Naučnici Univerziteta u Ajovi utvrdili su da ljudi koji su uvek ljuti i besni na druge umiru ranije i više obolevaju od raznih bolesti u odnosu na one koji su smireni i pozitivno gledaju na život. Studija je pokazala da muškarci između 20 i 40 godina, koji ne znaju da kontrolišu bes, imaju jedan i po put veću šansu da umru 35 godina ranije od onih vršnjaka koji su smireniji. Naučnici veruju da se to dešava zbog povezanosti sa stresom jer adrenalin koji pokreće stres uništava DNK, što može da prouzrokuje nastanak smrtonosnih bolesti. Osećaji besa izazivaju pojačani odgovor u amigdali, delu mozga koji je povezan s instinktima preživljavanja. Bes i „ljute” emocije podstiču amigdalu da signalizira pojačano stanje teskobe prema ostatku mozga i tela, povećavajući protok krvi u nogama i srcu, što onemogućava opuštanje.
Previše kortizola, hormona stresa, u organizmu dovodi do poremećaja u ravnoteži nivoa šećera u krvi, pritiska štitnu žlezdu i smanjuje gustinu kostiju, a istraživanje pokazuje da ljudi koji su uvek ljuti i maltretiraju ljude iz okruženja imaju veću šansu da obole od srčanih oboljenja, imaju probleme sa varenjem, više bora, tegobe zbog depresije i anksioznosti… Kako ističe kardiolog profesor dr Višeslav Hadži-Tanović, kod ljudi koji su uvek ljuti javlja se povišeni stres koji često utiče i na pojavu infarkta srca.
– Besni ljudi često potiskuju osećanja, a imaju naviku da viču na ljude oko sebe i na taj način se „prazne”. Obično iskale nezadovoljstvo na najbližima. Za pojavu infarkta je stres glavni faktor rizika, pa tek onda hipertenzija – kaže dr Hadži-Tanović. Interesantno je i da su naučnici iz Harvardske škole za javno zdravlje uradili jednu studiju u kojoj su analizirali stanje pluća 2.000 muškaraca u roku od osam godina i utvrdili da su pluća osoba koji se često ljute u mnogo gorem stanju od onih koji to nisu radili. S druge strane, dermatolozi sa Univerziteta u Ročesteru su utvrdili da konstantna ljutnja može da poremeti funkciju kože, pa dolazi češće do pojave dermatitisa ili psorijaze.
– Besni i ljuti ljudi izražavaju svojim ponašanjem neko unutrašnje nezadovoljstvo. Takva autoagresija se odražava na stabilnost čitavog organizma. Zato se javljaju kardiološke, maligne i psihijatrijske bolesti. Ovi ljudi zbog stalne nervoze na neki način dovedu do pojave disbalansa u svom telu, pa se problem ispolji na onom mestu koje im je najslabija tačka. To se posebno odnosi na srčane bolesnike, ali i na one koji dobiju dijagnozu čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu – naglašava primarijus dr Vesna Janjušević, direktorka Doma zdravlja „Stari grad”. Da se ne bi razboleli, lekari savetuju besnim i uvek džangrizavim ljudima da promene svoje ponašanje. Dr Hadži-Tanović kaže da je za njih dobar lek šetnja ili odlazak na plivanje i vežbe, kao i da treba „prepisati” iskustvo iz zapadnih zemalja kada ljudi u petak posle posla beže iz grada na vikend u prirodu kako bi se odmorili od obaveza.
– Pre nego što histerišu i vređaju na primer kolegu, besni ljudi kada imaju potrebu da vređaju druge najpre izađu da prošetaju kako bi „ohladili” glavu. Važno je da sebe ubede da problem koji imaju ne treba da predstavlja za njih kraj sveta i da za sve postoji rešenje, a to nije konstantna ljutnja i negativnost. Svi imamo probleme ali je važno da naučimo da se nosimo sa njima i da budemo pozitivni. Dobro je ići i na antistres programe – zaključio je dr Hadži-Tanović.
Za one koji ne znaju da kontrolišu bes savetuju se odlasci kod psihoterapeuta, ali i pisanje, jer kad na papiru iskažu svoja osećanja ljudi se osećaju rasterećenije.
