Novi Sad – Dvadeset godina prošlo je od tragične smrti Novosađanina Olega Nasova, koji je u svojoj 29. godini poginuo na Varadinskom mostu prilikom njegovog rušenja u NATO bombardovanju.

Išao je tog 1. aprila 1999. na posao iz Petrovaradina u Novi Sad, vozeći bicikl preko mosta, u trenutku kada su na njega pale bombe. Dve decenije kasnije, njegov otac Milivoje Nasov kaže da „oprostiti ne možemo, zaboraviti ne smemo, a ćutati nećemo”.

– Neki kažu da treba oprostiti, a ja se pitam: kome oprostiti? Zlikovcima? Zbog čega? NATO je nazivan „milosrdni anđeo”, a ubijeno je 2.500 nevinih – dodaje u razgovoru za naš list.

Kao i svakog 1. aprila, porodica Nasov okupila se juče na prilazu Varadinskom mostu. Doneli su cveće i zapalili sveće pred spomen-pločom, podignutom posle tragedije. Olegov otac Milivoje smatra da je „veliki cinizam” izjava generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga, po kome bombardovanje 1999. nije bilo upereno protiv protiv naroda, već je do njega došlo radi zaštite civila. „Gadi mi se to”, gorko dodaje.

Seća se kako mu je sin pred pogibiju saopštio vest da će postati deda.

– Tri dana pred smrt bio sam kod snaje i sina. Ja sam im uvek govorio: „Hajde, kad ću ja biti deda?”, a on me je tada lupio rukom po leđima: „E pa, Milivoje, bićeš deda” – priča stariji Nasov.

Prinova je u porodicu stigla početkom jula iste te 1999, tri meseca posle Olegove smrti. Beba je nazvana po ocu – Oleg, a danas je on, po rečima dede, student u Beogradu.

– Studira IT, računarstvo sa multimedijom. Ne želim da ga opterećujem ovom pričom, verujem da on sve to već preživljava – kaže Nasov.

Zajedno sa članovima porodice, venac na spomen-ploču položio je gradonačelnik Miloš Vučević, istakavši da mostove možemo sagraditi, ali da ne možemo vratiti izgubljene živote. Nažalost, za ovaj zločin, kako je dodao, ubistvo civila na mostu u sred grada, na mestu koje nije moglo biti vojna meta, nikada niko nije odgovarao.

Pre nekoliko godina Olegov otac je pokrenuo inicijativu da se podigne spomen-obeležje svim Novosađanima poginulim od 1990. do 1999: vojnicima, policajcima i civilima, a ideju podržava gradonačelnik.