nedelja, 08.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 11:09

Podrška SANU profesorki Radojević kojoj osporavaju napredovanje

četvrtak, 04.04.2019. u 15:12
САНУ (Фото А. Васиљевић)

Odeljenje istorijskih nauka SANU podržalo je profesorku Miru Radojević sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta kojoj, kako kažu, pojedinci sa matičnog fakulteta pokušavaju da ospore unapređenje u zvanje redovnog profesora.

Iz SANU navode da se time dovode u pitanje i njen ostanak na fakultetu, te smatraju da je to nedopustivo za rad Filozofskog fakulteta, kao i bilo koje druge visokoškolske ustanove.

„Velika je šteta već učinjena, a na odgovornima je da postojeću situaciju razreše kako bi ona bila bar umanjena”, navodi se u saopštenju članovu Odeljenje istarijskih nauka SANU.

Dodaju da je sticanje zvanja redovnog profesora kod Mire Radojević zasluženo i nesporno, te da zbog tog osporavanja najširi stručni i naučni krugovi „izražavaju čuđenje i zgražavanje”.

Podsećaju da je prof. Radojević dopisni član SANU, autor sedam knjiga, od kojih su dve napisane u koautorstvu, da je napisala više od 100 naučnih radova i udžbenik iz istorije za četvrti razred gimnazije.

Učestvovala je na više od 50 naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, bila gostujući predavač na Masarikovom univerzitetu u Brnu, Istorijskom fakultetu u Kursku, predavala na Diplomatskoj akademiji Ministarstva spoljnih poslova Srbije, sarađivala sa brojnim kolegama iz Evrope.

Navode i da je predsednik UO Arhiva Jugoslavije, član Uređivačkog odbora Srpske enciklopedije i Uređivačkog odbora Srpskog biografskog rečnika, član redakcije Zbornika Matice srpske za istoriju, prenosi Tanjug.

Zatim rukovodilac Centra za istoriju Jugoslavije Filozofskog fakulteta, saradnik brojnih naučnih časopisa.

Dobitnik je nagrade „Ilarion Ruvarac” koji dodeljuje Matica srpska, plakete Kolarčeve narodne zadužbine u posebnog priznanja za doprinos nauci na 62. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu.

Najveće priznanje dobila je od svojih studenata koji su je kao jednog od omiljenih profesora odabrali za mentora 172 diplomska rada, 64 završna master rada i 12 doktorskih disertacija.

„Uprkos ovim pokazateljima na Odeljenju za istoriju je od strane jedne grupe nastavnika izložena višegodišnjim pritiscima i progonu izazvanih prevashodno doslednim otporom koji pruža sve radikalnijem narušavanju akademskih vrednosti i merila”, navode iz SANU.

Dodaju da se zlonamernim optužbama ometa njeno unapređenje u zvanje redovnog profesora još od oktobra prošle godine. Da se neutemeljenim i nestatutarnim prigovorima na pozitivan referat stavljaju proceduralne prepreke, a da je uprava fakulteta nespremna da je zaštiti od takvog nekolegijalnog odnosa.

„U pitanje se čak dovodi i njen dalji ostanak na fakultetu”, zaključuju iz SANU.

Javnu podršku vanrednom profesoru Miri Radojević dalo je 14 članova Odeljenja istorijskih nauka SANU među kojima su Vasilije Krestić, Desanka Kovačević Kojić, Gojko Subotić.


Komentari32
f5242
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Александар Гордић
Колико могу скромно просудити, овде се бројни коментатори недовољно (премда са часним намерама) разумеју у проблематику. Дакле, за почетак, научни опус професорке Радојевић уопште није споран, као ни референце у домаћим и иностраним научним круговима. Још су непобитнији њени благородни контакти с млађим колеги(иниц)ама, као и њени јавни наступи последњих година, у којима је осветљавала многе (доскора непознате) појединости о нашим биткама у Првом рату. Једино што би јој се могло приговорити јесте лични, непоткупљиви, начелни став о бројним академским аномалијама (какве су се умножиле последњих година), али јој се баш ништа не може замерити ни на личном ни на стручном плану. Кад би њени прогонитељи имали макар делић врлина које она нештедимице испољава према млађим колег(иниц)ама, не би били толико сујетни и завидни према њој - но, ти аривисти (од Херцеговине, преко Метохије, па до Ртња) никад јој неће бити ни до колена, нити према квантитету, а још мање према квалитету научних радова!
Б. Павловић
Желим свима да скренем пажњу да најоштрије осуђујем оптужбе против др Мира Радојевић, сјајног научника и човека. Овде се не ради само у моралу и људскости. Уважена проф. Радојевић је написала и више него што јој је неопходно да је квалификује за улазак у САНУ. Један од академика, а потпреседник САНУ, је аутор САМО једне књиге, али је добар човек и то је оно чега морамо да се држимо. Какве везе има ако је неко за цео век написао САМО једну књигу, овде је реч о моралним квалитетитима о којима САНУ мора и свакако брине и данас.
B. Krsmanović
@Лариса Вилимон Molim koleginicu da ne iznosi stavove ad bene placitum. Ovde se ne radi o klevetama, mi iznosimo samo naučne i proverljive činjenice. Mi se i dalje ponosimo našim akademikom koji ima jednu obimnu monografiju (Facta, facta, non verba!). U tom pogledu svi koji osudjuju naučni opus našeg akademika i potpresednika treba da se rukovode izrekom Omne nimium nocet, odnosno kakve veze ima ako neko ima SAMO jednu objavljenu knjigu, uostalo u današnjem svetu sve što je suvišno škodi svima.
Preporučujem 2
Лариса Вилимон
Проф. Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, не само да има изузетно богат и врстан опус, како наведе Диоген, него је свакако већ деценијама наш најугледнији византолог. Полиглота, који течно говори грчки, немачки, енглески, француски и руски језик, радо је приман у свим важнијим византолошким центрима у свету, актуелни је потпредседник светског удружења византолога. Као таквом, поверено му је 2016. године организовање светске конференције византолога у Београду, која је окупила највећи број учесника у досадашњој историји тих скупова и која је оцењена у светским научним круговима као најуспешнији византолошки конгрес икада. Личним ауторитетом обезбедио је стипендије за усавршавање многим млађим колегама, па и професорима Р. Радићу и В. Станковићу, који га сада клевећу на све стране јер су очекивали да их предложи за избор у САНУ. Чак су покушали да му оспоре титулу емеритус на матичном факултету, иако су га својевремено лично предложили за то звање .
Preporučujem 6
Prikaži još odgovora
Немања
@Savest Нисте добро проверили, изволите библиографију свих 7 научних књига: 1. М. Радојевић, "Удружена опозиција 1935-1939"; 2. М. Радојевић, "Научник и политика: Политичка биографија Божидара В. Марковића (1874-1946); 3. М. Радојевић, "Милан Грол"; 4. М. Радојевић, Љ. Димић, "Србија у Великом рату 1914-1918: Кратка историја"; 5. М. Радојевић, М. Ковић, "Руски некропољ у Београду"; 6. М. Радојевић, В. Крестић, "Јасеновац"; 7. М. Радојевић, "Српски народ и југословенска краљевина I" (ускоро излази и друга књига у издању СКЗ). Професорка такође има написану и научно-популарну књигу "Кратка историја Србије" у коауторству са М. Шуицом и Т. Живковићем.
Ena Mirkovic
Puna podrška prof. dr Miri Radojević i njenom dosadašnjem intelektualnom radu. Visprenost koju je pokazala u svim svojim radovima treba da je, kao najveću intelektualnu gromadu savremene istorijske nauke, dovedu i na čelo Srpske akademije nauka i umetnosti. Mentor i učitelj kod toliko broja odbranjenih radova zaslužuje da bude ne samo član SANU, već i neko ko već sada treba da dobije svoju ulicu. Vasinu treba preimenovati u ulica Mire Radojević.
Александар Гордић
С тим својим иноземним имЉеном, а, по прилици, и још иноземнијим презимЉеном, не би требало да се (у)меша(ва)те у ове наше домаће недоумице. Ваша улица (ако сте пре доласка у Србију уопште видели аспхалтос, тј. улицу) очигледно је у некој другој, сада иностраној земљи. Када бисте малчице погледали радове професорке Радојевић или њене ненадмашне наступе у радијским и телевизијским емисијама, били бисте мање дрски и неосновано иронични (но, вероватно да такве, српске интелектуалне тековине ни не пратите, пошто су Вас у Србију довели из других разлога). Сви ви који јој се пубертетски (на интелектуалном и моралном нивоу малог Перице) изругујете требало би да прочитате макар НЕКУ књигу (ако не њену, оно макар било коју другу), па онда да се усудите да о њој коментаришете. Док не завршите (али озбиљно) макар трећи разред "више" гимнасије, било би пристојно да се не оглашавате. Нека Вам је на част!
Preporučujem 0
Student
U potpunosti se slažem sa Enom. Treba pokrenuti inicijativu da jedna od centralnih gradskih ulica posle rekonstrukcije dobije ime vanrednog profesora i dopisnog člana SANU.
Preporučujem 13
Данило
Оснивање паралелне академије много би допринело развоју науке у Србији. Не само науке, него ослобађању од " на једну воду друштва", слободе речи...Звезда никада неби била шампион Европе да није имала малу конкуренцију у домаћој лиги.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja