Stav Vrhovnog kasacionog suda (VKS) o tome kako treba da postupaju niži sudovi u slučaju sporova koji se tiču hipotekarnih stambenih zajmova indeksiranih u švajcarskim francima samo je uvertira u rešenje problema. Jer, nakon prošlonedeljnog obraćanja predsednika Aleksandra Vučića protestantima ispred VKS, predstavnici Udruženja CHF očekuju da se formira radna grupa koju čine predstavnici države, Narodne banke, banaka i korisnika kredita, kako bi se ovaj problem rešio na sistemski način. Znači da se reši i bez sudova.
Udruženje CHF saopštilo je da veruju da je moguće naći sistemsko rešenje za korisnike kredita, uz uslov da banke unapred pismeno garantuju da neće tužiti državu Srbiju i da država Srbija i korisnici kredita neće imati ni dinar troška zbog tog rešenja.
– Verujemo da banke zbog sistemskog rešenja ne mogu imati bilo kakvu štetu, jer svaka potencijalna izgubljena dobit mora biti dokazana i zasnovana na pretpostavljenoj, zakonitoj zaradi, što zarada na kursu švajcarskog franka apsolutno nije i ne može biti. Sistemsko rešenje bilo bi značajno i zbog momentalnog umanjenja kreditnog rizika, koje su banke preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita prebacile na državu Srbiju, koja je osigurala više od 85 odsto ovih spornih kredita – navodi se u saopštenju Udruženja CHF.
Stavom VKS teret dokazivanja da je izvor ugovora indeksiranog u švajcarcima bila ta valuta i da su dužnici bili obavešteni o rizicima zajma prebačen je na banke. U slučaju da banka to ne uspe da dokaže, uputstvo VKS je da se valutna klauzula u švajcarcima tretira kao ništava i da se ubuduće smatra da je kredit uzet sa valutnom klauzulom u evrima i sa kamatnom stopom koju je ta banka davala klijentima koji su se u to vreme zaduživali u evrima.
Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, kaže da stav VKS ne nudi rešenje, niti pomera problem s mesta, već da je napravio nekoliko novih.
– Jedino je dobro što banke neće moći da isele klijente iz stanova i što će oni dobiti predah. A što se tiče dela u kojem sud traži dokaz da je izvor kredita u švajcarcima bila ta valuta, podsećam da je u Srbiji zvanično sredstvo plaćanja dinar. Banka nije mogla da prodavcu stana uplati novac od odobrenog kredita u švajcarcima ili u evrima, već samo u dinarima. Ne znam zašto je to sudu bitno. Štednja u Srbiji je 95 odsto devizna, a samo pet odsto u dinarima, što znači da je podloga zajmova devizna, u čvrstoj valuti. Šta mene kada kupujem kola na kredit zanima da li banka ima evre ili švajcarce, kada nije moguće da tom valutom isplatim prodavca? – kaže Savić.
Naš sagovornik, koji za sebe kaže da nije na strani banaka, podseća da se valutna klauzula ugovara kao zaštita od valutnog rizika, odnosno gubitka vrednosti novca.
(Foto A. Vasiljević)
– Nije moguće da građani Srbije ne mogu da razumeju šta je valutna klauzula. Svaki Srbin kada prodaje polovni automobil na poček, na dve godine na primer, ugovori plaćanje u ratama u čvrstoj valuti. Nađite slučaj da je to neko tražio u dinarima. I stav VKS da su banke pre zaključenja ugovora korisniku kredita morale da dostave pisanu informaciju o svim rizicima i posledicama takve klauzule. Na sajtu svake banke piše šta su opšti uslovi kredita i u svakom ugovoru piše kolika je kamata i da se odobrava uz valutnu klauzulu. Kako će sud da presudi da dužnik jeste ili nije bio dovoljno informisan? Kredit za stan je ozbiljno zaduženje, na 25, 30 godina, pa nismo mala deca – kaže Savić, po čijem mišljenju sudski sporovi tek sada mogu da traju vrlo dugo, a i da se završe u Strazburu, po tužbi i banaka i klijenata.
A šta misli o predlogu da banke unapred pismeno garantuju da neće tužiti državu Srbiju?
– To mogu da traže samo od Komercijalne banke ili još neke koja je preostala u njenom vlasništvu. Od ostalih privatnih ne mogu – kaže on.
VKS je poučio sudove i stranke u sporu da se, u slučaju ništavosti ugovora, kredit u švajcarcima pretvara u kredit u evrima kao da je od prvog dana bilo reči o ovoj drugoj vrsti zajma. Da li će se to isplatiti dužnicima, odnosno da li oni na to pristaju, tek će se videti, jer su oni i do sada imali mogućnost da pređu u evro i samo je četvrtina to prihvatila.
Advokat Vojin Biljić rekao je za Tanjug da je problematičan stav VKS o posledicama ništavosti valutne klauzule. – Sud kaže da je posledica ništavosti valutne klauzule konvertovanje u valutu evro sa kamatom koja je važila za tu vrstu kredita. Ne znam kako su došli do toga. Ne znam kako će da utvrde tu kamatu, koja je važila za tu vrstu kredita, ne znam ni kako će da ih konvertuju u evre, ne znam gde su našli zakonsku podlogu za ovakvu odluku – rekao je Biljić.
Banke: Pravno shvatanje VKS unosi pravnu nesigurnost
Udruženje banaka Srbije (UBS) visoko ceni poziciju koju Vrhovni kasacioni sud zauzima u pravosudnom sistemu Republike Srbije. Uz razumevanje za onaj deo građana koji se nalaze u teškoćama i već izraženu spremnost da se dođe do rešenja problema zaduženih u švajcarskim francima, UBS ističe da izneto Pravno shvatanje o punovažnosti valutne klauzule kod ugovora o kreditu u švajcarskim francima i konverziji Vrhovnog kasacionog suda unosi pravnu nesigurnost, saopštilo je juče UBS.
Oni smatraju da zakoni moraju imati jasno značenje kako bi se predvidele pravne posledice koje mogu nastupiti za one koji postupaju ili ne postupaju po propisima. Ako toga nema, nema ni pravne sigurnosti. Stoga UBS očekuje da se jasno precizira na kojim se zakonskim propisima zasnivaju svi izneti stavovi u Pravnom shvatanju VKS u cilju očuvanja pravne sigurnosti. Naše članice su u Srbiji investirale preko 5,7 milijardi evra u kapital, zapošljavaju 23.000 ljudi i kreditiraju privredu i građane sa oko 20 milijardi evra, te kao značajan činilac finansijskog sistema smatraju da se ovom pitanju mora posvetiti posebna pažnja.
