četvrtak, 14.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:55

Stranci besplatno dobijaju naše školovane stručnjake

Zbog migracija stanovništva Srbija gubimo između 300 miliona i 1,2 milijarde evra, govore nova istraživanja o gubitku para uloženih u obrazovanje mladih kod nas
Autor: Katarina Đorđevićpetak, 29.03.2019. u 22:00
(Фото Д. Јевремовић)

Zbog velikih migracija mladih obrazovanih ljudi Srbija svake godine izgubi između trista miliona i milijardu i dvesta miliona evra, govore podaci iz studije pod „Troškovi emigracije mladih iz Srbije”, koju je sproveo Institut za razvoj i inovacije uz podršku britanske Vestminster fondacije za demokratiju. U toj računici uzima se, recimo, da je ovu državu jedan srednjoškolac koštao 21.000 evra a student 34.000.

– S obzirom na to da Republički zavod za statistiku ne vodi emigracionu statistiku, procene broja migranata kreću se između 15.700 i 49.000 osoba. U izveštaju o međunarodnim migracijama Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju procenjuje da je iz Srbije u periodu od 2012. do 2016. godine otišlo oko 245.000 lica, što u prevodu znači da u zemlje članice OECD godišnje emigrira oko 49.000 ljudi – istakao je direktor Instituta za razvoj i inovacije Nenad Jevtović.

On je naglasio da su najdirektniji troškovi s kojima se naše društvo susreće zapravo gubitak para uloženih u obrazovanje. Troškovi osmogodišnjeg obrazovanja koje je okončano 2018. godine iznose oko 13.500 evra po učeniku, srednjoškolca 21.000 evra. Ukoliko se govori o nekome ko je diplomirao, školovanje tog mladog čoveka od predškolskog uzrasta, preko osnovne i četvorogodišnje srednje do kraja akademskih studija ako je u proseku trajalo pet godina i okončano 2018. godine – bilo je uloženo oko 34.000 evra, dok se na osnovu raspoloživih informacija dolazi do grube procene od oko 55.000 evra za doktora nauka. Kada se sve to pomnoži sa brojem ljudi koji odlaze, troškovi variraju od 300 miliona evra do više od 1,2 milijarde evra u jednoj godini, što za Srbiju predstavlja ogroman gubitak.

– Nažalost, ni tu nije kraj priče o troškovima emigracije, jer svaka zaposlena osoba doprinosi bruto društvenom proizvodu Srbije – ako neko emigrira on više ne doprinosi. Međutim, odlazak jednog mladog čoveka ima brojne indirektne troškove i posledice. On više ne odlazi u kupovinu, što dodatno smanjuje bruto nacionalni proizvod, a njegovim odlaskom prestaje potreba za postojanjem jednog broja lekara, pekara, apotekara, frizera i brojnih osoba zaposlenih u uslužnim i državnim službama, koji svojim platama takođe doprinose bruto društvenom proizvodu. Ekonomska računica govori da potencijalni bruto društveni proizvod gubi oko 19.446 evra sa odlaskom svakog mladog čoveka. Ako bismo govorili u metaforama, kada mlada osoba pređe granicu naše zemlje, ona u jednoj ruci nosi kofer sa 19.446 evra, a u drugoj kofer sa sumom koja predstavlja troškove njenog obrazovanja – slikovito je objasnio Nenad Jevtović.

On je istakao da su razlozi zbog kojih mladi emigriraju uglavnom ekonomske prirode, što ne treba da čudi ako se ima na umu da je trećina njih nezaposlena, a da stopa rizika od siromaštva iznosi 29 odsto.

Iako se u zemlju svake godine slije oko 2.641.000 evra na ime doznaka, analiza pokazuje da se čak 70 odsto novca od doznaka troši na ličnu potrošnju. Svega tri odsto novca od doznaka investira se u pokretanje biznisa. I sama struktura doznaka prilično se menja – osamdesetih godina od novca koju su slali rođaci iz inostranstva gradila se kuća u rodnom kraju, devedesetih godina su od tog novca porodice u Srbiji preživljavale, a danas emigranti sve češće odlaze sa celim porodicama, pa u zemlji ne ostaje niko kome bi slali novac.

Zamenica ambasadora Velike Britanije u Srbiji Trejsi Galager istakla je da su migracije mladih prirodan proces, ali da problem predstavlja činjenica što veliki broj mladih iz Srbije odlazi iz nužde.

Prodekan za naučnoistraživački rad Ekonomskog fakulteta Mladen Stamenković podsetio je da se sa problemom migracije mladih susreću brojne zemlje Evrope – od baltičkih zemalja do Irske. On je naveo da su baltičke zemlje izgubile četvrtinu svog stanovništva, a onda su vlasti Finske odlučile da potpuno informatizuju obrazovanje. S druge strane, Irska je svoj ekonomski bunt zasnovala na trećoj generaciji emigranata koja se vratila u maticu iz SAD početkom devedesetih godina.


Komentari49
09b6d
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Profesorka u penziji
Ovo je stvarno trla baba lan. Nek spasilac Vučić prvo aktivira one koji primaju državnu platu. On je uskočio u sve poslove i ne da nikome da se istakne. Sad je dovoljno nadavao strancima, sad malo nek daje našim privrednicima, ako ih uopšte ima. Ne vidim nikakav plan kratkoročnog i dugoročnog razvoja po opštinama. Da li Čačak treba da viče : Di su naši novci ?Ili kako je Jagodina asfaltirala puteve do svih sela a drugi ne mogu. U Nemačkoj firme propadaju i otvaraju se nove jer radnici dobijaju pomoć za nezaposlene. Svaki grad ima svoj okrug i konkretno planira svoj razvoj i subvencioniše firme iz raznih krajeva da se pozicioniraju u određenom gradu. Dok god se budu zapošljavali ljudi u opštinama preko veze, a isto tako u državnim firmama, koji ne znaju ni da analiziraju, ni da planiraju, a kamoli da se izbore za nove projekte, biće ovakva situacija.
Profesorka u penziji
Vi ste zaista dragi ali nerealni. Dok imamo ovakve gradonačelnike čiji planovi o razvoju grada i okolnih sela stoje u fiokama , planova nema o fabrikama i preduzećima koje treba treba izgraditi da bi se stanovništvo zaposlilo, neće biti ni povratka.
Joca Ekonomista
"Plati pa klati", kaze nas narod. Svi bi da im strucnjaci rade za saku para. E to vise nece biti.
Кенгур
Мислим да је износ од око 55.000 евра, само део којим држава доприноси школовању. Укупни трошкови друштва (обично породице) су пуно већи и укључују смештај, храну, одећу, уџбенике, џепарац, итд. Сећам се да сам пред крај осамдесетих, у разговору о могућем одласку у иностранству након дипломирања, од свог професора добио информацију да укупно школовање једног дипломца (основно, средње, универзитетско) кошта друштво близу тадашњих $500,000. А губитак није само оно што друштво потроши на школовање младог човека, него и оно што би тај човек допринео локалној економији и развоју друштва својим останком. Тако да је ефективни губитак много, много већи од процењених 1,2 милијарде евра.
Пера Писар
Зашто Вестминстер фондацију за демократију интересују трошкови школовања у Србији, па су дали подршку једном таквој "реномираној" истраживачкој кући као што је горе наведена да нам то све проанализира и предочи? Када дискутујемо о таквој анализи прво бисмо требали да видимо ко је спроводи и ко финансира. Они који су то подржали (јесу ли финансирали?) су најодговорнији за такво стање. Ваљда их интересује колико су ефикасни.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja