sreda, 18.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:28
ZANIMLjIVA SRBIJA: Nadimci

Zemlja Lala, Čarapana i Era

Događaj iz prošlosti ili karakterne osobine žitelja neke oblasti postali su sinonim za te ljude i krajeve, a nekad je takvo ime značajnije od krštenog
Autor: Dragan Bosnićnedelja, 31.03.2019. u 12:25
(Фото Д. Боснић)

Srbija je zemlja nadimaka ili kako kažu Prečani – špicnamena. Nadimak je često značajniji i od krštenog imena i nekada je lakše pronaći neku ličnost po nadimku nego po imenu. Nadimke imaju ponekad i čitavi krajevi ili gradovi. Događaj u prošlosti ili karakterne osobine žitelja naselja ili oblasti postali su sinonim za te ljude i krajeve. Predstavljamo vam nekoliko priča o poreklu najinteresantnijih nadimaka.

Posle velike pobede nad Turcima, negde u Bačkoj postrojena je vojska ljutih graničara iz Srema i Bačke. Banaćani su zakasnili i nisu bili prisutni, jer je nabujala Tisa bila nepremostiva prepreka. Marija Terezija je podelila ordenje i medalje prisutnim vojnicima, a onda su pristigli i Banaćani, uz obrazloženje da ako ih nisu zadržali Turci, neće ni Tisa. Nažalost, za već otpisanu banatsku regimentu nije pripremljeno odličje. Oduševljena carica je skinula svoj zlatni lanac sa priveskom u obliku lale i dala ga mladom banatskom oficiru i rekla – Vi ste moje lale.

Ere ili Ercovi naseljavaju prostore Starovlaške visije, od planine Tare pa skoro do reke Tare. Poznati su kao bistri i duhoviti ljudi. I knjaz Miloš ih je poštovao, a i sam je imao malo ercovske genetike. Priča se da je za predstavnike nahija tražio da mu pošalju najmudrije među mudrima. Samo za Užičane nije uslovljavao – iz Užica pošaljite bilo koga jer su svi pametni. Užičani su podvrsta Era poznati kao burgijaši. Kažu da užička burgija rešava sve probleme.

U borbama za oslobođenje Kruševca, 1806. godine, četa srpskih ustanika je uspela neopaženo da prodre u utvrđenje i savlada tursku posadu. Uspešnom napadu je doprinela tamna i hladna noć, a najviše činjenica da su se Srbi privukli nečujno, u čarapama. Te noći je Kruševac dobio slobodu, a Kruševljani nadimak čarapani.

Stanovnici Pomoravlja svoje nadimke duguju ćuranu, koji je krenuo moravskom prugom. Tada su vozovi išli malo brže nego danas, pa je kod Jagodine voz pregazio ćurana, do Ćuprije mu je razvlačio creva a kod Paraćina i džigericu. Zato su Jagodinci ćurani, stanovnici Ćuprije crevari a Paraćinci džigerani.

Tokom oslobodilačkih ratova od Turaka, u Vranju je bilo evropskih misionara, kao danas na Kosovu. Kažu da je neki Francuz ženi u bašti uputio pozdrav – Bonžur, a ona je pokušala da objasni misionaru da je to žuto cveće a ne božur. Nije uspela ali su Vranjanci dobili nadimak Žuto cveće. Žuto cveće je i osnova gradskog grba.

Valjevci u priču o nadimcima ulaze kao da su poseban tip ljudi: mudri su i domišljati ali ih prati verovanje da su skloni prevarama. Podvala je čak i u pesmi opevana. Postoji priča da su jednom svatovi iz Šapca zanoćili sa mladom u Valjevu. Svi su se lepo smestili osim mlade. Ljubazni Valjevci su ponudili da nevesta prenoći sa valjevskom nevestom, jer su navodno, i Valjevci imali nekakvu svadbu. Sve je bilo lepo dok se nije otkrilo da je valjevska nevesta bila muško. Deo valjevske podvale se vidi i u toponimima u bližoj okolini. Vrh Veliki Povlen je niži od Malog Povlena, a selo Donja Kamenica je na visovima iznad Gornje. Po istom principu su razmeštene dve Bukovice, dve Leskovice i dva Taora. To sluđivanje sa imenima potiče iz turskog perioda. Turci nisu ni pokušavali da nauče tu valjevsku geografiju pa su uglavnom boravili u gradu.

Krivotorbići

Stanovnike Azbukovice nazivaju Krivotorbići jer u torbu stave sir, hleb i rakiju, nakrive je preko ramena i krenu na put po besputnoj Azbukovici.

Tavala, tavala ta valjevska podvala

I šabačka čivija

I užička burgija

I čačanski kaiši

I podgorska rakija

I divčibarski jaganjci

I mionički opanci

I požeški volovi

I loznički đonovi

Beogradski mangupi

Kraljevački kalupi

Smederevski burići

Jagodinski ćurići

Sve delija do delije

Nek je kolo šarenije

Pera Som u Akademiji, Sredoje Tvor u policiji

… Sima Ćuran je otišao u diplomatiju i postigao je tamo lepe i znatne uspehe; Jova Magarac je postao ministar prosvete, i izvršio je mnoge i mnoge korisne reforme u toj struci; Pera Som je postao član Akademije nauka gde i danas ćuti kao riba; Spira Preživar je postao okružni prota i već je odavno odlikovan crvenim pojasom; Toša Kameleon se bacio sav na politiku i neobično je uspešno vodi; Sredoje Tvor uvukao se u policiju, i gde god je bio sa službom, osećao se njegov trag; Andra Krokodil je, kao tutor, progutao čitavu jednu masu, veliku dvospratnu kuću i sedam hektara zemljišta. I svi redom tako: svako je pošao još u detinjstvu određenim putem.

Stoga što sam bio najmanji u razredu, profesor zoologije mi je dao ime: miš. To je ona domaća životinja koju žene kad spaze vrište i zadižu suknje uvis, i to je ona domaća životinja što gricka mrvice bačene sa tuđeg stola. I najzad, da mi je sudbina dodelila u životu samo to da žene kad me spaze vrisnu i zadižu suknje, to bi se još dalo trpeti, ali izgleda da je sudbina iskoristila samo onu drugu osobinu ove životinjice. Na osnovu toga što životinjica gricka mrvice bačene sa tuđega stola, sudbina mi je odredila da budem – srpski književnik.

Branislav Nušić


Komentari7
9d62f
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Благоје Новаковић
Симпатично и духовито објешњење мој Чачанине. Надам се да се ни једна верзија-легенда које рекосте није од Љубића проширила на исток преко Мрчајеваца до Бреснице (завичај). Ово зато јер моја умешност ми није дозволила да постигнем ни једно ни друго :). Поздрав из региона између Великих Језера и са 10 цм свежег снега.
Čačanin
To nije, ustvari, nadimak za sve čačane, već samo za čačane"preko morave" odnosno iz Ljubića i okolnih mesta. Nadimak su im dali ostali čačani ("sa ove strane morave") ne sluteći da će se nadimak danas odnositi i na njih. Kažu da je narod iz ovog kraja toliko sposoban i preduzetljiv da uspevaju uvek da se ogrebu i da zarade.. e sad to može da se tumači i drugačije, da uvek hoće da vas prevare.. ja, lično, više volim prvu verziju..
Б. Новаковић
Информативан чланак. Одкуда долази надимак: "Гребићи" за Чачане?. Много пута сам то чуо и искусио јер сам из тог краја.
Зоран Б. Сланкаменац
Неко вас је погрешно обавестио у вези "лала" јер то није име него положај најстаријег брата у банатској равници. Дакле сваки најстарији брат је "лала" а име лала потиче из периода када је Бант био под Турцима и лале су биле ниже турско племство које је послуживало на турском двору. Ја сам иначе Сремац а код Сремаца се најстарији брат зове "браца или баћа" док се код бачвана зове "баца". Бабу смо, у главном, звали "мајка", маму - мама а тетку, најстарију сестру међу теткама, - "тејка"! Сремску кобасицу данс нико не прави а у старо време се правила тако што је се приком клања удружи неколико породица па закоље магарца и подели месо међусобно. То је био обавезни сатојак сремске кобасице у размери 70% свињског + 30% магарећег меса зависно од масноће свиње. Данас се узима јунеће месо па ако је свиња меснатија иде 20% јунећег!
Брано
У горњој Баварској,свака фамилија пољопривредног имања има свој надимак,"шпицнаме"и надимци се кудикамо више употребљавају него рођена имена.И наслеђују се на потомке.То се најбоље види и ћује на сточним пијацама.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja