subota, 04.07.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ponedeljak, 19.05.2008. u 22:00 Nebojša Katić

NOSTALGIJA I DUŽNIČKA FAKTOGRAFIJA

Lakoća zaduživanja poslednjih godina podseća na vesele sedamdesete, kada je Jugoslavija rado uzimala inostrane kredite, kada se dobro živelo, i kada je postojala svest da se živi dobro – previše dobro. Tog osećaja danas nema, iako se Srbija zadužuje više nego sedamdesetih, a spoljni dug uporno i beznadežno raste (28,4 milijarde dolara krajem marta).

Jugoslavija je svoj dinamični posleratni razvoj delom zasnivala na novcu koji je stizao sa Zapada – prvo u vidu pomoći, a kasnije i u obliku kredita. Krajem šezdesetih godina, kada su jugoslovenski gastarbajteri pohrlili u Zapadnu Evropu, počele su pristizati i doznake iz inostranstva. Kombinovani priliv inostranog novca omogućavao je da Jugoslavija investira, a da pri tome ne žrtvuje životni standard, kako su to činile ostale socijalističke zemlje.

Obilje kapitala i „meka” kreditna politika stvorile su ambijent u kome su se investicione odluke, često politički inspirisane i usmeravane, donosile olako. Preduzeća nisu previše brinula o obrtnim sredstvima, računajući na pomoć banaka koje su bile pretvorene u servis privrede. Cilj je bio da se preduzeća, bez obzira na njihovu rentabilnost, održavaju „iznad vode”, i to po svaku cenu. Gubici privrede su bili socijalizovani kroz bankarski sistem i stalni inflatorni pritisak je bio neminovna posledica ovakve politike.

Postojala je, međutim, i druga, svetlija strana. Deo kredita koje je Jugoslavija dobijala usmeravan je za izgradnju infrastrukture, dakle namenski i selektivno. Poslove su, naravno, obavljala domaća preduzeća. Tako se pored izgrađene infrastrukture i novih radnih mesta sticalo i iskustvo koje se kasnije prodavalo zemljama Trećeg sveta.

Deo inostranih kredita je kroz bankarski sektor usmeravan privredi. Bolji i efikasniji deo privrede se ubrzano modernizovao i bio je u stanju da tržištu (domaćem, ponekad i stranom) ponudi dovoljno proizvoda – ne vrhunskih, ali sasvim solidnih. Banke su kreditirale isključivo kupovinu domaće robe, pa je i to pomagalo da ona bude konkurentna, bar na domaćem tržištu.

Ekonomska politika nije bila liberalna, ali je (to se danas jasnije vidi) svakako bila dobra za građane Jugoslavije. Veliki broj ljudi je bio zaposlen, mada se nije pretrzao od rada. U svakom slučaju, siromaštvo i očaj nisu bili masovna pojava kao danas. Država je obezbeđivala besplatno školstvo, zdravstvo, ulagala je u kulturu, vojsku, nerazvijena područja, a da pri tome nije ništa prodavala. Konačno, taj sistem je stvorio preduzeća i društveno bogatstvo od čije se prodaje i danas živi i opstaje. Da nije bilo ratova devedesetih, da se imovina nije (tranziciono) prodavala u bescenje, stvarne razmere tih vrednost bi bile mnogo vidljivije.

Srbija i danas, kao nekada, dobija finansijsku pomoć, ima visok priliv deviznih doznaka, agresivno se zadužuje, a povrh toga, rasprodaje sve što se može prodati. Uzalud. Sve manji broj građana ima stalni posao, ekonomska kriza je kontinuirana, a osećanje života, čini se s razlogom, sve je tragičnije. Iako ekonomski sistem apsorbuje ogromne količine inostranog kapitala, investira se malo. Ozbiljnih investicija u infrastrukturu nema, sem u predizbornim obećanjima.

Jedan od važnih uzroka ovakvog stanja u vezi je i sa bankarskim sistemom, načinom kako on danas funkcioniše, kao i njegovom vlasničkom strukturom. Banke beskompromisno i isključivo slede sopstveni profitni interes, i to najčešće kratkoročni. Kamate i provizije u Srbiji su među najvišim u Evropi. Krediti se najrađe usmeravaju tamo gde banka može zaraditi najviše (npr. keš krediti), i tamo gde se povraćaj kredita najlakše može osigurati – hipotekarni krediti, hartije od vrednosti Narodne banke itd. Na listi prioriteta finansiranje proizvodnih investicija, kao najrizičnije, na samom je dnu.

Kreditna politika je racionalna iz ugla bankarskog sektora, ali je pogubna za nerazvijeno društvo. Svi ovi trendovi su pogoršani vlasničkom strukturom banaka. Strane banke u maloj zemlji su nedodirljive i mogu činiti što im je volja. Prirodno je da inostrani vlasnici banaka ne osećaju odgovornost za domaću ekonomiju, ali je opasno da finansijski sistem male i nerazvijene zemlje bude dominantno u stranom vlasništvu. Bankarstvo je krvotok privrednog sistema, a ne biznis kao „svaki drugi”. Iz socijalističke krajnosti u kojoj je bankarski sistem bio potpuno podređen interesima privrede, otišlo se u drugu, još goru.

Nema uspešnog modela autonomnog privrednog razvoja koji su finansirale inostrane banke. Nema ni uspešnog razvojnog modela bez čvrste i stabilne sprege privrede i bankarskog sektora – dakle bez saveza poslovnih elita. Valja podsetiti da ova simbioza nije socijalistički izum. Reč je o finansijskom modelu koji je bio u centru nemačkog i japanskog privrednog „čuda”, a na takvom finansijskom temelju počivao je i razvoj jugoistočne Azije i Kine. Srbija će tek zažaliti što je uništila domaći bankarski sektor – to nije pitanje nostalgije, već ekonomske faktografije.

Finansijski konsultant

Komentari25
b0251
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Драган Николић
Поздрављајући коментаре читалаца, нарочито коментар г-дина М`лорада желим да констатујем стање и са "становишта грађевинске струке". Наши актуелни властодршци се понашају као увређене младе које се труде да што више грађевина, а међу њима највише мостова (Андрићевих ћуприја), поруше не изградећи ништа ново.
Svetislav Kostić
Direktor Evropske centralne banke Жан Клод Трише u intervjuu za BBC u ponedeljаk ove nedelje ocjenjuje da kreditnoj krizi jos zadugo nije kraj. Pogresne investicije na financijskom trzistu koje izazvala kriza na americkom trzistu nekretnina prisilile su prema procjeni finansijskig strucnjaka banke da vec do sada da otpisu preko 318 milijardi dolara. I to jos nije kraj, upozoravaju eksperti. Medjunarodni monetarni fond racuna u jednom izvjestaju od aprila da bi se suma otpisanih sredstava mogla da popne da i do bilion dolara. Do istih proracuna dosao je i jedan profesor na univerzitetu Harvard, inace raniji savjetnik Bjele kuce za financijska pitanja. Njegovoj procjeni pridruzuje se i kod nas poznati „super spekulat“ Djordj Soros. On ide jos dalje, sa ocjenom da se radi o najvecoj krizi u poslednjih 30 godina. I upozorava „da vremena pripadaju proslosti kada su sticana novcana bogatstva. Mozda i taj fakrtor pruza objasnjenje zasto neki politicari nastoje po svaku cijenu da se odrze na vlasti. Makar tako dugo dok moze jos da se nesto ушићари.
M'лорад
Све оно што је обичном самосвесном грађанину било кристално јасно последњих година , госп. Катић је објаснио струком. Дакле, не могу се отети утиску да је транзиција код нас била неминовност и да се очекивао бол. Овде се међутим ради о злоупотреби бола. Уместо једног вађена су по три зуба одједном од којих су два најчешће била здрава. Ту ни анестезија није помогла. Данас, када смо без зуба (то је изгледа био циљ) кажу да морамо само да гутамо јер немамо чиме да жваћемо.
petrov
Mozda je malo kasno da se pise o propasti srpskih banaka i bankarstva; mozda je trebalo pisati vise godina unazad; doduse neki su i pisali ali slabo je neko mario. Po meni Gospodin Katic je uveliko zakasnio sa ovom analizom; ove je sada samo odraz zalosnog stanja srpske privrede i srpskog bankarstva; jos 2000 godine srpska "nova vlast" je diskretno upozoravana da se ne mogu u bankarstvo dovoditi autsajderi koji ulecu sa masinkama na obecana im mesta, ali nije vredelo; nova vlast je primala s koca i konopca; sada se ne treba nesto mnogo cuditi; posledice su ove; Na pravim ekonomistima stratezima je da dogadjaje predvide da na njih ukazu onima koji ne mogu da vide; Srbija je imala neke lepe sanse 2000-2003, slabo je sta iskoristila, isto kao i danas najvise se bavi samom sobom i svakim danom je sve manja i manja; a neki analiticari sa distance pisu sa velikim pomakom u vremenu onda kada su se dogadjaji ubajatili; POlitika objavljuje a ranijih godina je bila susdrzana ... ovo nisu sedamdesete ovo je dvadeset prvi vek u mnogome drugaciji od onoga sto smo videli do sada ...samo jos da za nasu Srbiju nadjemo neko bolje mesto.
slobodan
odlicno, nebojsa, svaka je na mestu. nismo smeli dozvoliti da se pretvorimo u imbecile koji sami nisu nista u stanju da urade nego samo moljakaju okolo i cekaju da se nesto potpise ili udeli. tako sada stvari izgledaju, moljakamo, nista drugo, katastrofa sledi ako nam se odbije milostinja. bez vere u sebe i bez ideje sta i kako dalje osim da se 'guzva kapa' ili pruza prosjacka ruka necemo nigde. i mada boli sto to kazem, sva je prilika da zaista necemo nigde. oni koji klece su pokazali gde nas vode. vec 8 godina transformisu, vidimo kako i kuda. oni koji drze nos visoko tek treba da pokazu da li znaju nesto osim nosa u vis, bojim se da ne znaju i da ce nas i oni kostati mada, ako nista drugo, barem ne govore glasno da smo nistavila kojima trebaju tutori ili gazde.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja