ponedeljak, 19.08.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 09:28
66. MARTOVSKI FESTIVAL

Dug i uzbudljiv život beogradske „Olimpije”

U filmu „Svedok jednog vremena” autor Igor M. Toholj nudi i činjenični i emotivni istorijat nekada kultnog beogradskog mesta – Dvorane Doma sindikata
Autor: Dubravka Lakićčetvrtak, 28.03.2019. u 20:00
Из филма „Сведок једног времена“ (Фотографије лична архива И. М. Тохоља)

Bližio se 13. jun 1957. godine i tada je jedan beogradski klinac iz Kosovske ulice strpljivo zavrtao poslednje šrafove na glanc novim stolicama, u sjajnom zdanju koje se otvaralo u centru Beograda, sa namenom da bude nešto poput pariske „Olimpije” – hram umetnosti, kulture i svih važnijih događanja u tadašnjoj SFRJ. Taj dečko iz Kosovske je Branko Marušić, kasnije  veoma dobro poznat kao Čutura, jedan od prvih rok muzičara na jugoslovenskom tlu. S njim počinje i s njim se završava 75-minutni dokumentarni film „Svedok jednog vremena” Igora M. Toholja, o šest decenija dugom istorijatu Dvorane Doma sindikata u Beogradu, koji će premijeru u okviru 66. Martovskog festivala imati sutra u 15 časova u Domu omladine.

Ovaj istraživački složen i protagonistima-svedocima veoma bogat film (više od 30 učesnika), budi uspomene, osvežava sećanja i uvlači gledaoca u emocionalni vrtlog jedne lepe priče o sadržajima koje je nudila nekada kultna beogradska dvorana, uvek prepuna konzumenata kulture i umetnosti. U Toholjevom filmu sabrana su mnoga sećanja: od kongresa državnog vrha nekadašnje SFRJ, koncerata Luja Armstronga i Artura Rubinštajna, do gostovanja najvećih filmskih zvezda i šahovskih velemajstora, a sve to zajedno, uz obilje arhivskog materijala, nadahnuto i emotivno govori o važnoj instituciji, jednom fenomenu druge polovine 20. veka na ovim prostorima.

Igor M. Toholj

Scenario za film zajedno su napisali Nevena Matović, novinar Drugog programa Radio Beograda, i Igor M. Toholj, prema početnoj ideji izvršnog producenta Igora Stankovića, a povodom oproštajnog koncerta u Dvorani Doma sindikata pred početak njene rekonstrukcije (2017).

– Ova dvorana i dalje postoji, u novom vizuelnom identitetu, nastavljajući svoju kulturološku misiju i životni ciklus na drugom nivou, podjednako okrenuta svim generacijama i svim slojevima publike koja sazreva u Beogradu – kaže za „Politiku“ reditelj filma u kojem je „uhvaćeno” kolektivno sećanje niza generacija odraslih u Beogradu, kao i onih koji su u njega dolazili ili prolazili raznolikim povodima.

– Lik Branka Marušića Čuture je pokretač u narativnoj strukturi filma. Činjenica da je prisutan u dvorani od samog njenog otvaranja, tačnije od njene izgradnje, poslužio je da kroz povezivanje dva kraja njegove priče o stolicama film poprimi cikličnu formu. Verujem u to da ciklus određuje sled događaja, kako u životu, istoriji, tako i umetničkim formama uopšte, nasuprot uzročno-posledičnom, linearnom poretku stvari. Mislim da je ciklus u osnovi svega, kako u organskom, tako i apstraktnom svetu – kaže Igor M. Toholj.

Za njega je najveći izazov bilo snimanje i montaža samog oproštajnog koncerta, događaja koji nije bilo moguće ponoviti, jer se dogodio jednom i nikada više. Toholj kaže: – Ulaznice za taj događaj su se delile na blagajni tokom cele nedelje, a red se protegao kao nekada u zlatno doba značajnih festivala koji su ovde počeli svoj život, kakvi su Beogradsko proleće, Džez festival, Fest ili Martovski festival. Čekalo se na velikoj vrućini, u holu su se ponovo pojavili savremenici epohe rokenrola i džeza, pripadnici građanske, nekada srednje društvene klase, uzbuđeni činjenicom da će, između ostalih, još jedanput sa scene uživo čuti „Zvižduk u osam” u izvođenju Đorđa Marjanovića”.

Sama dvorana kao prostor takođe je jedan od živih protagonista filma, važan za celovit utisak o značaju mesta. Direktor fotografije Stefan Momirov i snimatelji Jovan Nedeljkov i Dušan Jelen prepoznali su i „osvojili“ najrazličitije uglove i pozicije: u, iznad i ispod dvorane.
– Tu spada i egzibicija celodnevnog snimanja i penjanja na konstrukciju dotrajalih, „krezubih”, ali još uvek živih orgulja, koje blesnu samo pod svetlom pravih majstora filmske rasvete – kaže Toholj. Reditelj ukazuje i na to da je sam mozaički karakter „Svedoka jednog vremena” nastao u montaži, „strogog ali pravednog i kreativnog montažera Nemanje Babića”, a tome su prethodili sati i sati sagledavanja materijala, snimljenih razgovora, arhivskog istraživanja same dvorane, Filmskih novosti i privatnih fotografskih, audio i video arhiva.

I to sve je urodilo plodom. Pred gledaocima je film koji sabira sećanja – i na gostovanja Djuka Elingtona, Bi Bi Kinga, Oskara Pitersona, Šarla Aznavura, na ogromno filmsko platno koje je Milutin Čolić tamo postavio za Fest, na šahovski meč Spaski–Korčnoj kada su se navijači potukli ispred Dvorane Doma sindikata i na mnogo toga još – i skupljena zajedno, ostavlja ih za budućnost.


Komentari2
426f9
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Natasa
Upropastili su Dom sindikata kao i sve sto vredi u ovoj zemlji.
Paja
Gde su zavrsile orgulje iz Doma sindikata?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja