nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.04.2019. u 17:24 Danijela Davidov-Kesar

Nelečena hipertenzija skraćuje životni vek za deset godina

Važno je i merenje pulsa koji je kod više od 30 odsto pacijenata i pored lečenja povišen, a može da dovede do većeg rizika za pojavu iznenadne smrti i šloga
Горан Милашиновић (Фото Т. Јањић)

U Srbiji svaka druga osoba ima hipertenziju, a više od polovine pacijenata u svetu koji imaju visok krvni pritisak su mladi i sredovečni ljudi. Statistika pokazuje da polovina ovih pacijenata ima ubrzan rad srca, kao posledicu simpatičke hiperaktivnosti, to jest povećane aktivnosti autonomnog nervnog sistema.

Profesor dr Goran Milašinović, načelnik Pejsmejker centra u Kliničkom centru Srbije, ističe da je tačno da hipertenzija ne zaobilazi mlade i sredovečne ljude, a da je osnovni problem što, kada se ne leči i kada dugo traje, uzrokuje oštećenja brojnih organa i skraćuje životni vek za pet do deset godina godina u odnosu na onaj koji bi bio ostvaren bez nje. Zbog toga, i onda kada hipertenziju nije moguće definitivno ukloniti, treba je rigorozno i posvećeno lečiti, i to primenom lekova (antihipertenziva) i promenom načina života i ishrane.

Kod oko 90 odsto osoba sa hipertenzijom (takozvana esencijalna hipertenzija) nije moguće detektovati uzročni faktor (oboljenje bubrega, srca, žlezda), s obzirom da je reč o genetski uslovljenim promenama na nivou ćelijskih transmitera koji uzrokuju produžen spazam malih arterijskih krvnih sudova. Uz ovo, stanja koja doprinose nastanku ovog tipa hipertenzije su gojaznost, duvan, fizička neaktivnost i prevelik unos natrijuma i tečnosti. Važnu ulogu ima i stres.

– Kod oko 50 odsto osoba sa esencijalnom hipertenzijom moguće je konstatovati povišen tonus simpatičkog nervnog sistema (višak adrenalina i noradrenalina u krvi) i bez stresa, a naročito kod mladih osoba sa hipertenzijom, kod gojaznih, pušača i onih sa dijabetesom tipa 2. Precizna i kvantitativna dijagnostika povišenog tonusa ovog nervnog regulatora unutrašnjih organa (koji se u hipertenziji ispostavlja kao negativan faktor) nije moguća rutinskim laboratorijskim putem pa je najjednostavnija metoda merenje pulsa. Granica relativne bezbednosti nalazi se ispod 75/min, pa bi sve osobe sa hipertenzijom koje imaju puls viši od 80/min trebalo da potraže stručnu pomoć radi revidiranja medikamentne terapije kako bi se dostigle bezbedne granice. Nažalost, i pored saveta lekara, više od 30 odsto osoba sa lečenom i stabilizovanom hipertenzijom i dalje ima puls viši od 80/min, a prema nekim naučnim saopštenjima, to ih izlaže za 53 odsto višem riziku od svih komplikacija: iznenadne smrti, srčanog infarkta, moždanog udara, pucanja zida aorte – kaže dr Milašinović.

Zbog toga bi svako kontrolisanje krvnog pritiska trebalo da uključuje i merenje pulsa, ali uz oprez jer su u tom pogledu danas najčešće korišćeni elektronski uređaji i najmanje pouzdani. Budući da svako uzbuđenje vodi kratkotrajnom i privremenom povećanju pulsa, merenje bi trebalo obaviti u što je moguće mirnijem stanju i bez prethodnih stimulansa, poput kafe ili duvana, kao i uzbuđenja, i to pipanjem na arterijama bliskim koži (zapešće ruke), a uz pomoć hronometra (časovnika). Još pouzdaniji način bio bi dvadesetčetvoročasovno praćenje visine pulsa, pri čemu je najznačajniji prosečni puls za vreme spavanja, budući da bi on trebalo da bude snižen u odnosu na dnevni. Ukoliko se konstatuje povećanje vrednosti noćnog pulsa za 15 do 20 odsto, sa velikom sigurnošću moguće je zaključiti o povišenom nivou adrenalina i noradrenalina u krvi.

– Jednom konstatovan, povišen tonus simpatičkog nervnog sistema kod osoba sa hipertenzijom treba ozbiljno lečiti, i to medikamentima iz grupe beta-blokatora, koji blokiraju ulazak adrenalina i noradrenalina u ćelije, u kojima se ispostavlja njihov negativan uticaj. Nova naučna istraživanja su pokazala da nemaju svi beta-blokatori jednak potencijal za korisno dejstvo u hipertenziji sa povišenim tonusnom simpatičkog nervnog sistema, a najveći efekat potvrđen je za one iz takozvane treće generacije (sa selektivnim dejstvom na srce i krvne sudove), i to one među njima koji najsnažnije snižavaju puls. Pokazalo se da je njihovo pozitivno dejstvo očuvano i kod osoba koje su uživaoci duvana, kao i kod dijabetičara, dve grupe pacijenata koje nisu podesne za lečenje svim beta-blokatorima – smatra dr Milašinović.

Komеntari0
40164
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja