Kakvo će biti rešenje problema zaduženih u švajcarskim francima zavisi pre svega od Vrhovnog kasacionog suda (VKS), odnosno od njegovog stava po tom pitanju koji će, kako je najavljeno, obnarodovati u utorak. Bez toga nema ni stava banaka, a ni države. U Udruženju banaka rekli su za „Politiku” da još nemaju komentar na predlog predsednika Srbije Aleksandra Vučića o tome kako da se problem 16.800 dužnika za stambeni kredit u ovoj valuti reši.

Podsećanja radi, Dragomir Milojević, vršilac funkcije predsednika VKS, rekao je pre dva dana da će u utorak građansko odeljenje na sednici doneti stav koji će biti uputstvo i putokaz nižestepenim sudovima šta treba utvrđivati i kako postupati u predmetima oko zaduživanja u švajcarskim francima.

U tim predmetima radi se o različitim zahtevima iz tužbi građana. Pojedinim zahtevima se traži raskid ugovora zbog promenjenih okolnosti, drugima se traži poništaj valutne klauzule, trećim poništaj valutne klauzule i posledično  poništaj celog ugovora. Shodno tome i stav VKS može biti poništaj ugovora ili samo klauzule ili raskid ugovora.

Drugim rečima, mnogo opcija je na stolu. Istupom predsednika Vučića pojavila se i nova opcija, a to je da problem bude rešen vansudski, odnosno da se kredit u švajcarcima konvertuje u evro s tim da trošak toga dele država i banke.

I Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, kaže da sve zavisi od toga kakav će biti stav VKS, odnosno uputstvo za postupanje nižim sudovima koje nije obavezujuće.

– Svaki hipotekarni ugovor je različit. Nije isto da li je uzet 2007. godine i ti dužnici su bolje prošli ili 2008. ili 2009. godine kada su lošije prošli. Sud će ceniti kolika je nesrazmera u davanjima i primanjima klijenata i banaka zbog valutne klauzule. Jer, njena uloga nije da uvećava glavnicu i da se banke neosnovano bogate, već da sprečava da se glavnica ne istopi. Sud mora da utvrdi šta je u jednom slučaju izrazita nesrazmera, a šta u drugom – smatra Grubišić.

On dodaje da od stava VKS zavisi kakva će biti dalja pregovaračka pozicija svih strana – dužnika, banaka, a sada i države. Po njemu, najbolje je da se nađe vansudsko rešenje zbog velikih sudskih troškova.

Zahtev udruženja CHF Srbija je da budu uključeni u rešavanje problema i da se čuju njihovi predlozi. Oni kažu da ne žele da država, odnosno građani Srbije, podnesu veliki deo tereta njihovih kredita. Traže ukidanje valutne klauzule kojom su ovi zajmovi vezani za franke, odnosno da se zajam računa kao dinarski. U slučaju ovakvog rešenja banke bi uradile novu računicu kredita, a preostali dug bi bio manji s tim da bi rata bila ista kao i prva. Banka bi zarađivala na kamati, ali bez ekstraprofita koji joj je omogućila valutna klauzula, odnosno vezivanje valorizacije za švajcarac. Argument dužnika je da je ekonomski neopravdano da su ti krediti porasli toliko da su posle 10 godina otplate veći nego na početku. Za državu, kako kažu, u ovom slučaju nema nikakvih troškova, rešenje košta banke.

Zvanični podaci banaka pokazuju da kredite u švajcarcima trenutno otplaćuje 16.814 građana. Prema podacima Udruženja CHF u Srbiji je u periodu od 2005. godine do 2011. više od 22.000 građana uzelo ovakve kredite. U međuvremenu jedan broj ih je konvertovao u evro, a jedan broj dužnika je ostao bez nekretnina jer nisu mogli da ih plaćaju.