sreda, 19.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:17

Sud dao mišljenje, dužnici traže rešenje bez suda

Na bankama teret dokazivanja da su informisale dužnike o rizicima i da je podloga zajma bio švajcarac. – Udruženje CHF traži da banke pismeno garantuju da neće tužiti državu
Autor: Jovana Rabrenovićčetvrtak, 04.04.2019. u 22:55
(Фото ЕПА-ЕФЕ/Ennio Leanza)

Stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) o tome kako treba da postupaju niži sudovi u slučaju sporova koji se tiču hipotekarnih stambenih zajmova indeksiranih u švajcarskim francima samo je uvertira u rešenje problema. Jer, nakon prošlonedeljnog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića protestantima ispred VKS, predstavnici Udruženja CHF očekuju da se formira radna grupa koju čine predstavnici države, Narodne banke, banaka i korisnika kredita, kako bi se ovaj problem rešio na sistemski način. Znači da se reši i bez sudova.

Udruženje CHF saopštilo je da veruju da je moguće naći sistemsko rešenje za korisnike kredita, uz uslov da banke unapred pismeno garantuju da neće tužiti državu Srbiju i da država Srbija i korisnici kredita neće imati ni dinar troška zbog tog rešenja.

– Verujemo da banke zbog sistemskog rešenja ne mogu imati bilo kakvu štetu, jer svaka potencijalna izgubljena dobit mora biti dokazana i zasnovana na pretpostavljenoj, zakonitoj zaradi, što zarada na kursu švajcarskog franka apsolutno nije i ne može biti. Sistemsko rešenje bilo bi značajno i zbog momentalnog umanjenja kreditnog rizika, koje su banke preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita prebacile na državu Srbiju, koja je osigurala više od 85 odsto ovih spornih kredita – navodi se u saopštenju Udruženja CHF.

Stavom VKS teret dokazivanja da je izvor ugovora indeksiranog u švajcarcima bila ta valuta i da su dužnici bili obavešteni o rizicima zajma prebačen je na banke. U slučaju da banka to ne uspe da dokaže, uputstvo VKS je da se valutna klauzula u švajcarcima tretira kao ništava i da se ubuduće smatra da je kredit uzet sa valutnom klauzulom u evrima i sa kamatnom stopom koju je ta banka davala klijentima koji su se u to vreme zaduživali u evrima.

Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da stav VKS ne nudi rešenje, niti pomera problem s mesta, već da je napravio nekoliko novih.

– Jedino je dobro što banke neće moći da isele klijente iz stanova i što će oni dobiti predah. A što se tiče dela u kojem sud traži dokaz da je izvor kredita u švajcarcima bila ta valuta, podsećam da je u Srbiji zvanično sredstvo plaćanja dinar. Banka nije mogla da prodavcu stana uplati novac od odobrenog kredita u švajcarcima ili u evrima, već samo u dinarima. Ne znam zašto je to sudu bitno. Štednja u Srbiji je 95 odsto devizna, a samo pet odsto u dinarima, što znači da je podloga zajmova devizna, u čvrstoj valuti. Šta mene kada kupujem kola na kredit zanima da li banka ima evre ili švajcarce, kada nije moguće da tom valutom isplatim prodavca? – kaže Savić.

Naš sagovornik, koji za sebe kaže da nije na strani banaka, podseća da se valutna klauzula ugovara kao zaštita od valutnog rizika, odnosno gubitka vrednosti novca.

(Foto A. Vasiljević)

– Nije moguće da građani Srbije ne mogu da razumeju šta je valutna klauzula. Svaki Srbin kada prodaje polovni automobil na poček, na dve godine na primer, ugovori plaćanje u ratama u čvrstoj valuti. Nađite slučaj da je to neko tražio u dinarima. I stav VKS da su banke pre zaključenja ugovora korisniku kredita morale da dostave pisanu informaciju o svim rizicima i posledicama takve klauzule. Na sajtu svake banke piše šta su opšti uslovi kredita i u svakom ugovoru piše kolika je kamata i da se odobrava uz valutnu klauzulu. Kako će sud da presudi da dužnik jeste ili nije bio dovoljno informisan? Kredit za stan je ozbiljno zaduženje, na 25, 30 godina, pa nismo mala deca – kaže Savić, po čijem mišljenju sudski sporovi tek sada mogu da traju vrlo dugo, a i da se završe u Strazburu, po tužbi i banaka i klijenata.

A šta misli o predlogu da banke unapred pismeno garantuju da neće tužiti državu Srbiju?

– To mogu da traže samo od Komercijalne banke ili još neke koja je preostala u njenom vlasništvu. Od ostalih privatnih ne mogu – kaže on.

VKS je poučio sudove i stranke u sporu da se, u slučaju ništavosti ugovora, kredit u švajcarcima pretvara u kredit u evrima kao da je od prvog dana bilo reči o ovoj drugoj vrsti zajma. Da li će se to isplatiti dužnicima, odnosno da li oni na to pristaju, tek će se videti, jer su oni i do sada imali mogućnost da pređu u evro i samo je četvrtina to prihvatila.

Advokat Vojin Biljić rekao je za Tanjug da je problematičan stav VKS o posledicama ništavosti valutne klauzule. – Sud kaže da je posledica ništavosti valutne klauzule konvertovanje u valutu evro sa kamatom koja je važila za tu vrstu kredita. Ne znam kako su došli do toga. Ne znam kako će da utvrde tu kamatu, koja je važila za tu vrstu kredita, ne znam ni kako će da ih konvertuju u evre, ne znam gde su našli zakonsku podlogu za ovakvu odluku – rekao je Biljić.

Banke: Pravno shvatanje VKS unosi pravnu nesigurnost

Udruženje banaka Srbije (UBS) visoko ceni poziciju koju Vrhovni kasacioni sud zauzima u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Uz razumevanje za onaj deo građana koji se nalaze u teškoćama i već izraženu spremnost da se dođe do rešenja problema zaduženih u švajcarskim francima, UBS ističe da izneto Pravno shvatanje o punovažnosti valutne klauzule kod ugovora o kreditu u švajcarskim francima i konverziji Vrhovnog kasacionog suda unosi pravnu nesigurnost, saopštilo je juče UBS.

Oni smatraju da zakoni moraju imati jasno značenje kako bi se predvidele pravne posledice koje mogu nastupiti za one koji postupaju ili ne postupaju po propisima. Ako toga nema, nema ni pravne sigurnosti. Stoga UBS očekuje da se jasno precizira na kojim se zakonskim propisima zasnivaju svi izneti stavovi u Pravnom shvatanju VKS u cilju očuvanja pravne sigurnosti. Naše članice su u Srbiji investirale preko 5,7 milijardi evra u kapital, zapošljavaju 23.000 ljudi i kreditiraju privredu i građane sa oko 20 milijardi evra, te kao značajan činilac finansijskog sistema smatraju da se ovom pitanju mora posvetiti posebna pažnja.


Komentari4
ebb30
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Бојан
Валутна клаузула Уговора о кредиту постоји како би се умањио ризик даваоца кредита (банке) уколико валута у којој корисник кредита исплаћује рате изгуби на вредности. Динар није пуно изгубио на вредности. У овом случају валутна клаузула не само да је спречила ризик банака већ им је и омогућила екстра профит и зараду и ту у већини случајева у двоструком износу прихода од кредита у односу на датум узимања кредита (ако би се као референтан случај узела хипотеза да се курс CHF/EUR није мењао). Растом односа швајцараца ка евру банке ништа нису изгубиле већ су само добиле. Дакле прича да је то мера умањења ризика не пије воду јер у овом случају корисници кредита нису оштетили банку.
Petrovic
Mislim da kupovina auta NIJE dobar primer kada se govori o kreditima indeksiranim u svajcarcima sem ako takvi krediti nisu bili korisceni i za kupovinu automobila. Kako su se krediti indeksirani u svajcarcima uopste nasli u ponudi kredita ? i zasto su bili u pocetku i so 20% jeftiniji od kredita u evrima? Koje pogodnosti su imale banke da izdaju bas ovakve kredite klijentima? Da li je osnova bila neki krediti koje su banakama davale druge medjunar. banke za plasman kredita indeksiranih u svajcarskoj valuti? Sta je zajednicko sada za sve sporne kredite? Da li je istina u slucaju porodice Aksentijevic da je banka odbila da primeni klauzulu nize kamate kada je padao libor? Ljudi su isterani iz stana iako im je kredit bio u sudskom sporu. Prof. Savic mora znati da su banke reklamirale takve kredite narodu, i da ljudi nisu ni znali da li je svajc franak ciji kurs je bio sastavni deo ugovora,bio vezan za evro Sta cemo ako se dokaze da su banke obmanule klijente? Koliko ce trajati ti sporovi?
Vlajko
Nije problem da li su banke povlačile švajcarce za kredite koje su indeksirali u toj valuti, već ko im je dozvolio da budući neizvesni događaj, kao što je kurs švajcarca, bude bitna odrednica ugovora. Nisu ljudi od kladionica tražili novac već banaka. Jeste Jelašić upozoravao ali je dozvolio da to tako može a nije smeo. Kredit je mogao da bude dinarski sa fiksnom ratom za ceo period otplate ili u evrima sa fiksnim iznosom i otplatom rate u evrima, ali je i kredit trebalo da bude uplaćen na račun korisnika kredita u evrima. Banke to obračunaju po svom kursu i isplate u dinarima i tu već ljudi puknu za par posto, a onda im otplaćuju u dinarima gde se ne računa kurs NBS, već interni kurs dotične banke.
Lajkovačka pruga
Читајући шта све ови "назови стручњаци и удружења" износе као аргументе против става ВКС, схватиш да смо ми стварно "тамни вилајет", у коме мешетаре разни професори, адвокати, експерти и слични. Стручњаци опште праксе који толико безочно штите банкарски лоби зарад мрвица које добијају од њих. Верујте, такви су много опаснији за друштво од обичних преступника. Смучи се човеку од оваквог "паметовања". Ваљда се прво сагледа суштина предложеног решења, па се тек онда приступа решавању без моного приче али не, букачи су добили налоге од банка да вичу, као на вашару. Рачунају да само најгласнији и најбезобразнији побеђују. Доста више

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja