nedelja, 28.02.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
nedelja, 31.03.2019. u 09:00 Miroslav Lazanski
POGLEDI

Vitezovi Džedaja hteli u Beograd

Zašto je Slobodan Milošević pristao na sporazum u Kumanovu? Da li su Ahtisari i Černomirdin zaista zapretili Miloševiću da će, ukoliko ne pristane na uslove koje diktira NATO, „Beograd i Srbija biti bombardovanjem poravnati kao sto”? Je li NATO u leto 1999. uopšte imao kapacitete za kopnenu invaziju na Srbiju?

Svakog jutra, počev od 23. marta 1999, tačno u 8.30, u specijalnom bunkeru ispod zgrade Ministarstva odbrane u centru Londona, okupljali su se najvažniji britanski ministri, funkcioneri Ministarstva odbrane, oficiri obaveštajne službe i diplomate da bi raspravljali o bombardovanju Jugoslavije. Bunker, obnovljen 1979. godine po naređenju Margaret Tačer, predstavlja heremetički zatvorenu mrežu hodnika koja počinje sa dvoja crveno obojena čelična vrata i dve kompjuterizovane prijavnice. To je britanski Centar za rukovođenje krizama. Ovde je Alister Kembel svakodnevno sedeo za stolom od jasenovog drveta, stolom za 18 osoba. Iz tog bunkera Toni Bler i Alister Kembel imali su stalnu vezu sa britanskim zajedničkim generalštabom u Nortvudu, komandom Kraljevskog vazduhoplovstva u Vikamu, komandom kopnene vojske u Viltonu i kriznim centrom NATO-a u Monsu. U Monsu je stalno zasedao specijalni tim nazvan „Vitezovi Džedaja”, koji je planirao kopnenu operaciju osvajanja cele Srbije i ulazak NATO trupa u Beograd.

Naime, kada je postalo jasno da bombardovanje vojnih ciljeva ne donosi rezultat, NATO je pokrenuo novu fazu rata protiv Jugoslavije – namerno bombardovanje civilnih ciljeva. No, kako ni to nije automatski dovelo do popuštanja Beograda, na spisku opcija bio je i plan kopnene invazije Srbije pod šifrom „Bravo-minus”. Plan u kojem bi oko 175.000 NATO vojnika krenulo u kopneno osvajanje SR Jugoslavije, odnosno Srbije. Najdalje u tom planiranju kopnenog rata otišli su upravo Britanci, gde je Toni Bler stalno vršio pritisak na Belu kuću da se to i prihvati. U operaciji je trebalo da učestvuje više od 50.000 britanskih vojnika i oko 100 tenkova, zapravo cela britanska kopnena vojska. No, Pentagon je bio protiv kopnene invazije, protiv su bili ministar odbrane Koen i načelnik Združenog generalštaba general Šelton.

Predsednik Klinton je prvog dana agresije na Jugoslaviju, 24. marta 1999, obraćajući se naciji preko televizije izjavio da „ne namerava da pošalje američke vojnike u rat na Kosovu”. No, vrhovni komandant NATO-a general Vesli Klark već posle nekoliko nedelja rata počeo je da zagovara kopneni juriš na Srbiju, Toni Bler ga je svesrdno podržavao, a Kembel medijski sve to pripremao. Ipak, Pentagon se pribojavao velikih gubitaka u kopnenom sudaru sa vojskom Jugoslavije na Kosovu. Procene u glavnom štabu NATO-a u Monsu govorile su o nekih 1.500 do 2.000 poginulih NATO vojnika dnevno. Pentagon je imao podatke da je na Kosovu oko 80.000 vojnika jugoslovenske Treće armije, sa 350 tenkova, da su sve protivoklopne rakete „fagot” tamo, da su svi prolazi ka Kosovu minirani.

U Monsu su „Vitezovi Džedaja” predložili pet opcija plana „Bravo-minus”. Prva je bio helikoptersko-padobranski desant nekoliko hiljada NATO vojnika u centar Kosova da bi se rasekle jugoslovenske trupe i razdvojile po dubini teritorije. Druga opcija bio je ulazak NATO-a iz Makedonije u Preševsku dolinu, pa onda na istok Kosova. Treće rešenje bio je prolaz kroz Kačaničku klisuru, ali i u Monsu su znali da je to nemoguće, jer je taj pravac bio totalno miniran. Četvrta varijanta bio je prelazak preko visokih planina iz pravca Albanije, ali za to je prethodno trebalo izgraditi puteve. Peta opcija bila je kombinacija prethodne četiri, plus kopneni juriš iz Mađarske. I sve to uz intenzivno bombardovanje Srbije. „Vitezovi Džedaja” računali su da u Beograd uđu posle 90 dana kopnenog rata.

Saveznici u NATO-u bili su skeptični, problem je bila koncentracija tako velikih vojnih efektiva, diviziji NATO-a treba najmanje četiri meseca za prethodno raspoređivanje. Američkim snagama uoči „Pustinjske oluje” 1991. godine trebalo je punih pet meseci prethodnog raspoređivanja u Saudijskoj Arabiji za rat protiv Iraka. I to u uslovima neometanog dolaska u Saudijsku Arabiju, na terenu bez blata i snega. A na Balkanu tih pet meseci značilo je ulazak rata u jesen, pa i zimu, sa svim vremenskim nepogodama koje to nosi.

Britanci su zato pojačali obaveštajni rad, Amerikanci su počeli da grade puteve ka severnoj granici Albanije, Černomirdin je izblefirao Miloševića da kopnena invazija samo što nije počela i da Rusija tu ne može ništa da učini. Bombardovanje je počelo da uništava same temelje srpske privrede, bombardovanje se nastavljalo nekažnjeno, pretnja invazijom, koliko god to bio blef, i gubitak podrške Rusije, sve je to navelo Miloševića da pristane na Kumanovski sporazum.

Odnosno, iako NATO u junu 1999. nije imao gotove snage za kopnenu invaziju na Srbiju, mogao je da intenzivira bombardovanje, jer SAD naprosto nisu mogle da dozvole da izgube taj rat. Mogli su da nam poruše sve beogradske mostove, iako se Pariz tome protivio. Kome bi zbog toga Ameri odgovarali? Nikome. Mogli su da nam sruše sve termoelektrane, sve pruge i puteve. Čime smo mogli to da sprečimo? Ničim. Kada na svojoj teritoriji imate kakvu-takvu industriju, putnu i železničku infrastrukturu, elektroenergetski sistem, onda ste jako osetljivi na napade iz vazduha. Imate samo dve alternative: da posedujete PVO sistem koji sprečava napade iz vazduha, ili da ste spremni da „jedete korenje” do konačne pobede. Prvo nismo imali, a drugo nismo hteli...

Komеntari141
4d45e
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

misionar
Dogovor je bio da se protera većina Šiptara sa Kosova. (čak je i Kisindžer znao da to nisu nikakvi Iliri nego Arnauti koji su se spustili sa okolnih brda posle seobe pod Čarnojevićem. i da ih je najviše došlo od 1991 do 1999 god. Ne zaboravi da je plan Milana Stojadinovića bio da ih sve iseli na u Istru i metne rampu da izlaze odatle samo sa dozvolom. Što se tiče Slobine spoljne politike, napravio je samo jednu grešku i to ne svojom krivicom (Kumanovski sporazuma), Zbog toga što mu nije dostavljeno obaveštenje da Amerikanci izlaze iz agresije. (potrošili su sve Tomahavke koje su planirali,(čak su i sa onih u zadnjoj turi skidali nuklearne glave jer nisu imali više momentalno) i nisu više bili zainteresovani. Da je su samo Srbi izdžali samo jođ 3-4 dana (jer Englezi su rekli da se i oni povlače), sve bi bilo drugačije. Ne samo da je sakriveno od Slobe, već mu je i lažno preneseno da Amerikanci razmišljaju o lokalnom atomskom udaru na Srbiju.
Dostojanstvo
Dve baterije S-300 i jedan aparat S-400 i naravno nekoliko atomskih bombi bi bilo dovoljno da nas više ne gaze. A do tada, zbijte redove, i pazite jedni na druge... Neka sila bide uz vas.
Vladimir
Po podacima koje je objavio portal heritage, procena NATO žrtava u zavisnosti od toga koliko bi bile ospežne operacije (razmatrano je šest scenarija) je sledeća: 1. Potpuna kopnena ofanziva na teritoriji cele SRJ: angažovane snage 500.000, procena žrtava: 15-20.000 samo u prvoj godini. 2. Kopnena ofanziva sa ciljem zauzimanje Beograda: angažovane snage: 150 - 200. hiljada, procena žrtava: 5-10.000 nato vojnika 3. Kopneno zauzimanje KiM: angažovane snage: 50 - 70.000, procena žrtava: 500 - 2000 nato vojnika. Ovo procena ukoliko je tačna pokazuje da bi ukupan broj NATO žrtava mogao premašiti i ukupne žrtve koje je SAD imao tokom Vijetnamskog rata. Međutim, na jednom ubijenog NATO vojnika, koliko bi vojnika i civila u SRJ stradalo? To bi po mom mišljenju bila katastrofa a kada vojnici SAD počnu da se vraćaju kući u plastičnim vrećama, onda sve maske padaju i sve je dozvoljeno. Bogu hvala da do ovoga nije došlo.
Драган П.
Питање за господина Лазанског. Зашто је НАТО 1999. бомбардовао мостове на Дунаву између СРЈ и Хрватске код Богојева и Бачке Паланке? Који је био смисао тих удара? Хвала унапред.
Aleksandar Mihailović
Černomirdin nije blefirao i nije prenosio poruke NATO okupatora, već je iz obaveštajnih izvora saznao šta se sprema. Ranjena zver, NATO, nije smela da prihvati poraz, a sve veći broj pilota i država je otkazivalo da leti, te su samo zbog dnevnica uzletali i izručivali tovare gde su stigli, ne samo u Jadransko more. Ta zver je planirala da skupo proda svoju kožu i da uradi nešto baš zverski, možda slično onome u Hirošimi i Nagasakiju, ali još savremenijim sredstvima za rušenje i ubijanje. Kumanovski sporazum i R1244 su rezultat ni pobede ni poraza, posebno ne poraza Srbije jer je KiM ostajalo u njoj. Kopnena operacija, u prvom talasu mešoviti korpus sa 40.000 pripadnika UČK, mudžahedina i Vojske Albanije, osposobljavana od strane 14 NATO generala, je 24h pred pokret sprečena, desetkovana i demotivisana za sva vremena. Tada je uništena i glavna podrška, "Apachi". Kopnena operacija je sprovedena kasnije, petooktobarskim pučem i isporukom NATO ubicama svih zaslužnih za Kum. spor. i R1244.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja