nedelja, 07.03.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
četvrtak, 04.04.2019. u 20:30 M. Avakumović

Gradnja pruga i auto-puteva pre građevinske dozvole

Vlada usvojila izmene zakona koje omogućavaju da investitori rešavaju imovinsko-pravna pitanja u hodu, dok grade
Гра­ђе­вин­ска до­зво­ла би се из­да­ва­ла ин­ве­сти­то­ру за це­ло­ку­пан про­је­кат (Фото З. Анастасијевић)

Izgradnja auto-puteva i pruga neće više u nedogled čekati na izdavanje građevinskih dozvola. Investitori će ubuduće dobijati dozvolu uz izjavu da će rešiti imovinsko-pravne odnose u hodu, to jest do izdavanja upotrebne dozvole.

Ovo je predviđeno Izmenama zakona o planiranju i izgradnji, koji je Vlada Srbije usvojila prošle nedelje i po hitnom postupku prosledila u skupštinsku proceduru.

U obrazloženju Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navodi da bi se građevinska dozvola izdavala investitoru za celokupan projekat. Izvođač bi počeo da gradi odmah na delovima na kojima su završeni postupci eksproprijacije, a gde nije završena eksproprijacija i procedure u katastrima, rešavale bi se paralelno sa izvođenjem radova. Pritom se, kako tvrde, nikako ne bi narušavala prava vlasnika nepokretnosti, koje se izuzimaju iz vlasništva. Izgradnja pruga i puteva predstavlja linijske infrastrukturne objekte, koji se grade u dužini od nekoliko desetina kilometara i na nekoliko hiljada katastarskih parcela.

– Na osnovu dosadašnjeg iskustva u realizaciji ovih projekata, zaključili smo da pri realizacije projekata puno vremena oduzima rešavanje imovinsko-pravnih odnosa pre izdavanja građevinske dozvole i da zbog toga radovi često kasne. Tu se misli na izradu projekata parcelacije i preparcelacije, zatim sprovođenje procedura u katastru po tim projektima i na kraju sam proces eksproprijacije, koji je dugotrajan za linijske infrastrukturne objekte (puteve, pruge i sl.), jer se ti objekti planiraju, projektuju i grade na više hiljada katastarskih parcela. Za njihovo rešavanje potrebno je najmanje godinu dana, nekad i više, zavisno od problema na koje se naiđe u toku eksproprijacije (nelegalni objekti, čekanje rešavanja zahteva za legalizaciju za te objekte, neupisani objekti u katastru, raseljavanje stanovništva, žalbe na rešenja o upisu u katastar, žalbe na rešenja o eksproprijaciji) – navedeno je u obrazloženju zakona.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture je u planu rada i budžetu za 2019. godinu (sa planom i za 2020. i 2021. godinu), planiralo otpočinjanje novog investicionog ciklusa, čija vrednost je procenjena na oko pet milijardi evra. Tu se pre svega misli na ulaganje u auto-puteve Preljina–Požega, Beograd–Sarajevo, Niš–Merdare, Kragujevac–Batočina, Obilaznica oko Beograda (sektori 4, 5 i 6) „Moravski koridor” i „Fruškogorski koridor”. Zatim u železničkoj infrastrukturi: izgradnja brze pruge Beograd–Budimpešta, obnova pruga Jajinci – Mala Krsna, Niš–Dimitrovgrad i Niš–Brestovac.

Inače, Zakon o planiranju i gradnji pretrpeo je i izmenu u oktobru prošle godine. Tada je fokus bio na visokogradnji. Investitorima je takođe omogućeno da po ubrzanoj proceduri počnu da grade. Propisano je da pripremni radovi za zgrade veće od 800 kvadrata mogu da se rade bez građevinske dozvole. Ubrzana je i procedura za donošenje planskih dokumenata.

Komеntari4
24bde
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Ivana
Ovo je pravo resenje za obnovu zemlje. Treba biti realan pa omoguciti radove objektvno, prema nasoj situaciji. Posle svih nesreca koje su nas snasle dovde smo stigli. Prepisivanje zakona iz EU kod nas jednostavno ne moze da funkcionise. Ni kod njih, posle bombardovanja i ni 20 godina od kraja ratova nije funkcionisalo kao sto sad funkcionise. Ne bih da se vracam na stare zalopojke ali tako je. Dobro je da je ministarstvo prepoznalo problem i prosledilo to , kako i dolikuje, po zakonu na donosenje odluke u vladi i skupstini. I ranije je ovo trebalo da se desi, mnogo bi prostije bilo i narodu i investitorima. Svima je jasno da bez infrastrukture nema ni razvoja drustva. Bilo je sta je bilo, vraceni smo u kameno doba krajem `90-tih , ne samo nasom krivicom. Sada, sto pre, moramo da se razvijamo, ali kako moze a to je otprilike jedino moguce ovakvim odlukama. I treba ih podrzati, jer ministarstva bolje znaju kako nesto moze da se sprovede, srecom, po zakonu, a ne kako citam u komentarima.
Nemanja
Paralelno s ovim novim zakonom, molimo nadlezne da izglasaju novi zakon o oruziju u kojem bi omogucili vlasnicima nekretnina da se nekznjeno obracunaju s investitorima koji im naruse posed. Drugim recima neophodni su nam dodatni zakoni da se legalizuje divlji zapad
Козјера
Не, права ствар би био закон по коме бисмо могли да купујемо и носимо оружје, ако се обавежемо да ћемо извадити дозволе пре него што неког убијемо. Или убијеш неког, па онда предаш захтев за легализацију. У друге ствари би могле тако да се решавају. Руку на срце, све то већ тако и функционише, ово је вероватно само легализација постојеће праксе...
stanislavsr
Odlično formulisano. "Rešiće imovinnsko pravne odnose do izdavanja upotrebne dozvole..."! To je kao da je rečeno - nikada! Mnogi kapitalni objekti decenijama nisu imali, a neki ni sada nemaju, upotrebne dozvole. Da li je HE Đerdap konačno dobio? Tako će se problem razvlačiti i samo još više komplikovati. Ovo je rešenje da se problem ne reši.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja