utorak, 21.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:43
INTERVJU: DžUDIT MEKRIL, novinarka „Gardijana”

Važno je kritikovati poznate umetnike

Kada sam počinjala pre 32 godine ples je bio „pepeljuga” umetničkog izraza, a danas ima centralno mesto u kulturi
Autor: Biljana Lijeskićnedelja, 07.04.2019. u 23:30
(Фо­то Тан­југ)

Džudit Mekril, uticajna britanska kritičarka umetničke igre i dugogodišnja novinarka londonskog „Gardijana” boravila je nedavno u našoj prestonici kao izveštač 16. Beogradskog festivala igre. Ona je početkom ove godine u svojoj kolumni preporučila posetu našoj manifestaciji nazivajući je jednom od najboljih u svetu baleta po aktuelnoj selekciji i dobrom programu. Džudit Mekril je imala priliku da u karijeri dužoj od tri decenije piše o britanskoj plesnoj sceni, a danas se sve više posvećuje pisanju knjiga, pogotovo jer je sa prethodne tri postigla veliki uspeh. U vreme kada u našoj štampi zamire negovanje književne, likovne, muzičke i baletske kritike, ili je ona sporadična i slabo plaćena, mišljenje Mekrilove deluje gotovo kao smernica ili pozitivan odgovor na pitanje da li nam je umetnička kritika uopšte potrebna.

Pozitivne ili negativne reakcije na njen kritičarski rad bilo gde u svetu je ne uznemiravaju. Džudit Mekril ih smatra delom posla i ne očekuje da se njeno mišljenje svima dopada.

– Prvi put sam čula za Beogradski festival igre pre nekoliko godina zahvaljujući prijateljima. Gledala sam programe ove i prošlih sezona i impresionirana sam koliko različitih stilova i žanrova igre Aja Jung, direktorka ove manifestacije, dovodi u vašu zemlju. Među vašim gostima su velike svetske zvezde, ali i male kompanije, još uvek nedovoljno poznate no odlične, koje neguju nove tendencije. Festival daje pregled baletske umetnosti danas, ali takođe uvlači publiku u novi svet. Baš kao u dobrom restoranu, uvek možete da izaberete nova jela na meniju – kaže Džudit Mekril na početku razgovora za „Politiku”.

Kako su izgledali vaši počeci, da li su u redakciji imali sluha za vaše tekstove posvećene baletu?

Kada sam počinjala pre 32 godine ples je bio „pepeljuga” umetničkog izraza. Imala sam manji prostor u medijima za razliku od filmskih i TV kritičara. To se sada promenilo, danas urednici vide da igra zauzima centralno mesto u kulturi na način na koji to ranije nije bilo moguće. Moji tekstovi, naravno, neće biti pročitani toliko puta kao oni filmskih kritičara, ali urednici ih smatraju važnim. Zanimljivo je koliko je mlađa generacija svesnija svojih tela i govora tela, više je vizuelno usmerena i zbog toga se ples nalazi u njenom fokusu. Danas sve više pozorišnih i operskih reditelja radi sa koreografima, vide fizikalnu ekspresiju kao vrlo važnu za produkciju.

Opišite nam i današnji način rada u „Gardijanu”?

Tekstove šaljem od kuće. Otkada su u „Gardijanu” počeli značajnije da se fokusiraju na veb izdanje, morali smo mnogo više i drugačije da pišemo. Uradila sam, recimo, seriju tekstova o fragmentima plesnih dela sa Jutjuba, analizirala ih kadar po kadar. Onlajn izdanje je otvorilo mnogo više mogućnosti za novinare, kao i za sam ples.

Kako sagledavate baletsku produkciju u vašoj zemlji?

Kad je reč o britanskoj sceni može se mnogo toga dobrog reći. Sve do Bregzita smo bili vrlo otvoreni za strane umetnike, mislim da je naš podijum kosmopolitski. Često nova dela zahtevaju koprodukciju različitih kompanija i zemalja. Britanska scena je danas napredovala, ples je veoma otvoren za 21. vek, kako moderan tako i klasičan. Čak i Rojal balet dovodi savremene koreografe, menja svoj stari repertoar, preispituje stereotipe u svetu igre. Jaki, novi glasovi se pojavljuju.

Sada ste se posvetili i pisanju knjiga?

Nova, koju trenutno pišem, govori o ženama novinarima u Drugom svetskom ratu. U prvoj, koja je bila veoma zapažena, pisala sam o ruskoj igračici Lidiji Lopokovoj i njenom uzbudljivom životu. Druga je govorila o šest žena dvadesetih godina 20. veka, među kojima su Džozefina Beker, Zelda Ficdžerald i Tamara de Lempicka, dok treća govori o palati Venijer u Veneciji gde je danas Muzej Pegi Gugenhajm.

Da li imate savet za mlade novinare?

Savetujem im hrabrost i verovanje u moć istine. Mislim da je internet divna stvar, ali takođe postoje i opasnosti. Štampana izdanja ipak imaju urednike koji proveravaju stvari. Na neki svoj način toj veri u istinu doprinose i novinari koji prate umetnost. Važno je i poznate umetnike analizirati i kritikovati da ne bi postali puni sebe, kao što je bitno kritikovati i vladu. Teško je onima koji se danas bave tom profesijom, manjak novca se svugde oseti i sa Trampom taj odnos prema novinarima kao prema neprijateljima postaje izraženiji. Mi, novinari smo prijatelji javnosti, trebalo bi da misle o nama bolje.


Komentari0
b6da4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja