nedelja, 19.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:06
INTERVJU: GORAZD KOCIJANČIČ, filozof

Hrišćanstvo je lek protiv nihilizma

Ako danas kažete „Bog” ljudi ne razumeju šta ta reč zapravo znači, u koju realnost vodi. Za hrišćansku tradiciju Bog je skrivena unutrašnjost svega, ceo svet
Autor: Marina Vulićevićpetak, 29.03.2019. u 20:00
(Фото: Данко Страхинић)

Slovenački filozof, pesnik, prevodilac i publicista Gorazd Kocijančič bio je ovih dana gost– predavač Instituta za evropske studije u Beogradu, a ovom prilikom posetio je i Maticu srpsku u Novom Sadu gde je takođe održao predavanje. Reč je o jednom od najistaknutijih hrišćanskih filozofa Evrope, o čoveku koji govori dvanaest jezika, o polihistoru, prevodiocu celokupnih dela Platona, zbog čega je 2005. godine proglašen ličnošću godine u Sloveniji. Takođe, Kocijančič je preveo dela Dionisija Areopagite, Evargija Pontijskog, dela ranoga hrišćanstva, svetih otaca pravoslavne i katoličke crkve, tekstove Solovjova, Rilkea, Ničea, Levinasa, Ranera, i drugih. Kod nas su prevedene njegove knjige „Certamen Spirituale”, „Posredovanja, Uvod u hrišćansku filosofiju”...

U današnjim evropskim društvima susrećemo se sa poricanjem najrazličitijih vrednosti. Kako tumačite nihilizam u odnosu na hrišćanstvo?

Predavanje koje sam održao u Matici srpskoj, u Novom Sadu, sažetak je mog eseja pod naslovom „O mračnom ništa” iz knjige „O nekim drugima” koja se upravo prevodi na srpski jezik. Nihilizam je tematizovan mnogo puta, od Ničea i Hajdegera, a sada smo već naviknuti na to ništavilo koje obeležava odsustvo svih vrednosti kao i onaj osećaj da u našim životima, pa ni u vaseljeni, ništa nema smisla. Običan odgovor hrišćanstva na taj izazov jeste afirmacija života, bića i vrednosti protiv negacije. Misao od koje polazim je paradoks, inverzija te jednostavne teze i antiteze. U samom hrišćanstvu, u osnovi, kerigme, objave spasenja, nalazi se jedno paradoksalno prisustvo ništavila, ali i pobede nad njim. Moje ubeđenje je da se u onoj najplemenitijoj hrišćanskoj duhovnoj tradiciji svetaca i mistika krije lek za taj problem nihilizma.

U poststrukturalizmu osporeno je viđenje sveta iz jedinstvene perspektive, gubi se horizont ontološkog, a prevlast ima subjektivno. Kako ta relativnost formira naš odnos prema svetu, javno mnjenje?

Ovo pitanje daje mi mogućnost da kažem nešto o drugom predavanju koje sam održao u Beogradu, na Institutu za evropske studije, gde sam govorio o svom konceptu konzervativnog anarhizma. U osnovi te priče nije reč o anarhizmu u istorijskom smislu, već o pomoćnoj kategoriji fundamentalne ontologije socijalnosti. Moje osnovno polazište jeste upravo u toj fragmentiranosti subjekata koji su u agresivnim međuodnosima i koji sve relativizuju. Postavlja se pitanje kako promišljati onu pravu zajednicu iz tog totalnog konflikta. U tekstu pod naslovom „O rođenju etosa” putem fenomenološke metode analizirao sam situaciju u jednoj sobi za mučenje i šta se dešava u fundamentalnim reakcijama ljudskih bića, ja ih zovem ipostasima. Svako od njih je biće svega bivstvujućeg koje u svom temelju izlazi iz apofatičkog ništavila, iz tajne. U toj borbi sa ništavilom čovek doživljava svog bližnjeg kao nekakvu mrlju, iako zna, negde u dubini, da je njegov bližnji isto takav totalitet kao on sam. Kako misliti taj trenutak gde „ja” izlazim iz toga da sam centar svog sveta i otvaram se za drugog koji je totalitet? Samo preko toga se uspostavlja, u određenoj instanci, neka prisna zajednica.

Savremeni čovek se pre opredeljuje za slobodu u područjima ideologija ili liberalne ekonomije. Na koji način, u sekularnim društvima, uspostaviti perspektivu hrišćanstva kao slobodnog izbora, gde se otvara ta mogućnost prema drugome?

Danas ima mnogo filozofa koji sami sebe razumeju kao determinisanu mašinu. Ta ideologija odsustva slobode, sve te glupe kvazinaučne priče, prodiru u svakodnevicu. To je vrlo opasno. Ako izgubimo prvobitni uvid u našu slobodu, koja ima ne samo hrišćanske, nego i antičke, stoičke i platonističke korene, mislim da smo posekli onu temeljnu granu na kojoj stojimo. Svaka ozbiljna filozofija trebalo bi da definiše čoveka kao slobodno biće. Hrišćanstvo je jedan od odgovora na pitanje: „Kako ja, kao slobodno biće, mogu suštinski da se oslobodim od onoga što me porobljava?”. Moje iskustvo je takvo da hrišćanstvo, kao praktična moć, ima tu silu da čoveka digne iz te njegove ontološke slobode ka jednoj pravoj, punoj, slobodi, koja vodi u eshaton. Sveti oci kažu da je u nama ta ontološka bogopodobnost neizbrisiva, mada čovek može da zaboravi na nju. Na drugoj strani je etička i duhovna transformacija koja je čovekov zadatak u životu, a za koju su mu potrebne milost i mudrost pređašnjih pokolenja. Hrišćanstvo bi trebalo predstaviti kao efikasnu medicinu.

Koji motiv danas ateisti imaju da žive etično?

Dolazim iz Slovenije koja je čak više ateističko društvo nego Srbija. U istoriji su se kroz konflikte različitih ideologija promenila značenja reči. Ako danas kažete „Bog” ljudi ne razumeju šta ta reč zapravo znači, u koju realnost vodi. Za hrišćansku tradiciju Bog je skrivena unutrašnjost svega, ceo svet, vaseljena, mi, drugi ljudi, to je lice Božje. To mogu da negiram samo ako sam lud. Iako je Bog sam ona tajna koju nikada nećemo spoznati. Ako čovek u totalitetu svega vidi znamenje, simbol, stupa u taj odnos s počelom svega bivstvujućeg, samo u tom slučaju njegov život stvarno može da ima smisla.

Kakav je vaš odnos prema filozofiji koja je izgubila metafizičku dimenziju?

Svoju filozofiju razumem kao kontinuitet Platona, Plotina, Eriugene, nemačke metafizike, tradicije plemenitog hrišćanskog humanizma, ali u drugačijem intelektualnom kontekstu. Nisam sam u tome, u Francuskoj postoji taj teološki zaokret fenomenološke misli koji su dali Levinas ili Žan-Lik Marion. U Engleskoj je to radikalna ortodoksija, gde imamo inteligentnu hrišćansku konfrontaciju sa savremenom kritikom metafizike. U Nemačkoj– oživljavanje metafizike kod Volfganga Jankea ili Ditera Henriha. To je širi pokret u različitim kulturnim kontekstima, ali zajedničko nam je to da zapravo znamo da je u istoriji evropske duhovnosti i metafizike bila zastupljena velika mudrost čoveka i Boga.

U kom ključu vi tumačite Platonovu državu, kao idealan ili totalitarni „projekat”?

Bila je uticajna Poperova kritika Platona u knjizi „Otvoreno društvo i njegovi neprijatelji”, gde je Platon gotovo prikazan kao profašista. Duboko verujem da je to pogrešna interpretacija, jer ako pažljivo čitamo „Državu” to je metafora za ustrojstvo duše. Nikako ne treba da zanemarimo činjenicu da Platon nije pisao traktate, već dijaloge. Pri tom, nemamo prava da poistovećujemo Platonov glas sa drugim glasovima u dijalogu, njegova istina je dijaloške prirode. Zbog toga je Platon neuhvatljiv i uvek nam izmiče.


Komentari11
cf915
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Zlatko
Prethodni komentari zapravo potvrdjuju tajnu u recenici '' За хришћанску традицију Бог је скривена унутрашњост свега, цео свет''. Izgubljeni raj, ali ne i izgubljeni put. Vratimo se Gospodu, zbog nas samih.
Mustafa Aga
Gospodin je filozof i zato je chitav chlanak veoma teshko razumeti za ljude koji nisu adekvatno obrazovani...Filozofija je zvanichno u Islamu zabranjena...Zashto...Pa zato shto je gubljenje vremena u beznachajnim raspravama kojima se skoro nishta ne postize...Svako se drzi svojih pogleda i svako moze nabacati gomilu dokaza za svoju "filozofiju" razmishljanja...Ono za shta nam filozofija ne treba jeste da je prilichno lako i jednostavno spoznati postojanje nashega Tvorca, Uzvishenog Boga...Kakav nihilizam i kakvi bakrachi...Chitav svemir je pod kontrolom nashega Tvorca...Ni list sa grane ne moze pasti bez Njegovog znanja i odobrenja...Zato manimo se filozofiranja (sa pravom je narod doshao do ove uzrechice) nego vreujmo u postojanje nashega Tvorca , Uzvishenog Boga i zivimo zivot po Njegovim zapovestima...Sve ostalo je gubljenje vremena...
Pera
Nije mi jasno, zašto bi filozofiranje na bilo koju temu bilo gubljenje vremena? Da li ti misliš da je život ljudi koji ne "filozofiraju" kompletno svrsishodno ispunjen i duhovno bogat? O kom islamu govoriš? O onom gdje u ime islama svakodnevno bude ubijeno nebrojeno ljudi? O čemu ti pričaš čovječe, osvjesti se, vidi se da nisi glup ali si pristrasan. Ja ne samo da vjerujem i nego mislim da Bog postoji, ali čovjek treba da razmišlja a ne da slijepo vjeruje u bilo šta...zato mu je uostalom Bog i dao mozak. Bog, kao najvrhunskija inteligencija nikako ne može biti sujetan, i pretjeranim molitvama na neki način ponižavamo Boga dajući mu ljudske loše osobine kao što je sujeta. Jedno je sigurno, da Bog želi da mi znamo da postoji mi bi to znali, i tada bi svi ljudi iz straha bili dobri. Ako je ateista dobar, bez straha od pakla i božje kazne, onda je to iskreno dobar čovjek. Pozdrav.
Preporučujem 6
Hamid Kabadaja
Posljednji vjerovjesnik časnog i uvijek hvaljenog imena je rekao:"Traži nauku pa makar u Kini"
Preporučujem 9
Sale Marino
Hriscanstvo je 2000 godina star bliskoistocni kult koji nikakve veze nema ni sa ovim vremenom ni sa nasim mentalitetom. Ovo poslednje se lepo vidi iz drasticne razlike onoga sto nasi hriscani pricaju i sta rade.
n ercegovac
Na Zapadu malo ko je čuo za ovog gospodina, ali se zato mnoi oduševljavaju marksistom Žižekom...
Dragan Pik-lon
Najbolji prevodi Platona i starogrcke filozofije su na srpskom Jeziku.Onda se sa njega prevodi na engleski,nemacki,francuski...Zato sto srpski i grcki jezik povezuje zajednicki ritam(deseterac,dvanaesterac...).Moj profesor,pokojni Branko Pavlovic je neprevazidjeni poznavalac i prevodilac grcke mitologije i filozofije.Njegov zivotni rad je posebno bio posvecen Platonu i njegovim dijalozima.Koji su najsavrseniji u istoriji.Tematski su zaokruzeni i jasno definisani.Tek kad ih posmatramo u svoj sirini mozemo shvatiti Platona,koji do istine dolazi dedukcijom,koja je opet nemoguca bez dijaloga(premisa koje dovode do suda).Platon jednostavno sabira sve opcije i ne iznosi svoje izdvojeno,da ne kazem-"ideolosko"misljenje.Ono sto je Platon u istoriji ljudskog misljenja to je Sekspir u dramaturgiji i Dostojevski u literaturi(poeziji).Da nije bilo Platona nebi ni Dostojevski zakljucio-'Lepota ce spasiti svet''.Kosmos nije samo pravican i logican vec se modifikuje ka visem nivou,ka-l e p o m...!!!

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja