četvrtak, 22.10.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
četvrtak, 28.03.2019. u 23:00 Slobodan Kljakić
PUČ 27. MARTA 1941. GODINE (2)

Crnorukci u Beogradu i Moskvi

Ви­ли­јем До­но­ван / Му­ста­фа Го­лу­бић / Бо­жин Си­мић (Фотографије Фотодокументација „Политике”)

Iz juče objavljenog svedočenja potpukovnika Uglješe Popovića, šefa Servisa tajne vojnoobaveštajne službe pri Glavnom generalštabu jugoslovenske vojske, jasno je da je inicijativu za državni udar 27. marta 1941. godine, „posrednim putem dala jedna prijateljska tajna služba” – ona britanska. Bilo je, međutim, i drugih igrača. U vreme kad je Popović dopunjavao elaborat „Plavi đavoli” o predstojećem puču, u Beogradu se obreo pukovnik Vilijem Donovan, „otac američke obaveštajne službe”, osnivač tajne Uprave za strateške poslove (OSS), obaveštajnog aparata koji će posle 1945. prerasti u CIA.

Donovan je, kao specijalni izaslanik predsednika SAD F. D. Ruzvelta, stigao u Beograd 21. januara. Odmah se sastao sa Dragišom Cvetkovićem i Vladkom Mačekom, posetio je neke vojne škole, komande mornarice i vazduhoplovstva, imao tajne razgovore sa knezom Pavlom, generalom Dušanom Simovićem, stranim i jugoslovenskim vojnim obaveštajcima, svakako i sa Uglješom Popovićem.

A u juče pomenutom razgovoru sa generalom Borivojem Mirkovićem krajem februara 1941, Popović je ovako ocenio predstojeći puč:

„Ovo što sada nameravate da izvedete bilo bi veoma efikasno da je izvedeno 1938, a sada je kasno, pošto su sva goruća pitanja koja se odnose na Jugoslaviju već rešena.”

Pomenute godine, po Staljinovom nalogu, u Beograd je doputovao Petar Zubov, rezident sovjetske tajne vojne službe (GRU) sa sedištem u Pragu. U prtljagu je imao 200.000 američkih dolara, namenjenih grupi oficira navodno spremnih da obore Stojadinovića i kneza Pavla Karađorđevića. Staljina je o postajanju te grupe obavestio Eduard Beneš.

Zubov je, međutim, saznao da je reč o oficirima-avanturistima i s novcem se vratio u Prag, kako tvrdi Pavel Sudoplatov, višegodišnji predratni operativac NKVD-a i rukovodilac Specijalne službe pri Ministarstvu unutrašnjih poslova SSSR-a posle 1945. godine.

Presudnu procenu „zaverenika” Zubovu je saopštio pukovnik Dragoljub Draža Mihailović, koji je upoznao Zubova dok je 1936/1937. bio vojni ataše Kraljevine Jugoslavije u Pragu. Pozivajući se na sovjetsku arhivsku građu, ovaj detalj izneo mi je dr Boris Starkov, tada ruski istoričar mlađe generacije, u razgovoru koji smo vodili u beogradskom hotelu „Palas” 1995. godine.

Na saslušanju u Ozni 1946. Draža Mihailović je govorio i o pripremama vojnog puča. Ideja je razmatrana 1940. u Vrhovnoj vojnoj inspekciji, a glavni akteri bili su general Bora Mirković, načelnik obaveštajnog odeljenja pukovnik Žarko Popović i sâm Draža Mihailović.

Ubrzo je pukovnik Popović imenovan za vojnog atašea u Moskvi, a za šefa sovjetske obaveštajne rezidenture u Beogradu, kao vojni ataše, postavljen je general-major A. G. Samohin („Sofokle”), s odličnim vezama u jugoslovenskom Generalštabu, političkim i intelektualnim krugovima.

U burnim danima pre, u toku i odmah posle puča glavne uloge preuzeli su na sebe sovjetski obaveštajci, veliki konspiratori, nekada pripadnici organizacije „Ujedinjenje ili smrt”, poznate kao „Crna ruka”, Božin Simić i Mustafa Golubić.

Golubić je došao u Beograd u proleće 1940. i sa Simićem kovao planove o puču. Simić se posle dvonedeljnog boravka u Moskvi vratio u Beograd 26. marta 1941, susrevši se istog dana s generalom Dušanom Simovićem.

U feljtonu „Kako je likvidiran Mustafa Golubić”, koji sam na osnovu razgovora sa Pavlom Popovićem Crnim objavio u „Politici” 1993, moj sagovornik, ličnost iz Golubićevog obaveštajnog aparata, rekao je i ovo:

„U puču 27. marta Mustafa Golubić je odigrao izuzetno važnu ulogu. To je i razumljivo, pošto je sve izvedeno tesnom saradnjom Intelidžens servisa i NKVD-a, ispred koga je delovao Mustafa.”

Od objavljivanja tog feljtona prošlo je dosta vremena, kada sam se u redakciji „Politike”, na njegov zahtev, sredinom decembra 1994. sreo sa sovjetsko-ruskim diplomatom Igorom Buharkinom. Razgovarali smo nekih sat i po, ali taj dijalog sažimam u ovoj njegovoj rečenici:

„Iz naše ambasade su me obavestili da je neko u ’Politici’ pisao feljton o Mustafi Golubiću. Navedeno je da je bio sovjetski obaveštajac. Došlo je vreme da sa naše strane to i potvrdimo, na osnovu građe koju sam dobio u našim arhivama, od drugova iz obaveštajne službe. Naravno, to je teško išlo i verujem da nisam dobio sve, ali je red da ta građa, pošto je reč o vašem čoveku, prvo bude objavljena u ’Politici’, ovde u Jugoslaviji.”

Rastali smo se, Buharkina sam u dva-tri navrata pozvao telefonom u Moskvu i dobijao isti odgovor: „Radim na tekstu”. Taj tekst nikad nije stigao u „Politiku”.

Ako se ne varam, tek 2009. Buharkin je u moskovskom listu „Aganjok” objavio kraći tekst pod naslovom „’Crna ruka’ u Kremlju”, u kome je progovorio o Božinu Simiću i Mustafi Golubiću, o njihovoj ulozi u puču 27. marta 1941. i pri potpisivanju Ugovora o prijateljstvu i nenapadanju između SSSR-a i Kraljevine Jugoslavije u Moskvi, u noći 5/6. aprila 1941. godine.

„Za ’majstora konspiracije’ Mustafu Golubića beogradski prevrat i sovjetsko-jugoslovenski ugovor bili su poslednja velika operacija”, zaključio je Igor Buharkin.

Prema navodima ovog autora, neposredno pre puča u Beograd je iz Moskve stigao zamenik šefa sovjetske vojne obaveštajne službe GRU general-lajtnant Mihail Abramovič Milštajn.

Na osnovu iznetih detalja može se zaključiti da su moćne tajne službe onog vremena, pre svih britanske i sovjetske, a ne treba zanemariti ni američku, zbog opšteg raspoloženja u zemlji i protivljenja naroda politici vlade Cvetković–Maček i kneza Pavla, bez većih teškoća mogle da usmeravaju akcije koje će (s novcem ili bez njega), dovesti do puča 27. marta 1941. godine.

Hitler je raskomadao Jugoslaviju, a napad na SSSR morao je da odloži za neko vreme.

Narod koji je spontano krenuo u masovne demonstracije posle potpisivanja Trojnog pakta 25. marta o zakulisnim igrama obaveštajnih službi nije znao ništa. Izgleda da će još dosta vode proteći Savom i Dunavom dok o svemu ne budu objavljeni novi, danas javnosti nepoznati dokumenti.

Komentari9
c2f09
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Decak
Parola BOLJE GROB ... donela nam je 6 aprila 1941, bombe, gradjanski rat, genocid, komunizam i velike zrtve. Narodi koji nisu ratovali protiv Hitlera (kao Bugari, Danci, Rumuni, Holandjani, Hrvati, Cesi, Madjari itd) prosli sa mnogo manje zrtava i vec odavno postali cenjeni clanovi EU. U svakom slucaju, grupa oficira koja je izvrsila puc, (Borivoje Mirkovic, braca Radoje i Zivan Knezevic, Dusan Simovic) nije pojma imala sta ce se desiti. Na pr Dusan Simovic je 6 aprila vencavao svoju kcer. Skoro svi pucisti su pobegli u inostranstvo da se nikad vise ne vrate.
Sotir Gardačić
Zbog čega mislite da su u tom trenutku bivši pripadnici Crne ruke?
Леон Давидович
Овај текст је тако реално описао догађаје. Поклопило се антифашистичко расположење српског народа и интереси обавештајних служби . Обавештајне службе су свакако учествовале у припреми пуча , а расположење народа је било подршка таквом пучу.Остављена су бројна сведочанства о одушевљењу народа када се пуч догодио, наспрам разочаравајућих расположења када је пакт потписан. Остала су и сведочанства о расположењу у војним јединицама. Када је пакт потписан радовали су се официри Хрвати, а када је извршен пуч радовали су се официри Срби.
Игор Г.
Да ли ће Срби икада схватити да им за сва страдања нису криви други већ су криви сами. Да није било међу Србима оних који ће да жртвују народ зарад британских интереса, Британја би могла само да гледа. Исто тако су и Руси нашли идеолошке плаћенике да зарад руских интереса поведу грађански рат, нешто најгоре што се једном народу може десити. Значи кривце треба тражити код себе а не код других. Други су заступали своје интересе, а Срби туђе и то тако траје већ 116 година.
Игор Г.
„Саша Микић" Сукоби почињу за време такозване Ужичке Републике када су комунисти почели са другом фазом револуције са чиме се није слагао Михаиловић. Комунисти су почели са грађанским ратом, наравно уз наклоност Москве.
Јова
Потпуно тачно, наивност и глупост је коштала и кошта нас Србе.
Prikaži još odgovora
Zoran
Lepo rece jedan Jevrejin. Pravda je za slabe, ostali rade sta hoce. Uvek bilo i bice. E sad, da bi bili jaki, i to nije lako, mora mnogo mukotrpnog rada, dobre organziacije, posteno uredjeno drustvo,...
Boris
Lepo rece jedan Srbin:"Kome zakon lezi u topuzu, tragovi mu smrde necovjestvom"...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja