Zaovine na Tari – Zaovinsko jezero, dragulj planine Tare, poznat sa umetničkih fotografija i internet portala, ne liči ovih dana na sebe. Iz te vodoakumulacije koja se koristi za proizvodnju struje i rad reverzibilne HE „Bajina Bašta”, u poslednje vreme je ispuštena veća količina vode.
Lepota jezera u visokim brdima među četinarima pretvorila se ovog proleća u ogolele ili blatnjave strmine, na šta se žale i seljani, turisti, ekolozi, ribolovci, vikendaši... Zaliv Jelisavčići, gde je dubina vode pri punom jezeru preko 20 metara, sada se može prepešačiti. Samo omanji potok teče ovuda, koritom Belog Rzava pregrađenog s početka osamdesetih, branom „Lazići”, da bi nastalo Zaovinsko jezero.
Ova vodoakumulacija reverzibilne HE „Bajina Bašta” prima višak drinske vode u sezoni padavina, a ispušta prema potrebama u energetskom sistemu, tokom sušnijih dana kad nivo jezera Perućac (uz protočnu HE „Bajina Bašta”) opadne. Reverzibilna centrala važna je proizvodna rezerva za naš elektroenergetski sistem, ali i jedinstveno postrojenje u ovom delu Evrope, neobičan poduhvat kojim je voda Drine potekla uz planinu Taru.
Prokopavanjem planine za gradnju reverzibilne elektrane dugim podzemnim tunelom i cevovodom povezana su dva jezera, dve vodoakumulacije – ona u Perućcu i ova u selu Zaovine – koje razdvaja visinska razlika oko 600 metara. Višak drinske vode iz perućačkog jezera snažnim pumpama-turbinama se izbacuje na Taru i uskladištava u Zaovinsko jezero, pa kad je struja najpotrebnija istim putem vraća u proizvodni sistem. Tim velikim šestogodišnjim graditeljskim poduhvatom Drina je 1982. izašla na planinu i spojila se s vodom Belog Rzava, a Zaovinsko jezero, pored energetske rezerve, sa svojih pet zaliva postalo vrlo zanimljiv predeo za turiste, ribolovce, ljubitelje prirode. Stručnjaci kažu da je sa punom vodoakumulacijom na Tari moguć bez upumpavanja vode neprekidan rad RHE u trajanju od dvadesetak dana, kad drugi izvori zakažu, ona je zlatna rezerva.
E sada se, izgleda, ta rezerva prilično troši, pa je jezero pretvoreno u potok. Zato u Nacionalnom parku „Tara” već upozoravaju da bi česte oscilacije u nivou jezera mogle ostaviti posledice i na riblji fond, jer je ovde ugrožen mrest ribe.
Na naše pitanje upućeno nadležnima u „Elektroprivredi Srbije” o razlozima ovako drastičnog smanjenja vodostaja Zaovinskog jezera, iz Sektora za odnose s javnošću JP EPS dobili smo sledeći odgovor:
– „Elektroprivreda Srbije” poštuje propise Republike Srbije i sva zakonska ograničenja u pogledu korišćenja voda i očuvanja životne sredine. Rad hidroelektrana EPS-a u potpunosti je usklađen sa izdatim vodnim dozvolama i nivo vode u akumulacijama značajno je iznad minimalnih propisanih vrednosti. Ni na jednom od akumulacionih jezera nije bilo vanrednog ispuštanja vode i nema ni govora o pražnjenju akumulacija – ističu u EPS-u i dodaju:
– Trenutna kota jezera Zaovine, koje predstavlja gornju kotu akumulacije reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta”, jeste 839,12 metara, a minimalna radna kota po vodoprivrednoj dozvoli, koju je izdalo Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine (Rešenje o izdavanju vodne dozvole br. 325-04-01208/2018-07) jeste 815 metara. Najniža kota jezera Zaovine bila je 2000. godine i iznosila je 819,47 metara. U 2001. godini kota akumulacije iznosila je 821,47 metara, 2002. godine 822,16 metara. Pri ovim kotama nije dolazilo do bilo kakvih ekoloških poremećaja. Prošle godine najniža kota akumulacije Zaovine iznosila je 841,48 metara, a 2017. godine 844,75 metara – navode u EPS-u.
