nedelja, 15.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:03
10 PITANjA O PORODIČNIM ODNOSIMA

Sukobi generacija kao svakodnevica

Bilo da je reč o partnerskoj vezi ili roditeljstvu, današnja porodica se suočava sa neuporedivo drugačijim izazovima nego ona nekadašnja, tradicionalna, i te promene sve češće su uzrok problema koji se rešavaju uz pomoć stručnjaka
Autor: Aleksandra Mijalkovićnedelja, 31.03.2019. u 19:00
(Фотографије Пиксабеј)

Porodica više nije ono što je bila nekada, njene tradicionalne vrednosti su se iz korena promenile, brak je odavno prevazišao odnos zasnovan na obećanju „dok nas smrt ne rastavi”, a u partnerskim vezama i načinu podizanja dece važe neka sasvim nova pravila igre. Ovakve ocene ne pomažu mnogo u svakodnevnom životu, u kojem se roditelji i deca, braća i sestre i svi ostali koji čine savremenu porodicu suočavaju sa najrazličitijim praktičnim i emotivnim problemima. Zato im je sve češće potrebna pomoć stručnjaka.

„U pitanju je mnogo veća promena nego što je obična smena generacija... Porodica se više ne sastoji samo od oca, majke i dece. Uloga samohranih roditelja više ne predstavlja društvenu nesreću, niti ljubavni fijasko; tome su se pridružile i „pačvork” porodice sa „tvojom”, „mojom” i „našom” decom, a razvedeni očevi i majke koji sa sopstvenim potomcima žive samo povremeno, u psihološkom i egzistencijalnom smislu nesumnjivo, takođe, čine porodicu. Uz to imamo i homoseksualne parove, s decom ili bez njih, porodice sa usvojenom decom, hraniteljske porodice i domaćinstva u kojima više generacija živi i pod istim krovom... Zato ne čudi što se umnožavaju pitanja kako se postaviti u određenim situacijama”, piše Jesper Jul, porodični terapeut, pedagog i autor knjiga „Život u porodici”, „Vaše kompetentno dete” i „Agresija” (Laguna).

Najčešći problemi savremenih porodica, svuda pa i u Srbiji, jesu ekonomska nesigurnost, nedostatak novca i slobodnog vremena i doživljaj otuđenja. Kako u našim uslovima podržati dobrobit porodice i njenih pojedinih članova i koje su u tome najveće prepreke? O tome govori Desanka Nagulić, porodični terapeut sa dugogodišnjom praksom.

1. Kako danas izgleda prosečna porodica u Srbiji, šta se promenilo?

Stara definicija porodice davno je postala prevaziđena, nekadašnja uverenja i mitovi su poljuljani, a novi su još kolebljivi i neafirmisani. Uspostavljaju se drugačiji standardi življenja, kriterijumi uspešnosti, načini komunikacije i tipovi emocionalnog izražavanja kao što su es-em-es poruke, emotikoni, virtuelna realnost, društvene mreže. Sa jedne strane su, dakle, sve te promene, dok je sa druge strane naša praiskonska, univerzalna potreba za pripadanjem, sigurnošću i zaštitom, koji se ostvaruju u porodici, ali je njeno ispunjenje danas često i otežano i ograničeno. Porodica, suočena sa ekonomskim, socijalnim i tehnološkim izazovima, postaje sve osetljivija, a paradoksalno, odgovornost koju društvo očekuje od svoje najmanje jedinice u obezbeđivanju skoro svih oblika normalnosti postaje sve veća.

2. Koji su najčešći problemi sa kojima se suočava savremena porodica?

Porodice se najčešće suočavaju sa teškoćama u komunikaciji (česte su, recimo, svađe ili distanca u odnosu), načinom organizovanja svakodnevnog života (podela obaveza) i sistemom porodičnih vrednosti, koji se u periodima krize i pritisaka na porodicu destabilizuju. Zahtevi koje pred porodicu postavlja svaki novi životni ciklus – zasnivanje braka, rođenje deteta, adolescencija, starost – doprinose tome da nesporazumi u porodici mogu postati češći od kompromisa, kao i da „ja” i „moje” potrebe mogu postati snažnije od „mi” i „naše” potrebe! U ovim okolnostima se dešava da oko svake zajedničke teme, kao što su kućni budžet, vaspitavanje dece ili slobodno vreme, počinju borbe moći, javlja se strah od gubitka bliskosti, pojačava doživljaj usamljenosti, a smisao zajedništva bledi.

3. Kome se članovi porodice najpre obraćaju za pomoć?

Mnoge porodice uspevaju da samostalno reše svoje probleme. A kad potraže pomoć spolja, obraćaju se prijateljima, crkvi i stručnjacima – ovima češće nego ranije, pa ipak, u našem društvu i dalje uz izvesnu nelagodu, stid i doživljaj „stigme slabosti i neuspeha”.

4. Šta je cilj porodične terapije i gde se sve kod nas sprovodi?

Ova vrsta terapije usmerena je na promenu odnosa unutar porodice. Porodični psihoterapeuti uključuju u rešavanje problema celu porodicu i tokom terapije nastoje da utiču na način viđenja tog problema kod svakog člana pojedinačno. Cilj je da se razvije osećanje povezanosti, uzajamnosti i sigurnosti, da komunikacija između članova porodice bude bolja i jasnija, i da sama porodica nauči kako da ubuduće savlada unutrašnja neslaganja i prevaziđe sukobe. Osnovna pretpostavka je da svaki član snosi deo odgovornosti za kvalitet odnosa, da svako čini nešto dobro, ali i da može i drugačije. Kod nas se porodična terapija sprovodi u različitim zdravstvenim ustanovama, pri centrima za socijalni rad koji imaju svoja savetovališta, u privatnoj praksi i u školama, kad za to ima uslova.

5. U kojim slučajevima se ne primenjuje i zašto?

Ne primenjuje se kad postoji sumnja ili dijagnoza paranoičnih stanja (na primer patološka ljubomora), akutne psihoze ili demencije, i u familijama gde postoji nasilje.

Partnersko nasilje se ne može rešiti porodičnom terapijom

6. Kakav je način rada kod poremećenih partnerskih odnosa?

Partnerima se pomaže da promene važne, često ponavljajuće obrasce u odnosu, koji izazivaju stres i povećavaju nezadovoljstvo. Oni najčešće traže pomoć zbog problema vezanih za stabilnost i sigurnost veze, a to su teškoće u svakodnevnom organizovanju, emocionalno distanciranje, osećaj usamljenosti, svađe sa nadmetanjima ko je u pravu, ljubomora, vanbračne veze, neslaganje u vaspitavanju dece, nasilje, razvod... Važno je da se uspostavi kontekst poverenja i sigurnosti u kojem oni pre svega slušaju jedni druge, i da se prekine krug međusobnog optuživanja i povređivanja. Naravno, koliko će terapija biti efikasna zavisi od motivisanosti i spremnosti svakoga od njih, kao i od ozbiljnosti problema.

7. Radite i sa problematičnim tinejdžerima. Kad bi prvi izbor trebalo da bude školski psiholog, a kad porodični psihoterapeut?

U svakoj normalnoj adolescenciji postoje periodi napetosti, usamljivanja, tugovanja i strahovanja. Time se bave školski psiholozi, jer to nije bolest. Ako nema takvih kriza, možemo se zabrinuti. Važno je da roditelji znaju šta je prirodno u pubertetu i da su tinejdžeri upoznati sa značajem pravila, granica, lične i roditeljske odgovornosti. Mnoga od ovih znanja se mogu steći na psihoedukativnim radionicama koje organizuju školski psiholozi. Međutim, porodice u kojima su se kod tinejdžera pojavili simptomi depresije, rizična ponašanja vezana za samopovređivanje, delikvencija i uzimanje psihoaktivnih supstanci zahtevaju terapiju. Terapeut kombinuje zajedničke razgovore sa celom porodicom i individualne sa adolescentom, kako bi se bolje međusobno razumeli i promenili ponašanja koja izazivaju probleme.

8. Koje su najčešće zablude u odnosima između roditelja i dece?

Roditelji, recimo, greše kad smatraju da bi deci trebalo dozvoliti da rastu kako ona to žele, ili, suprotno, da se autoritet odraslih nikad ne dovodi u pitanje, jer su deca „u vlasti svojih roditelja” (tako se, na primer, čuje „Ja sam ga rodila, mogu i da ga ubijem”, ili „Majka uvek zna najbolje”). S druge strane, i deca razvijaju čitav niz sopstvenih predubeđenja, kao što su „Roditelji sve mogu”, ili „Oni samo znaju da kontrolišu i kritikuju”. U stvari, sve što nam je potrebno je ljubav!

9. Porodični problemi su ponekad izazvani alkoholizmom, nasilnim ponašanjem ili simptomima mentalnog poremećaja, šta preduzeti u takvim slučajevima?

Jedna vrsta ovih teškoća uslovljava pojavu drugih, a sve one zahtevaju psihijatrijsko lečenje obolelog, uz uključivanje porodice u psihoterapijski tretman. Na osnovu iskustva, mogu reći da oporavak bolesnika, iako značajan za stabilizovanje porodice, nije i krajnje rešenje problema, ukoliko porodica ništa ne promeni u svom funkcionisanju. Rizici „vraćanja na staro” ili možda pojava nekog drugog simptoma su, u tom slučaju, visoki.

10. Kakva porodična terapija se sprovodi kada dete ispoljava neki od razvojnih poremećaja ili je u pitanju dete sa posebnim potrebama?

Rođenje deteta sa posebnim potrebama izvor je stresa za celu porodicu i zahteva učenje posebnih roditeljskih veština. Postoje službe specijalizovane za ovu vrstu podrške porodici u domovima zdravlja i drugim zdravstvenim institucijama, kao i stručnjaci edukovani u oblastima dečje psihologije, dečje psihijatrije, defektologije i specijalne pedagogije. Porodična terapija treba da osnaži članove porodice da izađu na kraj sa različitim osećanjima, da prepoznaju potrebe i mogućnosti deteta, da postave realne ciljeve i organizuju aktivnosti.


Komentari2
19a95
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Alisa
Sve vise psihologa pa treba i oni da imaju nesto da rade i zarade.
Пацијент
Немате појма о чему причате. Помоћ психолога је драгоцена у свакој животној кризи.
Preporučujem 2

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja