nedelja, 17.01.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
sreda, 27.03.2019. u 23:00 Jelena Cerovina

Kosovska inicijativa Berlina i Pariza

Протест Срба у северном делу Косовске Митровице (Фото EPA/djordje savic)

Evropska budućnost Srbije zavisi od razgovora s Prištinom i od toga hoćemo li moći jednog dana da postignemo dogovor, naglasio je nedavno Aleksandar Vučić, uz konstataciju da nas drugačije „niko nikada neće pustiti u Evropu”. Predsednik Srbije je uveren da će nemačko-francuski, to jest evropski angažman u narednom periodu biti jasnije i očiglednije vidljiv i prikazan na Balkanu jer, kako je rekao za Rojters, „kancelarka Angela Merkel dobro zna kakve se sve opasnosti kriju i želi da sačuva mir u Evropi”. Da je Nemačka svakako ključni igrač kad je reč o politici EU, „jednostavno zato što je u ’teškoj kategoriji’ članica EU”, ocenio je Feliks Dane, direktor Predstavništva Fondacije „Konrad Adenauer” u Velikoj Britaniji i Irskoj.

Ove tvrdnje donekle bacaju drugačije svetlo na ulogu – s jedne strane Evrope, a s druge strane SAD i Rusije – rešavanja kosovskog pitanja. Naime, u poslednje vreme mnogo se govorilo o nemoći Brisela, koji, navodno, polako prepušta „srpsko-albansku priču” Vašingtonu, pa i Moskvi. Za Rusiju nema dileme o presudnoj, negativnoj ulozi Amerike na poslednje poteze Prištine. Kako je ovih dana rekao šef ruske diplomatije Sergej Lavrov, SAD najverovatnije stoje iza platforme koju su kosovski Albanci objavili početkom marta. Prema rečima ruskog ministra, „evropske zemlje nisu iznele svoj stav tim povodom, ali, bez obzira na to, one teško da će moći da utiču na Kosovo”.

Dakle, bar formalni krivac za zastoj dijaloga je identifikovan. To, međutim, ni na koji način neće uticati na promenu odnosa Brisela prema Prištini, ali ni prema Beogradu. Tako se bar može tumačiti odgovor koji je „Politika” dobila u kancelariji Maje Kocijančič, portparolke Evropske komisije, na molbu da prokomentarišu stav ministarke za evropske integracije Jadranke Joksimović, koja smatra da je „jedini način da Evropska unija sačuva integralnu nepovredivost i nedeljivost pregovaračkog procesa sa Srbijom evakuisanje praćenja Briselskog sporazuma iz pregovaračke platforme za poglavlje 35”. Naime, zahtev srpske strane je da se iz poglavlja 35 izbaci deo koji dalje integracije vezuje za briselski dijalog, pošto je Priština, pre svega uvođenjem taksa, blokirala pregovore, a Srbija je sve svoje obaveze ispunila.

I pored svega, u Briselu za naš list naglašavaju da „Evropska unija očekuje i od Beograda i od Prištine da nastave da se pridržavaju svojih obaveza u okviru svog evropskog puta, izbegavajući da to blokira druge u tim naporima”. Ovaj proces, kako ističu, treba da dovede do zaključenja pravno obavezujućeg sporazuma o potpunoj normalizaciji odnosa između Srbije i Kosova.

Za stav ministarke Joksimović u EU, izgleda, nemaju previše razumevanja. Kako ističu u dopisu „Politici”, „ukupni tempo pregovora Srbije o pridruživanju EU i dalje će zavisiti od napretka u normalizaciji odnosa s Kosovom, kao što je navedeno u pregovaračkom okviru”. Pojašnjavaju da je „poglavlje 35 u pregovorima sa Srbijom otvoreno 2015. godine i sadrži jasne odredbe o dijalogu s Prištinom” i dodaju da su „sa strane EU to jednoglasno usvojile sve države članice”.

Evropska unija, kako kažu, ponavlja poziv Kosovu da suspenduje svoje carinske tarife, ali dodaju i da očekuju da „obe strane održe okruženje koje pogoduje trenutnom nastavku i intenziviranju razgovora”, jer „kao što strategija zapadnog Balkana jasno kaže – svi otvoreni sporovi moraju se rešiti pre pristupanja Evropskoj uniji”.

A u strategiji na koju se pozivaju u Briselu, koja nosi naziv „Verodostojna perspektiva proširenja za zapadni Balkan i veći angažman EU u tom regionu”, usvojenoj početkom februara prošle godine, 2025. je navedena kao „indikativan datum”. Tačnije, godina u kojoj bi možda Srbija i Crna Gora, koje su najviše do sada napredovale u evrointegracijama, mogle da postanu deo ove porodice. Naravno, u to vreme niko nije očekivao da bi moglo doći do ovoliko dugog zastoja u pregovorima koji direktno diktiraju tempo proširenja.

Bivši diplomata Zoran Milivojević je uveren da ozbiljnijeg pomaka u čitavom tom procesu neće biti pre proleća naredne godine. Pre svega zato što je teško poverovati da će biti ozbiljnijih razgovora na kraju mandata aktuelne briselske administracije, predvođene Federikom Mogerini. Podsećanja radi, evropski izbori su zakazani za 29. maj i novi briselski zvaničnici najverovatnije će se ustoličiti tek s proleća 2020. godine.

Kad je reč o novoj francusko-nemačkoj inicijativi, koju je spomenuo predsednik, Milivojević je vidi u tri smera. „Prvi, Evropa time daje do znanja da je kosovsko pitanje ipak njeno pitanje i da je ona primarno nadležna, da ona treba da ga rešava i da od tog rešenja zavisi bezbednost Evrope. Takođe, Evropa se na neki način priključuje velikim silama koje su u prvom planu za rešavanje ovog pitanja. Na taj način bi povratila i svoj legalitet i politički legitimitet”, objašnjava Milivojević.

Kako ističe za naš list, s ovom administracijom EU definitivno je završeno, tako da vodeće zemlje EU daju do znanja da su one u prvom planu nadležne za rešavanje najvažnijih evropskih pitanja, a ne komisija i predstavnici organa EU.

„Na ovaj način tandem Berlin–Pariz se u stvari preporučuje da će on u narednom periodu, posle evropskih izbora, praktično biti vodeći tandem kad je reč o Evropi. I da on hoće da se uključi u ovu priču i bude partner velikim silama”, ocenjuje Milivojević, ali dodaje da ta nemačka inicijativa može da bude shvaćena i kao labavljenje tvrdog nemačkog stava da nema razgovora o sudbini Kosova, osim na liniji iz 2008, kada je ono priznato od tih zemalja u granicama u kojima je danas.

Milivojević naglašava i da nema dileme da neće biti promene stava Zapada, koji će insistirati na tome da Srbija mora da prizna Kosovo. To će na neki način doneti i pravno obavezujući sporazum. Francuzi su bili vrlo direktni i kad je reč o evropskoj perspektivi Srbije, nezavisno od briselskih pregovora. Kako je u razgovoru za naš list krajem februara rekla ministarka za evropske poslove ove zemlje Emili Loazo, „sadašnje stanje EU ne omogućava nova pridruživanja u zadovoljavajućim uslovima”.Antrfile

Ima li novca za proširenje

Za evrofile je signal za uzbunu bilo to što u novom, sedmogodišnjem budžetu Evropske unije, planiranom za period od 2021. do 2027. godine, koji će tek biti usvojen, nije predviđen novac za proširenje. To bi, međutim, trebalo da bude najmanji razlog za paniku, jer bi u slučaju da do te godine neka zemlja ispuni uslove za učlanjenje u EU novac za njeno pristupanje ipak bio pronađen. Lisabonskim ugovorom definisani su mehanizmi kojim će se izdvojiti sredstva da bi nova članica EU mogla da pristupi svim programima EU kao punopravna članica. Dakle, ako za osam godina Srbija bude pred tim vratima, sigurno će i zakoračiti kroz njih.

Komеntari17
891b0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

zoran
Postoji samo Rezolucija 1244 i nista vise. Parizu ,Berlinu i Londonu bi bilo pametnije da izbije sebi iz glave da KiM nikad nece biti van Srbije!
Lazar
Bravo!
Lazar
Ja ne mogu ni da citam, digne mi pritisak. Znaci oni koji su nas napadali 3 puta u ,90 godina i bukvalno nam oteli deo zemlje (i ako u austrougarskim arhivima lepo pise popis stanovnistva iz 19 veka) nam odlucuju sudbinu i da li hoce ili nece da nas prime u Eu u kojoj nas niko nece i u koju ne pripadamo ni kulturoloski ni civilizacijski (hvala bogu)!
miroslav
Za ovakvo ponašanje prištine krivi su briselski činovnici kao i ameri. Kad bi im oni jasno i glasno rekli šta je dozvoljeno ponašanje, oni bi ga prihvatili. Lično mislim da ti činovnici rade protiv Srbije i da fingiraju moguće rešenje. Kako bi ih mogli naterati na dogovor, pa vrlo jednostavno, svi ti "lideri" iz Prištine su ratni zločinci, treba ih pohapsiti i suditi im. Ameri i Brisel to mogu rešiti u 24 sata, ako žele. Javno ih prozivaju a tajno podržavaju njihovo divljaštvo i to je problem.
dejan
Kao da bi to bio kraj komadanju Srbije,vec se sve vise javljaju bosnjaci iz Srbije i pojedine grupacije iz Vojvodine.EU nas nece i zeli ustvari samo nase priznanje nezavisnosti iako je 59% KiM teritorije kako je jedan novinar istrazivao u vlasnistvu srpskih gradjana i Srbije.Zasto ne pritiskaju Kipar i oko 200 drugih neresenih problema,zato jer su svi drugi tvrdi po pitanju svog suvereniteta.I ne verujem da bi nastupio mir za Srbe,Zapad je majstor prevara a licni interesi pojedinaca su samo njihova stvar.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja