četvrtak, 04.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
petak, 29.03.2019. u 23:00 Aleksandar Apostolovski

I Srbija bira između letnjeg i zimskog računanja vremena

Radna grupa predložiće konačno rešenje, kažu u Ministarstvu privrede
(Фото ЕПА-ЕФЕ/Sandor Ujvari)

Evropska komisija u ovom trenutku nije donela direktivu kojom će biti definisano da li će članice EU same odlučivati o vremenskoj zoni i zadržavanju letnjeg, odnosno zimskog računanja vremena. Nakon konačne odluke, Srbija će se, kao zemlja kandidat, uskladiti sa evropskom regulativom iz ove oblasti. U narednom periodu planirano je formiranje posebne radne grupe koja će pratiti dešavanja u ovoj oblasti i predložiti konačno rešenje, saopšteno je „Politici” iz Ministarstva privrede.

To znači da će se u Srbiji kazaljke do daljeg pomerati kako diktiraju takozvano letnje i zimsko doba. I kada ih u nedelju ujutru, 31. marta, pomerimo za jedan sat unapred i pređemo na letnje računanje vremena, kao i poslednje nedelje oktobra, kada ćemo ih vratiti za sat unazad.

Ministarstvo privrede nije odgovorilo „Politici” na pitanje za koju će se opciju odlučiti naša država – za letnje ili zimsko računanje vremena – iako je prekjučerašnja odluka Evropskog parlamenta kojom je izglasano da se od 2021. godine ukine pomeranje kazaljki, koje se decenijama događalo dva puta godišnje, izazvala neuobičajeno veliku pažnju javnosti. Naime, evropski poslanici su odlučili da bi zemlje koje planiraju da ostanu na letnjem računanju vremena trebalo da kazaljke poslednji put pomere u martu 2021. godine. One koje izaberu zimsko računanje vremena podesiće svoje satove poslednji put u oktobru te iste godine.

Naša zemlja nije reagovala ni kada je Evropski parlament doneo rezoluciju kojom se predlaže odustajanje od režima letnjeg i zimskog računanja vremena, kao što to ne čini ni sada, ostajući čvrsto na putu „vremenskih integracija”.

Zakon o računanju vremena objavljen je u „Službenom listu SCG” 2006. godine i primenjuje se sve dok Narodna skupština ne odluči drukčije. A kakvu će odluku doneti, sugerisaće posebna radna grupa, koja tek treba da se sastavi.

Konačna odluka Evropskog parlamenta o odustajanju od režima promene vremena usledila je nakon što je analizom utvrđeno da pomeranje kazaljki za jedan sat gore-dole negativno utiče na zdravlje, opšte stanje ljudskog organizma i bezbednost u saobraćaju. Neke zemlje, imajući u vidu ove analize, još ranije su donele odluku o ukidanju promene vremena. Rusija je tako postupila 2011, i to na osnovu izveštaja Ruske akademije medicinskih nauka, koji je ukazao na porast broja srčanih udara, pa i učestalija samoubistva.

Specijalista urgentne medicine dr Ivana Stefanović iz Hitne pomoći kaže nam da se dugo mislilo da prelazak na letnje ili zimsko računanje vremena ne ostavlja uticaj na naše zdravlje. Možda je to, ukazuje ona, zbog toga što najveći broj zdrave populacije neće osetiti nikakve drastične promene.

– Ono što mogu osetiti zdravi ljudi, koji su u kondiciji, jesu umor, nesanica, blaga nevoljnost za započinjanje ustaljenih radnji, kao da su im noge teške. S obzirom na to da se pomeranje kazaljki poklapa sa skokom temperature, sve se može pripisati prolećnom umoru, koji predstavlja adaptaciju našeg tela na više temperature – napominje dr Stefanović, naglašavajući da je problem sa pomeranjem časovnika taj što promena nastaje naglo i preko noći.

Prema njenom objašnjenju, tada se menja cirkadijalni ritam, odnosno način na koji naše telo reaguje, naš telesni časovnik, koji funkcioniše pod uticajem hormona melatonina, važnog za dobar san.

– Povećane koncentracije melatonina dovode do toga da se osećamo tromo, neispavano i umorno. Organizmu treba nekoliko sedmica da bi se privikao na novo stanje. Neispavanost dovodi do pada koncentracije, pa je zabeleženo skoro 20 odsto više saobraćajnih udesa u ovom periodu. Ako je ovakav uticaj na zdrave osobe, na hronične pacijente je daleko veći. Veća je mogućnost srčanog i moždanog udara, kao i padova – napominje doktorka. Ona savetuje građane da u ovom periodu češće mere pritisak i ako osete bilo kakve simptome bola u grudima, iznenadnu jaku glavobolju, slabost ili otežano disanje, obavezno pozovu Hitnu pomoć.

Simptomi koje pominje naša sagovornica utiču na pad ukupne produktivnosti, iako je jedan od razloga za uvođenje dvostrukog režima računanja vremena bio upravo rast proizvodnje i veća iskorišćenost dnevne svetlosti.

Prva inicijativa za promenu računanja vremena zasnivala se na nastojanju da više koristimo dnevnu svetlost. U drugoj polovini osamnaestog veka Francuzi su se dosetili da na taj način smanje potrošnju sveća za osvetljenje. Predlog su, zabeleženo je, prvi prihvatili Nemci, i to u vreme Prvog svetskog rata, 1916. godine, a u SAD su nedavno izračunali da pomeranje kazaljki doprinosi uštedi energije u vrednosti od pola milijarde do milijardu dolara.

Odluka o uvođenju dvostrukog vremena, i u Evropskoj uniji i kod nas, pa i u većem delu sveta, verovatno je doneta bez dovoljno uvida u ove negativne efekte po zdravlje, ali sada je Evropski parlament presekao.

U Evropi, samo Island i Rusija ne pomeraju časovnike. Odlučili su da ostanu u letnjem vremenu. Letnje i zimsko računanje vremena primenjuje se u oko 110 država, ali ne i u Kini, Japanu, Južnoj Koreji, kao ni u afričkim zemljama.

Danas na svetu čak 110 od 192 države koristi letnje ukazno vreme. Šta će učiniti Srbija? Opet će biti dilema, jer će zemlje EU birati između letnjeg i zimskog doba.

Komеntari36
8c53c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Anoniman
Treba da bude zimsko vreme za stalno.
Zemlja kandidat
Nekako tuzno zvuci. Kao los student.
Јован К.
А да питамо астрономе, шта каже њихова Служба Времена?
Radenkovic Milivoje
A sto se nas tice neka direktiva Komisije Evropske Unije? Da li svi u Srbiji smatraju da su glupi pa moramo da slusamo nekoga za koga ne znamo ni ko je ni sta je?
Bakunjin
Nema tu šta da se raspravlja - vratiti sve u prvobitno stanje, a to je ZIMSKO VREME. I šlus.
Vasa Jevremovic
Rus, slus je nemacka rec. E onda ce bas da bude letnje vreme, nece nama Svabe da diktiraju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja