sreda, 30.09.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
petak, 05.04.2019. u 20:01 Dragan Todorović
INTERVJU Željko Trajković, predsednik Rvačkog saveza Srbije

Tri norme i jedna medalja u Tokiju

Naš glavni cilj je da na Olimpijskim igrama imamo bar trojicu takmičara i da bar jedan od njih bude na pobedničkom postolju. – Nova era srpskog rvanja počela je od dolaska Nenada Lalovića, mi smo samo nastavili tu politiku koja danas donosi velike rezultate
(Фото РСС)

Srpsko rvanje je svoje najveće visine u novijoj istoriji počelo da ostvaruje pre ravno jedne decenije, da bi potpuni zenit ovaj najstariji olimpijski sport ostvario pre četiri godine u Riju, kada je Davor Štefanek, postao olimpijski šampion. Ni za vreme dugogodišnje vladavine Milana Bate Ercegana, srpsko rvanje nije imalo tako sjajne rezultate, kao što ih danas ostvaruje. Mnogi smatraju da je za potpuni preporod ovog sporta najzaslužniji predsednik Željko Trajković, koji je prošle godine proslavio lep jubilej – deset uspešnih godina na čelu Rvačkog saveza Srbije. Ali, Trajković, kao neko ko dobro poznaje sport, uostalom bio je dugo godina državni reprezentativac i osvajač najvrednijih medalja sa najvećih takmičenja, smatra da je srpsko rvanje krenulo krupnim koracima kada je na njegovo čelo došao Nenad Lalović, danas jedan od najistaknutijih svetskih funkcionera i predsednik Ujedinjenog svetskog rvanja.

U čemu je formula vašeg uspeha, jer danas Rvački savez spada u red najorganizovanijih i najuspešnijih saveza, pod okriljem srpskog sporta?

U vreme kada sam preuzeo dužnost predsednika bilo je jako malo sredstava za normalno funkcionisanje, imali smo velike talente i trebalo je na najbolji način uskladiti sve potrebe i obaveze koje nosi ovaj izuzetno težak sport. Zajedno sa Modestom Dulićem, tadašnjim predsednikom i Nenadom Lalovićem, koji je na znalački način uspeo da uspostavi hijerarhiju od baze pa sve do struke, krenuli smo u veliki projekat. Srbija je potom počela da dobija organizaciju velikih šampionata. Polako se dizao rejting naše zemlje u svetu a samim tim i rvanja. Dobit je bila višestruka. Sa jedne strane, sjajna promocija rvanja, a sa druge šansa da naši najbolji rvači pred domaćom publikom ostvaruju sve zapaženije rezultate. Samim tim, uspeli smo da ojačamo i finansijsku situaciju.

Koliko velikih takmičenja je Srbija do sada organizovala u poslednjih desetak godina?

Negde oko dvanaest od evropskog do svetskog i naravno nekoliko kvalifikacionih za Olimpijske igre. Svi oni su ocenjeni najvišom ocenom svetskih stručnjaka, kaže član Biroa evropske rvačke federacije.

Renesansa srpskog rvanja krenula je od uspeha Davora Štefaneka. Šta vi o tome mislite?

U očima medija svakako da jeste, jer se od tada mnogo više pažnje poklanja rvanju. Ipak, smatram da je sve počelo mnogo ranije, od 2002. godine kada su zacrtani jasni ciljevi. To je učinio Nenad Lalović, a mi smo samo nastavili tu dobru politiku koja danas donosi sjajne rezultate.

Mnogi kažu da je Viktor Nemeš pravi naslednik Davora Štefaneka?

Viktor je već viđeni šampion, on je dokazani as na strunjači, ništa manji od Davora Štefaneka. Uspesi u Parizu pre dve godine gde je postao svetski prvak i tri srebrne medalje sa evropskih šampionata dokaz su za to. Naravno tu je i iskusni Kristijan Fris koji ima veliki potencijal da ove godine u Astani osvoji medalju. U tu grupu spadaju i Mate Nemeš, koga nijanse dele od medalje, naš Miša Kadžaja, Gruzijac koji ima naš pasoš kao Nikolaj Dobrev.

Pred našim rvačima je iduće nedelje prvi veliki ispit u ovoj godini – prvenstvo Evrope u Bukureštu a u septembru svetsko u Kazahstanu. Šta su glavni ciljevi?

Da naši reprezentativci jurišaju na nove medalje. Imamo dobru grupu rvača spremnih da se uhvate ukoštac sa svim nastupajućim obavezama. Mislim da su spremni za najveće domete. Cilj nam je da na svetskom prvenstvu, gde će se juriti olimpijska norma, i kroz dva kvalifikaciona turnira koji nas očekuju sledeće godine, osvojimo bar tri norme i da u Tokiju ponovo imamo rvača za medalju. Mislim da je to u ovom trenutku realno, a svakako da gajimo nadu i za više.

Šta je danas novo u rvanju u odnosu na vaše vreme?

Mnogo toga, danas je konkurencija daleko jača nego što je nekada bila. Od raspada SSSR-a stvorile su se mnoge države a samim tim pojavili su se sjajni borci. Rvanje je danas, zahvaljujući novoj politici koju vodi Nenada Lalović, postalo dinamičan sport. Sa druge strane, treba uzeti u obzir da danas medalje osvajaju i takmičari iz takozvanih zemalja trećeg sveta. Ko je ranije mogao da zamisli da će se na pobedničko postolje popeti takmičar iz Perua. Popularnost je postala značajnija jer su borbe daleko atraktivnije. Svetsko prvenstvo u Budimpešti pratio je veliki broj gledalaca, hala je bila stalno rasprodata. Mnogi su mi iz Srbije zamerili što im nisam obezbedio ulaznice za taj spektakl ali bilo je zaista nemoguće naći kartu.

Predsednik i lokomotiva srpskog rvačkog saveza u poslednjih jedanaest godina kaže da su mu prve tri godine bile najteže, i da je sada sistem postavljen na čvrste noge. Da je imao ovakve uslove kao što danas imaju srpski rvači, Trajković ali i ostali borci poput Aleksandra Jovančevića, Paje Ivoševića, Dalibora Bušića, Đorđa Miolskog, Norberta Futa, Bojana Mijatova, sigurno bi našoj zemlji donosili pregršt medalja. Ipak, uz stručnu podršku Sretena Damnjanovića, Stojana Dobreva i ostalih klupskih trenera koji daju pun doprinos razvoju najstarijeg olimpijskog sporta, srpsko rvanje ima svetlu budućnost. I ljude koji znaju da izaberu pravi put...

– Država i ministarstvo su pokazali najveću ozbiljnost kada je reč o rvanju. Danas nemamo glavobolja kao što je to bilo nekada pred odlazak u inostranstvo. Jednostavno, imamo rezultate a to država i te kako ume da ceni – rekao je za „Politiku” Željko Trajković, prvi čovek srpskog rvanja. 

Srbija domaćin olimpijskog turnira

Sledeće godine kada se bude jurila olimpijska norma za Tokio biće veoma važno gde će se glavne borbe odvijati. Kako saznajemo jedan od turnira, koje će organizovati Evropa biće održan u Srbiji a drugi u Sofiji.

– Blizu smo da dobijemo organizaciju takmičenja – iskren je Trajković. Bilo bi dobro da jedan od naših gradova bude domaćin svetske rvačke smotre. Nezahvalno je sada reći gde ćemo organizovati kvalifikacioni olimpijski turnir ali sam siguran da ćemo kao i do sada biti izvanredan domaćin.

U konkurenciji su kako saznajemo Novi Sad, Subotica, Zrenjanin i Beograd.

Nemeš, Micić, Kadžaja, Štefanek...

Predsednik Trajković smatra da u borbu za olimpijsku normu mogu da se uvrste gotovo svi naši reprezentativci.

– Viktor i Mate Nemeš su aduti, kao što je i Kadžaja ili Štefanek i Fris. Posle mnogo godina imamo rvača u slobodnom stilu koji takođe može da donese normu Srbiji. Reč je o Stevanu Miciću koji živi i studira u Americi – kaže predsednik RSS.

Komentari0
eb7ec
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja