ponedeljak, 20.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 18:03

Trampov pohod na Golansku visoravan

Autor: Žarko Rakićnedelja, 31.03.2019. u 20:00

NASILNIČKO PONAŠANjE SAD: Početkom nedelje američki predsednik Donald Tramp potpisao je dekret kojim se priznaje izraelski suverenitet nad Golanskom visoravni. Ovaj američki potez bio je očekivan, nekoliko dana ranije Tramp je najavio da će SAD, posle 52 godine izraelske kontrole nad strateškom visoravni na granici sa Sirijom, faktički priznati nasilnu promenu granica na Bliskom istoku.

Donald Tramp je svoj potpis na dokument kojim su SAD faktički promenile međunarodni status Golanske visoravni stavio u prisustvu sadašnjeg izraelskog premijera Benjamina Netanijahua. Kako u Izraelu predstoje parlamentarni izbori (9. aprila) Trampov potez protumačen je kao vetar u leđa Netanijahuu koji se žestoko bori da ostane na vlasti.

Golansku visoravan Izrael je oteo od Sirije u bliskoistočnom ratu 1967. godine. Četrnaest godina kasnije Izrael je anektirao Golan koji je od tada ovu stratešku oblast pretvorio u svojevrsnu vojnu tvrđavu odakle odlično nadgleda susednu Siriju.

Ujedinjene nacije smatraju Golansku visoravan okupiranom teritorijom, što je striktno potvrđeno u dve rezolucije Saveta bezbednosti (242 i 497). Nije prvi put da se SAD ne obaziru na UN, a najnoviji pohod Donalda Trampa na Golan samo je još jedan primer američke arogancije, nova epizoda u gaženju svega što nije u interesu SAD.

Ovaj jednostrani američki potez naišao je mnogobrojne kritike u celom svetu. Sirija, Iran, Turska i Rusija najoštrije su osudile nasilničko ponašanje SAD i prekrajanje međunarodno priznatih granica. I države članice Evropske unije jednoglasno su odbile odluku SAD da prizna izraelski suverenitet nad Golanskom visoravni.

Golan nema sam strateški važnu tačku u vojnim planovima Izraela. Pomenuta oblast – posle 1967. faktički je „očišćena” od arapskog stanovništva – glavni je snabdevač Izraela vodom za piće. Pre tri godine jedna američka kompanija saopštila je da su probne bušotine na Golanskoj visoravni pokazale da se na tom području nalaze bogate rezerve nafte. Posle toga, međutim, glasovi o nafti na Golanu su potpuno utihnuli.

Priznanje nasilne promene granica na Bliskom istok
(Foto: EPA/Michael Reynolds)

EVROPA BRANI GRANICE: Evropska unija spremna je da do 2027. godine ozbiljno poveća trupe za zaštitu svojih kopnenih i pomorskih granica. Na osnovu dogovora Evropskog parlamenta i predstavnika država članica EU dogovoreno je da trupe Fronteksa (Agencije EU za zaštitu granica) do pomenute godine budu povećane na 10 hiljada pripadnika.

Evropska unija već godinama se bori sa nepozvanim gostima iz sveta – sve svega iz Afrike i s Bliskog istoka. Poslednjih godina EU ulaže sve više novca kako bi zaštitila svoje spoljne granice. Prema podacima Fronteksa prošle godine zabeleženo je 150.114 ilegalnih pokušaja ulaska na teritoriju Unije što je 27 procenata manje u odnosu na 2017.

Na samitu EU u junu 2018. godine nemačka kancelarka Angela Merkel bila je najglasniji zagovornik „što efikasnije zaštite spoljnih granica EU” kao i deportacije migranata bez potrebnih papira. Neke članice EU – pre svih Italija i Grčka – izražavale su ozbiljne rezerve prema povećanju sredstava za rad Fronteksa i posebno proširenja njegovih nadležnosti upozoravajući da bi to ugrozilo njihov nacionalni suverenitet i teritorijalni integritet.

Evropska agencija za zaštitu kopnenih i pomorskih granica osnovana je 26. oktobra 2004. godine. Osnovni zadatak agencije je da koordiniše saradnju država članica EU u zaštiti spoljnih granica Unije. Sedište ove agencije EU je u Varšavi.

POLITIČKA SAPUNICA: Bregzit, sapunica dostojna Holivuda, izgleda da se konačno približava kraju. Poslanici britanskog parlamenta po treći put su odbacili predloženi sporazum o istupanju iz EU čime je otvoren put za najgrublji „razvod” Velike Britanije i Unije. Prevedeno na razumljiviji jezik to znači da će se Evropska unija i Velika Britanija razići bez zajedničkog sporazuma.

Posle trećeg neuspeha u parlamentu britanska premijerka Tereza Mej kratko je izjavila „da će posledice biti ozbiljne”, glavni evropski pregovarač za bregzit Mišel Barnije izjavio je da „ta opcija nije bila evropski scenario ali da je EU sada spremna”.

Evropska unija i Velika Britanija su dve godine pregovarale o načinu realizacije bregzita. EU je nekoliko puta činila ustupke britanskoj premijerki Terezi Mej u želji da se ostrvska država i Unija rastave – sporazumno. Većina u britanskom parlamentu nije prihvatala evropske ustupke i verovatno vođena snovima o „blistavoj kolonijalnoj prošlosti” uporno tražila još više. Na kraju London je sam sebe doveo u situaciju da će izgleda grubo napustiti EU prepuštajući nekome drugom da počisti nered koji je iza sebe ostavio.

Možda je to i bolje nego da se nastavi višegodišnje mučno natezanje Brisela i Londona u stilu „ma pustio bih ja njega ali neće on mene”. Jedno je, međutim, sigurno: kada konačno odu za Britancima malo ko će u Evropi pustiti suzu. Aplauza će već biti.


Komentari2
8e221
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Cicka 1244 17.04.2019 u 13:43 pa u 18:33 pa u 20:45
Odlican tekst gospodine urednice Odmah da kazem da protiv Jevreja nemam nista , ali je evidentno da ih kroz istoriju mnogi nisu simpatisali i evidento je da su zauzeli tudju teritoriju jos kada im je Engleski ministar obecao da ce ih naseliti i dati im drzavu u Palestini sto se i desilo mada je ona tada bila pod Otomanskim carstvom ali su vecina bili Palestinci . Kada je krenula mrznja u Evropi prema Jevrejima oni nisu mogli da se vracaju na teritoriju Rusije gde im je jos Katarina Velika dala deo Imperije a posle i Staljin ali bas on nije dozvolio da se vracaju u njegovu drzavu 30 ih godina tako da su masovno naseljavali terotoriju koju su ima Britanci dali , naravno da su se Palestinci prelpasili i tako je krenula borba izmedju prvo Palestine i Engleza a onda izmedju jednih i drugih sve dok se bitkama koje biju ne dozna cija je sveta zemlja . Neko prica da Jevreji sada merkaju neke druge teritorije .
Stari Beogradjanin
Kada se rasklinka saveznistvo Amera i Izraela bice bolja politicka situacija u celom svetu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi / Međunarodni pregled

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja