četvrtak, 20.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 21:13

Reč Amosa Oza oblikovala je svet

Kroz nedelju dana u Izraelu će biti održani parlamentarni izbori, a u predizbornoj kampanji oseća se da nedostaje Ozov uticaj, rekao je Ivan Ivanji
Autor: M. Vulićevićčetvrtak, 04.04.2019. u 21:00
(Фото промо)

Ne mogu da ne pišem, kao što ne mogu da ne dišem. Čitaocima dajem reči, oni treba da komponuju muziku, misli su nedavno preminulog pisca Amosa Oza koje je navela izraelska ambasadorka u Srbiji Alona Fišer Kam na tribini posvećenoj njegovom delu u Narodnoj biblioteci Srbije.

Ovom prilikom o Ozovom delu govorili su književnici Vida Ognjenović, Ivan Ivanji i Filip David, kao i kritičarka Milena Đorđijević koja je vodila program. Susret su, pored Narodne biblioteke, organizovali ambasada Izraela u Beogradu i izdavačka kuća „Laguna” koja je objavila Amosove romane: „Crna kutija”, „Moj Mihael”, „Juda” i „Priča o ljubavi i tami”.

Amos Oz bio je jedan od najvećih izraelskih savremenih pisaca i intelektualaca koji je duboko promišljao ljudsku prirodu, svoje doba, kao i izraelsko-palestinske odnose. Više puta bio je nominovan za Nobelovu nagradu, ali je nikada nije dobio. Njegova dela prevedena su na više od četrdeset jezika. Rođen je 1939. godine u Jerusalimu gde je studirao filozofiju i književnost.

Vida Ognjenović među istaknutim osobinama Ozove proze izdvojila je autobiografski pristup, istorijsku akribiju i angažman, ali i jezičko majstorstvo, pripovedno građenje slojeva, uz mnoštvo preskoka i meandara, čime je Oz modernizovao klasičnu narativnu ravan opisnog pravolinijskog nizanja.

– Autobiografski pristup u njegovoj prozi s pravom najviše se vezuje za roman „Povest o ljubavi i tami”. No, moje je mišljenje da je roman „Juda” takođe književni životopis svoje vrste. Dok je u ranijem romanu opisivao svoj život, u ovom je na vrhunski način, u bogato šaržiranoj raspravi na temu izdaje, prikazao jednu razuđenu mapu svojih ideja, izvedenih kako na osnovu sopstvenih stavova, tako i iz istorijskih i mitskih primera, rekla je Vida Ognjenović.

Za Ivana Ivanjija, Amos Oz bio je Džingis-kan literature i ljudskosti, koji je osvajao i šokirao rečima. Izrael i Palestinu posmatrao je kao dva podjednaka prava.

– Kada bih se naljutio na izraelsku vladu setio bih se Oza koji je Izrael voleo i kada bi se ljutio na njega. Simbolično je govorio da jedan veliki požar može da se tretira na tri načina. Može da se ode, da se posmatra, i da se gasi. Gasiti se može kofom, čašom ili kašičicom. Međutim, ako mnogi vatru gase kašičicom, biće ugašena... Kroz nedelju dana u Izraelu će biti održani parlamentarni izbori, a u predizbornoj kampanji oseća se da nedostaje Ozov uticaj. Izbori će proći, ali književno delo Amosa Oza poživeće u čitavom svetu, zapazio je Ivan Ivanji.

Filip David govorio je o esejima Amosa Oza, pisca koji je, po njegovim rečima, bio nazivan izdajnikom kada je kritikovao nacionalizam i populizam. Takođe, David je u delu Amosa Oza uočio ne samo privatnu istoriju njegove porodice, već i antagonizam između hasidizma i haskale, kao i izgon Jevreja iz srednje i istočne Evrope.

– Ozova porodica bila je zaljubljena u Evropu. Njegov otac govorio je šesnaest jezika, majka oko sedam. Sanjali su na jidišu, a njega su učili hebrejski. Sa sobom, u Jerusalim tridesetih godina prošlog veka, doneli su tu čežnju za evropskom kulturom, ali su želeli da život njihovog sina označi novi početak. Taj početak označava Reč koja oblikuje svet po Ozovom viđenju, smatra Filip David.

Nakon ovog razgovora, prikazan je izraelski dokumentarni film iz 2009. godine, u režiji Jonatana i Maše Cur, „Priroda snova” koji prati Oza tokom dve godine njegovog života, druženja sa čitaocima u Izraelu i širom sveta, i predstavljanja ideje o dvodržavnom rešenju izraelsko-palestinskog konflikta. Tokom filma Oz se sreće sa kolegama piscima Salmanom Ruždijem, Polom Osterom i Nadin Gordimer, daje savete tadašnjem izraelskom predsedniku Šimonu Peresu i razgovara sa palestinskim intelektualcem Sarijem Nusejbom.


Komentari0
8522c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja