petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:02
INTERVJU: Roberto Ćuli, reditelj

Beograd mi je doneo mnogo lepih trenutaka

S obzirom na toliku količinu mržnje koja trenutno vlada među ljudima u celom svetu, stiče se utisak da homo sapiens teži kraju svoje vrste
Autor: Borka Golubović-Trebješaninnedelja, 31.03.2019. u 23:30
(Фото А. Кохинг)

Roberto Ćuli,  jedan od najznačajnijih, ali i najprovokativnijih reditelja našeg vremena ponovo dolazi u Beograd.  Povodom obeležavanja tri decenije rada Bitef teatra ovaj mag scenske umetnosti u ponedeljak će od, 19 sati upravo u Bitef teatrau predstaviti svoj leksikon „Moj abecedarijum pozorišta”.

Kosmopolita italijanskog porekla, koji od 60-tih godina prošlog veka  živi u Nemačkoj, gde je radio kao pozorišni reditelj u Gotingenu, Kelnu, Berlinu, Minhenu, Hamburgu, Diseldorfu, svoju scensku misiju širio je i u Madridu, Istanbulu i Teheranu. Kao direktor vodio je Šaušpil Keln, 1980. godine, osnovao je „Teater na Ruru” zajedno sa dramaturgom Helmutom Šaferom i scenografom Gralf-Edcard Habenom, u Milhajmu, nekadašnjem industrijskom gradu od koga je napravio značajnu tačku na teatarskoj mapi sveta.

Neumorni pozorišni tragalac, miljenik beogradske pozorišne publike Roberto Ćuli čije predstave su na 13, 14, 17, 23 i 31. Bitefu osvajale Bitefove, nagrade publike, ali i nagrade lista „Politika” za najbolju režiju na Bitefu ne propušta priliku da istakne značaj godina koje su „pripadale” Miri Trailović i Jovanu Ćirilovu, Bitefa pre raspada Jugoslavije kao najboljeg festivala na svetu koji je suštinski uticao na rad Teatra na Ruru, kao i tadašnje beogradske inteligencije.

Filozof po obrazovanju, Roberto Ćuli zagovornik  umetnosti improvizacije, kao osnovne ljudske slobode, revoltirano opredeljen protiv realističkog prikazivanja rado se odazvao pozivu da  razgovara za „Politiku” budući da mu je priznanje našeg lista jedno od dražih u dugoj i botaoj karijeri.

Sa kavim emocima ovoga puta dolazite u Beograd? Šta Vam je ostalo kao najupečatljivije u sećanjima sa gostovanja na nekoliko prethodnih izdanja  Bitefa?

Osećanja su mi pomešana. Sa jedne strane, osećam se veoma srećno što ponovo dolazim u Beograd, grad koji mi je doneo mnogo srećnih trenutaka, divno, toplo mesto pozorišnog susreta. Pamtim publiku koja je proslavila naše predstave koje su bile pozvane na Bitef, susrete sa jugoslovenskom inteligencijom koja je našem radu posvetila toliko pažnje, druženja, susrete sa glumcima, pozorišnim ljudima, pisce sa kojima je bio veoma plodan dijalog sve dok rat nije uništio sve. Sa druge strane, osećam i mnogo tuge i bola za dragim ljudima koji su nas zauvek napustili, počevši od Gordane Kosanović, koja je prerano napustila ovaj svet. I onda patnja i užas rata, i ništavanje sveta u kojem sam imao toliko nadanja.

Važite za osobenog flozofa u teatru.  Šta donosi 21. vek? Kako se snalazite u njemu?

S obzirom na toliku količinu mržnje koja trenutno vlada među ljudima, prosperitet šake pojedinaca, pohlepe nekolicine bogatih (80 odsto bogatstva na zemlji je u rukama desetak ljudi) i nehumano ponašanje protiv gladi u mnogim zemljama i protiv emigracije, stiče se utisak da homo sapiens teži kraju svoje vrste.

Dugo živite o radite u Nemačkoj. Šta je presudilo da ostavite Italiju i za mesto življenja odabere Nemačku?

Kada sam u 29. godini doživeo srčani udar, postavio sam sebi pitanje: zašto? Došao sam do zaključka da je najverovatnije mesto gde sam rođen  slučajno, a ne mesto moje sudbine. Bio sam proizvod  trenutka užitka dvoje ljudi, koji su, iako vezani brakom, ostali stranci jedno drugome. Moj rođeni otac nestao je posle godinu dana i nikada ga posle toga nisam video. Majka mi je ostala je u sećanju, kao i milanska velika buržoazija, u kojoj sam odrastao, ali sam bio vezan za komuniste. Pozdravio sam se sa svojom porodicom i otišao bez novca u Nemačku kao gostujući radnik. Tako sam počeo da radim na sebi, tragajući za svojim novim bićem. U međuvremenu sam se i ja zaljubio u sebe,  u svoje nemačko izdanje. 


Komentari1
6b5a8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Dejan Radulovic
Postovani , U poslednjoj recenici doslo je so malog prevodilackog nesporazuma . Gospodin Ciulli se , u medjuvremenu zaljubio u nemacki jezik ( umesto u sebe ) , istovremeno , svoje nemacko izdanje . Veliki pozdrav - D . Radulovc

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja