utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43

Kosovo je promenilo NATO

Autor: Miroslav Lazanskinedelja, 07.04.2019. u 10:16

Kosovo i bombardovanje Jugoslavije od strane NATO-a 1999. godine ne samo da je promenilo svet, već je i ključni momenat nove strateške koncepcije starog saveza, koji ovih dana na liturgiji povodom 70 godina svog postojanja pokušava da reafirmiše centralne oslonce svog postojanja, uz manje-više otvoreno američko namigivanje Brazilu i Japanu. No, na primeru Kosova iz 1999. godine alijansa je direktno potvrdila da će i ubuduće vojno intervenisati i izvan teritorije članica NATO-a i bez dozvole UN. Nešto kasnije to je urađeno i u Libiji, pri čemu je zloupotrebljena rezolucija UN o „non flaj zoni”. Dosta ranije to je urađeno i u Bosni.

Na Kosovu 1999. godine NATO je napustio istorijsku definiciju samoga sebe kao strogo odbrambene koalicije i insistirao da se vojno zauzme pokrajina jedne države s kojom nije bio u ratu. SR Jugoslavija nije napala nijednu državu članicu NATO-a, ultimatum oko bombardovanja naše zemlje bio je potkrepljen pratećim zahtevom za pravo slobodnog kretanja i baziranja trupa NATO-a širom Jugoslavije, odnosno aneksom B „sporazuma” u Rambujeu. Ovo napuštanje koncepta poštovanja nacionalnog suvereniteta, praćeno militarističkom diplomatijom, značilo je tada stupanje na scenu novog stila spoljne politike alijanse, koju zapravo pokreće unutrašnja politika i pozivanje na univerzalne moralističke parole.

U međuvremenu je u NATO-u, i pored apela za očuvanje jedinstva, došlo do prvih nesporazuma. Nemačka je zatražila da svaka buduća vojna operacija alijanse prethodno mora da se odobri u Savetu bezbednosti UN. Naravno, Amerikanci su energično protiv toga. Ipak, voditi politiku koja ne priznaje nacionalne granice i nacionalni suverenitet, voditi takvu politiku na trajnoj osnovi, neće biti nimalo jednostavno, kako bi to želela da sugeriše samozadovoljna retorika jastrebova u Vašingtonu.

Jer, oni koji se izruguju istoriji očigledno se ne sećaju da su se pravna doktrina nacionalnog suvereniteta i princip nemešanja, uzgred, garantovani poveljom UN, pojavili na kraju katastrofalnog tridesetogodišnjeg rata, ne bi li sprečili da se ponove haranja iz 17. veka, kada je oko 40 odsto stanovništva Centralne Evrope umrlo radi konkurentskih verzija univerzalne istine. Odnosno, kada se jednom proširi doktrina univerzalne intervencije i nadmetanje konkurentnih istina, rizikujemo da uđemo u svet, da se poslužim rečima Dž. K. Čestertona, razuzdane vrline.

Najnoviji samit NATO-a, povodom 70 godina postojanja, reafirmisao je princip da se NATO mora angažovati svuda gde to treba u svetu, jer, eto, jedini predstavlja čuvara reda u gradu, i zato što su njegovi motivi čisti. Ovo ne samo da je nespojivo sa predstavom o jednom odbrambenom savezu, već i verovatno sa predstavom o savezu uopšte.

Tradicionalno uzevši, savezi su uvek izražavali zajedničke nacionalne interese država-članica. Oni definišu neku specijalnu, a ne univerzalnu obavezu. „Casus belli” je u načelu povreda nacionalnih granica saveza ili zemlje koja se smatra od vitalnog interesa za savez. Kada granice jednom prestanu da budu svete, kako će se definisati „casus belli” humanitarnih ratova za intervenciju u ime novog proviđenja?

Budući da oni odražavaju jednu univerzalnu, a ne neku posebnu obavezu, trebalo bi, logično, da se izvode uz globalni konsenzus. Međutim, ako je NATO podređen UN, njegove visoke težnje gotovo sigurno će kočiti rusko-kineski veto. S druge strane, ako NATO insistira na tome da sam određuje univerzalnu legitimnost, naići će na otpor većine ostalog sveta.

Nema važnijeg zadatka za alijansu u ovom trenutku od dovođenja u sklad retorike njegovih lidera i realističkih opcija. Kosovo je pokazalo da su humanitarne vojne intervencije moguće protiv vojno inferiornih, ali da ne dolaze u obzir protiv vojno jakih država, kao što je, na primer, Severna Koreja. Na samitu u Vašingtonu još jednom je pokušano brisanje retoričke distinkcije između humanitarnih i nacionalnih interesa, ali nije sasvim jasno gde će i iz kojih to humanitarnih pobuda NATO u budućnosti projektovati svoju vojnu moć. Koje je rizike spreman da preuzme? Koju je cenu spreman da plati? Ako NATO želi da postoji i dalje kao nešto više od suvenira jednog doba na svom zalasku mora da odgovori kakve su to strateške pretnje za svetski poredak, a da to nisu teroristi i pirati u Indijskom okeanu. I kojim će se to političkim promenama NATO opirati iz bezbednosnih razloga? 

Evolucija, ili revolucija NATO-a deklarisala je samo delimično nove univerzalne maksime, ali nije uspela da pronađe nijednu mogućnost za njihovu konkretnu primenu, izuzev jedne jedine – onoga što se dogodilo na Balkanu. Gde smo mi u Srbiji 1999. godine, zapravo, bili probni poligon, ali poligon koji je i Moskvi i Pekingu konačno „otvorio” oči. Nadajmo se na vreme...


Komentari72
91b19
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Veljko Vučković
Funkcija Ambasadora Srbije ne bi bila loše mesto za gospodina Lazanskog. Lično mislim da bi kao ministar Vojni mogao bolje da radi za Srbiju. Isto tako mislim da Wašington i New Yojk mogu obavljati veoma manje kvalifikovali. Sve u svemu ideja nije loša...
Beogradjanin Schwabenländle
Господине Лазански, када ћете за Москву на нову дужност ?
Миро Марковић
Данас се одвијао интересантан састанак Савета беѕбедности ОУН у Њу Јорку у вези Венецуеле. После излагања америчког амабасадора у СБ ОУН, реч је дата амбасадору Руске Федерације. Он је рекао САД оно што ће се дуго цитирати: "Ви не волите да се ико меша у ваше унутрашње послове. Ако хоћете да направите САД да буду опет велике, престаните да се мешате у унутрашње послове других држава". Овим речима он је обележио преломни тренутак када цео свет види да су САД упале у гроб којег су копале за њене "непријатеље" широм света на исти начин као што је шесдесeтих година радили Велика Британија, империја на издисају пре слома њене империје у поразу на Суецком против египатског вође Гамела Абдула Несера.
Raca Milosavljevic
... uvek nas je kostalo mnogo ... ali sve velike armade,imperije,sile su trijumfalno pocinjale sa Srbijom ... malom Srbijom ... i na kraju su placale ceh svojim nestajanjem ili teskim razaranjem ...tako ce biti i sa ovim danasnjim okupatorima ...
slamkamenac
Mislim da ce istorija da se ponovi. Mnoge su se svetske sile saplele o malu Srbijicu, Amerika je poslednja u nizu. Izgleda da neka univerzalna pravda ipak postoji.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna / Pogledi /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja