utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Penzioneri i Svetska banka postavljaju isto pitanje

Primanja najstarijih trebalo bi zaštititi od daljeg obezvređivanja zbog rasta inflacije. – U periodima privrednog napretka trebalo bi da se povećavaju brže od rasta cena na malo
Autor: Jasna Petrović-Stojanovićčetvrtak, 04.04.2019. u 22:55
(Фото А. Васиљевић)

Nisu izgleda samo penzioneri u Srbiji zainteresovani da im se javno saopšti od kada će im se i na koji način ubuduće usklađivati penzije. Isto pitanje postavila je Vladi Srbije pre dva dana i Svetska banka u Beogradu, očekujući, da će iz Nemanjine 11 uskoro stići prve ideje za indeksaciju primanja najstarijih.

– Da li će penzije pratiti rast inflacije ili rast plata, videćemo. Imamo različite mogućnosti i očekujem uskoro prve ideje da se predstave javnosti, a mi smo tu da pružimo tehničku pomoć vladi – rekao je Lazar Šestović, viši ekonomista Svetske banke u Srbiji.

Na pitanje šta bi od ovih predloga bilo bolje za penzionere, a šta realno izdrživo za budžet, Nikola Altiparmakov, iz Fiskalnog saveta Srbije, kaže za „Politiku” da je Svetska banka u okviru studije iz 2015. godine, čiji je koordinator bio upravo Lazar Šestović, iznela svoju analizu penzijskog sistema kojom se sugeriše da se penzije u Srbiji indeksiraju samo sa rastom cena-inflacije.

– Fiskalni savet se usprotivio ovom stavu, odnosno preporuci Svetske banke i autorima smo ukazali na profesionalne propuste i nedostatke. Nažalost, autori Svetske banke nisu uvažili kritike i komentare Fiskalnog saveta, iako smo bili jedan od zvaničnih recenzenata ove studije zbog čega smo još  2015. godine uputili protestnu notu regionalnoj kancelariji Svetske banke – ističe Altiparmakov.

Kako je Fiskalni savet već objasnio u svojoj najnovijoj analizi iz februara ove godine, postoji fiskalni prostor, ali i društvena potreba, da se penzije indeksiraju sa formulom koja bi bila izdašnija od same inflacije i mogla bi da uključuje delimičan rast zarada ili rast BDP-a.

– Zato smo dali nekoliko modela, od švajcarske formule (po kojoj bi penzije s 50 odsto pratile rast zarada i s isto toliko rast cena) i (slovenačke formule koja predviđa 60 procenata rast zarada plus 40 odsto rast cena) do formule koje su predložila pojedina udruženja penzionera. A to je rast inflacije, plus rast BDP ako je on veći od dva odsto godišnje). Sve formule, koje smo mi analizirali i predložili, ekonomski su održive i dale bi slične rezultate na standard penzionera tokom sledeće decenije – objašnjava naš sagovornik.

Fiskalni savet je ovu analizu stavio na javnu raspravu kako bi konačno rešenje bilo rezultat najšireg kruga relevantnih društvenih aktera. Ono što je, kaže on, važno jeste da se najdalje do kraja godine usvoje zakonske izmene kojima će se propisati formula za usklađivanje penzije.

Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da bi generalno penzije trebalo usklađivati tako da se zaštite od obezvređivanja usled rasta inflacije, ali i da u periodima privrednog napretka rastu nešto brže od inflacije.

– To je moguće postići na više načina, a jedan od njih je da se penzije usklađuju kao ponderisani prosek inflacije i nominalnih zarada, pri čemu se inflacija i zarade podjednako vrednuju. Ako u nekoj godini inflacija iznosi dva odsto, a nominalne zarade rastu po stopi od pet procenata, tada bi se penzije povećale 3,5 odsto. Na ovaj način bi penzije bile zaštićene od inflacije, a ostvarile bi i realni rast od oko 1,5 odsto, što znači da bi penzioneri učestvovali u plodovima ekonomskog napretka – objašnjava za naš list prof. Arsić.

Na pitanje da li je trebalo uvesti klauzulu vanrednog usklađivanja penzija svaki put kada penzije padnu ispod 60 odsto od prosečne zarade, kaže da odredbu kojom se određuje minimalni odnos između prosečne penzije i prosečne zarade relativno retko primenjuju u penzijskim sistemima. Stoga misli da ne bi trebalo da se nalazi ni u našem penzijskom zakonu.

– Primena ove odredbe početkom 2008. godine imala je za posledicu jednokratno povećanje penzija 12 odsto, što je jedan od glavnih uzroka problema u javnim finansijama Srbije, koji su nastupili u narednim godinama. Inače, odnos prosečnih javnih penzija i prosečne zarade u evropskim zemljama najčešća je oko 50 procenata. Prethodno navedeno pravilo, prema kome se penzije obračunavaju kao prosek inflacije i rasta zarada, zadovoljilo bi oba kriterijuma i penzionere i budžet – kaže on.

Kao mogućnost navodi i indeksaciju penzije prema inflaciji uvećanoj za stopu rasta BDP iznad dva odsto. Sve dok se trećina penzija finansira iz budžeta Srbije, opravdano je da se zadrži pravilo prema kome maksimalno izdvajanje za penzije iznosi 11 odsto BDP. – Visina troškova za državu zavisila bi od stope inflacije, rasta realnih zarada, pondera uz inflaciju i zarade, rasta realnog BDP, promene broja penzionera. Za različite vrednosti navedenih varijabilni troškovi za državu bili bi različiti. Inače, u nešto dužem periodu indeksacija penzija prema kretanju zarada i prema rastu BDP-a daje sličan rast penzija, a time i slične troškove za državu – zaključuje prof. Arsić.


Komentari10
39383
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Kodža
U ovoj državi 300000 radi u proizvodnji i stvara novu dodatnu vrednost. Svi ostali presipaju iz šupljeg u prazno. Odakle onda penzije? Otimanje od siromašnog da bi se dalo siromašnijem. Ekonomija srpske budućnosti.
Sinisa Stojcic
Svi penzioneri uglavnom rade.Smanjiti penzije. Ili penzija ili plata. Ne moze sve
Miroljub Manojlović
Pitanje penzija u Srbiji je nerešivo i nemoguće ga je rešiti na zadovoljavajući način za penziopnere. Takozvani PIO fond je ustvari fond koji pune sadašnji zaposleni.Da pi penzije, ovakve kakve su sada od 230 evra, trebalo bi da Srbija ima 3.500. 000 zaposlenih, kako bi se one mogle isplaćivati. Pošto sada ima 2.100. ooo zaposlenih za isplatu ovakvih penzija nedostaje oko jedne milijarde evra.Ta sedstva se nadoknađuju iz budžeta.Čak i kad bi u Srbiji bilo tri i po miliona zaposlenih ona nema toliko radno sposobnih stanovnika.Tako da ovaj problem je na ovakav način nemoguće rešiti.U sledećih desetak godina neće se bitno smanjiti broj penzionera niti će Srbija imati mogućnosti da zaposli tri ipo miliona radnika, jer će se smanjiti i broj radno sposobnih stanovnika koji i sada odlaze iz Srbije.
правда и закон
Penzioneri u Srbiji izgleda služe samo da se pljačkaju. Plate su već ite kako povećane, a penzije ništa. Samo im pričaju bajke i lažne priče. Ovi koji to rade, misle da je to normalno i da oni nikad neće ostariti. Zaboravljaju da su i sa glasovima penzionera došli na vlast.
Mirko
Ovde u tekstu iznesoste sve varijante najvećih stručnjak i sveta i države pa mi nije jasno kad član fiskalnog saveta Altiparmakov kaže da će do kraja godine država sa fiskalnim savetom pripremiti predlog koji će poslati u široku raspravu. Neznam kome će ta široka rasprava koristiti, možda ponovnom uvodjenju samoupravljanja, ili je to samo fora da se što duže odloži primena nekog modela jer sad nema nikakvog. Od koga to Altiparmakov očekuje savet u širokoj raspravi ako kvalitetan predlog ne mogu dati iz fonda PIO, fiskalnog saveta ili svetske banke. Možda će dobiti dobar savet od Krkobabića i njegovih zadrugara kad završe široku raspravu u zadrugama ili mesnim zajednicama širom Srbije. Sve je to osluškivanje vlasti koliko je spremna da da malo, onima kojima je oduzela mnogo. Kad bi vajni stručnjaci bili makar malo pošteni i hrabri pa na osnovu svog znanja izneli i svoje stavove verovatno bi i penzionerima bilo bolje. Ovako nas svi i stručnjaci i vlastodršci, bezprizorno lažu i varaju.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja