Crvene armije osvajale su deo po deo i potiskivale Nemce. Nemački inženjerci su minirali Savski most u nameri da ga dignu u vazduh kada izvuku svoje poslednje jedinice. Danima su pod most postavljali sanduke eksploziva, a stari učitelj Zarić ga je svaki dan obilazio i pravio plan kako da ga deminira.

Procenio je, piše u knjizi, da je vreme za akciju u zoru 20. oktobra. Iskoristio je da priđe ispod mosta dok su se krvave borbe vodile, zatekao je u blizini „crvenoarmejce”, a pod trećim stubom spazio je sanduke sa eksplozivom, kao i dim na poslednjoj konzoli luka mosta. Znao je da uskoro može planuti 2.000 kilograma eksploziva. Rusi su ga gledali i čudili se šta taj „durak Srbin” namerava.

„Koračah dalje, sve do sredine mosta, i na početku luka pročitah da je to most Princa Eugena Savojskog. Ugledah i četiri-pet Nemaca kod poslednjeg lučkog direka, osetih vatru i znoj po telu, ali pravilno rezonovah da me valjda neće ubiti, jer su to mogli učiniti ranije kad sam stupio na most... Videh i mrtve Nemce. Pribran u tom smrtnom času, ugledah neki mali ašov i počeh udarati po beloj tankoj žici, detonatoru. Presekao sam belu žicu”, sećao se Miladin Zarić, koji je po odbrani mosta dobio ruski veliki orden, naš Orden za hrabrost, kao i druga odlikovanja. O njegovom podvigu pisala je „Politika” u decembru 1944. godine. Zarić je u Beogradu dočekao penziju. Sa suprugom Milenijom imao je trojicu sinova i dve kćeri. Umro je 1976. i počiva na beogradskom Novom groblju.

Autor knjige „Učitelj brani most” Despotović povodom Zarićevog podviga kaže: – Naš je dug, to očekujem da ispunimo, da svako pomeranje mosta očuva beleg tog hrabrog sveštenika, učitelja, viteza i borca, našeg Mišu Zarića.


Komentari7
0dac0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Братимир
1998 i 1999 неки Срби међу нама су бацали локаторе. За једнога који је тада ухапшен знам поуздано да је избегао из Хрватске и да су га Хрвати уценили, па је „морао". Барем се на ту причу вадио. Елем, да ли би Политика могла да нам напише нешто на ту тему? Колико их је било и какве су казне добили, а зашто да не, да им се и имена јавно објаве. За такав злочин казна би требала да буде најтежа. Овај коментар и не морате објављивати, ако се не уклапа у текст.
Предлог ван странака -дуг историји
Мост на новој београдској локацији , ( јер то је тај исти мост )ако се прихвати оваква или слична иницијатива која би кренула у правно прописану процедуру вероватно треба назвати "Мост учитеља Зарића " Назив је вероватно кратак( за памћење) и веома јасан. У противном добиће нек0 мање адекватно име или задржати старо на тој другој локацији . Зарић је био човек из Косјерића и за учешће у балканским ратовима су му се одужили људи из Косјерића. У борбама за ослобођење Београда он је био и Београђанин .На овај начин би се Београд персонализовано захвалио свом суграђанину који је исказао непокор становника главног града кога злонамерници " маргинализују" као место у коме " је било само отпора из филмова и ТВ серија " . Наравно да га је било а Зарићев пример је и један од најлепших -сачуван до данас. Мост је " пензионисан " али захваљујући Зарићу служио је и служиће још .
Dusan T
Ovo je Srbin iz Kosjerica. Kada svako od migranata i izbeglica, kojima je neosnovano dato drzavljanstvo, uradi ovako nesto za zemlju u kojoj zivi, i on moze da se zove Srbinom.
Rado Trifunovic
Zasto onda Teslu zovemo Srbinom? On nikada nesto ovako nije uradio. Po Vama onda nije Srbin. Zasto po takvom ne-Srbinu zovem silne skole, institute, ulice, trgove ili aerodrom?! Pozdrav od Rada Trifunovica, izbjeglice iz Bosne (izgleda da nisam Srbin, po Vasem misljenju, jer ovakvo junastvo nisam ucinio za rata, a mogo sam jer mi je tad bilo 12-16 godina).
Preporučujem 17
Slobodan Lekic
Ovo jedinstveno delo svakako treba obeleziti nekim spomenikom kad se most bude preselio na Adu.
Шумадинац са планине
Херој!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja