četvrtak, 22.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
ponedeljak, 08.04.2019. u 12:27

Sukob na Filozofskom, Fakultet: SANU vrši pritisak

(Фото А. Васиљевић)

Redovni profesori Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta reagovali su na pismo akademika povodom izbora profesora tog odeljenja u zvanja, optužujući akademike za pritisak i pokušaj uticaja na izbor profesora, na šta, ističu sa Filozofskog fakulteta, članovi SANU nemaju pravo, prenosi Tanjug.

Reč je, inače, o slučaju vanrednog profesora Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta Mire Radojević, koja nije izabrana u zvanje redovnog profesora, a tim povodom je ranije reagovala grupa studenata, a potom i Odeljenje SANU za istorijske nauke, koje je prošle sedmice podržalo profesorku Radojević.

Profesori Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta danas navode, u pismu dostavljenom Tanjugu, da je Univerzitet u Beogradu obavezan da postupa po zakonima i propisima koji važe za Univerzitet, a ne po propisima za izbor članova SANU i podsećaju da pravo prihvatanja ili odbacivanja predloga o izboru nastavnika pripada isključivo izbornim većima fakulteta.

''Mi ne zavirujemo u dvorište Akademije i njenog Istorijskog odeljenja, ali ne dopuštamo da se njeni akademici mešaju u naše poslove'', poručuju profesori.

Dodaju da su akademici vanrednog profesora Miru Radojević izabrali za dopisnog člana SANU i da sada vrše pritisak na Filozofski fakultet da izabere Radojević za redovnog profesora, a ona, kako tvrde, ima ''krajnje sumnjive naučne rezultate''.

Ocenjuju da SANU na taj način želi da ''pokrije'' svoj propust pri njenom izboru za dopisnog člana.

Profesori primećuju da se u pismu podrške članova SANU za izbor profesorke Radojević nabrajaju njeni naučni radovi, ali da nema ni reči o njihovom kvalitetu, što je, smatraju, jedini osnov valjanosti naučnog opusa.

U SANU, međutim, smatraju da se profesorki Radojević sprečava napredovanje u karijeri, jer „pruža dosledni otpor” na Odeljenju Filozofskog fakulteta za istoriju, što je, kako navode profesori, delom tačno.

Kolege profesorke Radojević tvrde i da ona pruža otpor normalnom radu Odeljenja i da već pet godina radi sa grupom nastavnika koji ne žele da poštuju odluke koje se donose većinom glasova.

''Radojević se 'dešava' normalna i u zakonskim okvirima legalna procedura za izbor redovnog profesora, kroz koju smo svi mi prošli, ali bez zaštite i podrške akademika SANU, već svojim trudom i radom'', napominju profesori.

Naglašavaju da su dosadašnji pritisci iz SANU izazvali poslednjih godina velike nemire na Filozofskom fakultetu i dodaju da je jedan od uzroka sukoba na Odeljenju za istoriju mešanje dvojice akademika sa Odeljenja istorijskih nauka u kadrovsku politiku Fakulteta, što ocenjuju kao nedopustivo.

''Dužnost je profesora Filozofskog fakulteta, a naročito Uprave, pa i Rektorata, da odbije ovakav flagrantni pritisak Akademije na izborne procedure Univeriteta'', dodaju profesori.

U pismu navode i da je procedura za unapređenje Radojevićeve kasnila, jer kadrovska služba nije nikog obavestila da raspiše konkurs za izbor u septembru i da je to učinjeno tek u novembru prošle godine.

Tvrde da Radojević nije imala monografiju, koja je ''osnovni uslov za unapređenje'', te da javnosti nije bio stavljen na uvid ni rukopis njene neobjavljene knjige.

Potpisnici pisma su redovni profesori Filozofskog fakulteta Radoš Ljušić, Dubravka Stojanović, Nikola Samardžić, Radivoj Radić, Siniša Mišić, Danijela Stefanović, Vlada Stanković, Suzana Rajić, Miloš Jagodić, Tatjana Subotin Golubović.

Odeljenje istorijskih nauka SANU podržalo je prošlog četvrtka profesorku Miru Radojević sa Odeljenja za istoriju Filozofskog fakulteta kojoj, kako su rekli, pojedinci sa matičnog fakulteta pokušavaju da ospore unapređenje u zvanje redovnog profesora.

Iz SANU su naveli da se time dovodi u pitanje i njen ostanak na fakultetu, te smatraju da je to nedopustivo za rad Filozofskog fakulteta, kao i bilo koje druge visokoškolske ustanove.

Javnu podršku vanrednom profesoru Miri Radojević dalo je 14 članova Odeljenja istorijskih nauka SANU, među kojima su akademici Vasilije Krestić, Desanka Kovačević Kojić, Gojko Subotić.

Komеntari47
0bb43
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Isidora Dankan
Puna podrška akademiku Lj. Makdimoviću kao najvećoj intelektualnoj i moralnoj gromadi savremene istorijske nauke. Vizantolog svetskog glasa, novih tumačenja, uvek spreman za nove izazove. Mišljenja sam da Trg Republike trebalo preimenovati u Trg Ljubomira Maksimovića.
Aleksandar Gordic
Да сте с тим блискоисточним именом и презименом прочитали бар један чланак професора Максимовића (Максимуса), не бисте му се тако неосновано (штавише, бедно) изругивали. Али, пошто сте већ својим ПСЕУДОнимом назначили и занимање којим се бавите, боље би Вам било да се не упуштате у академске расправе, које очигледно не можете ни да пропратите, а камоли релевантно коментаришете.
B. Krsmanović
U potpunosti se slažem sa komentarom @B. Pavlović. Audaces fortuna iuvat! Zašto danas kritikovati akademika i potpredsednika SANU sa izgovorima bez osnova - Cujusvis hominis est errare, i tuom kontekstu kakve veze ima ako neko ima samo jednu objavljenu knjigu. Naš akademik i neko ko nas vodi u svim ovim mutnim vremenika često zna da kaže Veritas amara est, pa je prihvatite svi!
B. Pavlović
Molim sve ljude dobre volje da ustanu u odbranu SANU i akademika Lj. Maksimovića čiji je naučni rad prožet idejom Citius, altius, fortius! Za njega nikada nije važilo pravilo conditio sine qua non i zbog toga je uspeo da prodje sva nastavna zvanja vrlo uspešno, sa jednom knjigom. Sada kada smo došli do dela finis coronat opus svi pokušavaju da ospore naučna dostignuća prof. Lj. Maksimovića. Ne treba zaboraviti devizu našeg akademika i potpredsednika SANU: Leve fit, quod bene fartur, onus.
Glavna tema
Molim vas sve da se vratimo na glavnu temu. Ovde nije reč u naučnom opusu akademika Lj. Maksimovića, već o progonu prof. dr Mire Radojević. Ako se slažete treba da pokrenemo inicijativu i peticiju da se Vasina ulica preimenuje u ulicu dopisnog člana SANU M. Radojević. Time bi njena naučna visprenost izbila u prvi plan.
Александар Гордић
Сви ви који се тако приземно придружујете руљи која кидише на професорку Миру Радојевић очигледно је нисте гледали ни на телевизији (где је снимила низ запажених прилога о голготи наше војске у Првом светском рату), а поготово нисте имали прилику да је лично упознате. Адолесцентске керефеке с именовањем улица нимало не пристају ни њеном озбиљном научном опусу, а још мање њеном личном хабитусу посвеченог научника (националног посленика с неокрњеним личним характерним врлинама). Можете јој само пљунути под прозор, јер никада нећете тако течно, речито и садржајно изговорити ни просто-проширену реченицу на српском језику као колегиница Радојевић. Најгоре је што уличарским интригама безуспешно покушавате да оспорите њен научни и лични кредибилитет. Нека вам је на част, свима који се (у овој вама туђој земљи), као мигранти, потписујете неким шифрама у нападима на овдашњу ДАМУ и ПРОФЕСОРКУ!
Лариса Вилимон
Проф. Љубомир Максимовић, потпредседник САНУ, не само да има изузетно богат и врстан опус, него је свакако већ деценијама наш најугледнији византолог. Полиглота, који течно говори грчки, немачки, енглески, француски и руски језик, радо је приман у свим важнијим византолошким центрима у свету, актуелни је потпредседник светског удружења византолога. Као таквом, поверено му је 2016. године организовање светске конференције византолога у Београду, која је окупила највећи број учесника у досадашњој историји тих скупова и која је оцењена у светским научним круговима као најуспешнији византолошки конгрес икада. Личним ауторитетом обезбедио је стипендије за усавршавање многим млађим колегама, па и професорима Р. Радићу и В. Станковићу, који га сада клевећу на све стране јер су очекивали да их предложи за избор у САНУ. Чак су покушали да му оспоре титулу емеритус на матичном факултету, иако су га својевремено лично предложили за то звање .
Василевс
Хвала Лариса на похвалним коментарима. Свака подршка у прогонима значи.
B. Krsmanović
Manifestum non eget probatione! Uvaženi svi, znate da je akademik Lj Maksimović anima candida i dalje neću komentarisati ove niske komentare. U čitavom dosadašnjem načnom radu akademik prof. dr Lj. Maksimović se rukovodio devizom Labor omnia facit i zbog toga se svi ponosimo njegovom jedinom monografijom koja predstavlja pravo tumačenje izreke Per aspera ad astra.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja