subota, 25.01.2020. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:02

Unakrsna veza Van Goga i Londona

U muzeju Tejt Britan otvorena je izložba posvećena velikom umetniku i njegovom odnosu sa ostrvskom scenom, a u kući u blizini Brikstona otkrivena je njegova intimna zaostavština
Autor: Milica Dimitrijevićponedeljak, 08.04.2019. u 21:00
„Звездана ноћ над Роном”, 1888.

Pažnju londonske publike i britanskih medija ovih dana privlači Vinsent van Gog. Izložba u muzeju Tejt Britan, koja se smatra događajem sezone u Ujedinjenom Kraljevstvu, podseća na poznatog umetnika i uticaj koji je on imao na umetničku scenu na Ostrvu, ali i ona na njega, dok njegova intimna zaostavština, otkrivena nedavno u kući u blizini Brikstona, gde je slikar neko vreme živeo, dodatno osvetljava neke od ključnih meseci njegovog života.

Kako podsećaju kritičari „Gardijana”, čuvena postavka „Mane i postimpresionisti”, koju je u Londonu 1910. organizovao kritičar Rodžer Fraj, bila je revolucinarna u svakom smislu – mada nije bila javno prihvaćena i bila je stručno isprva ismejana, pogled na dela Gogena, Sezana, Manea i Van Goga ipak je zauvek promenio britanske umetničke tokove. Ništa manje nije bila značajna ni 1947, kada je sumorni, postratni London imao priliku da uživa u zlatnim, zelenim ili azurnim nijansama Holanđaninovih slika na izložbi isključivo njemu posvećenoj. Neminovne su bile potonje različite stvaralačke reference, o čemu i svedoči ova izložba, pa Bi-Bi-Si donosi priču o stotinak vrednih slika, pedesetak Van Gogovih, među njima i mnoga remek-dela koja su dopremljena iz eminentnih evropskih institucija, i pedesetak čiji su autori drugi velikani čije je stvaralaštvo u vezi sa njim i Ujedinjenim Kraljevstvom. Na taj načni dovedeni su u kontekst legendarni „Suncokreti” ili „Zvezdana noć nad Ronom” sa delima umetnika različitih generacija, recimo Džejmsa Vislera, odnosno Frensisa Bejkona.

Da je London ostavio snažan utisak na Van Goga jasno je ne samo na osnovu nekih njegovih slika, već i iz pisama koje je slikar pisao bratu Teu. Mada je u Londonu živeo kratko – u svojim dvadesetim, i to od 1873. do 1875. godine – taj grad, ono što je u njemu doživeo i umetnička dela koja je video bili su za njega upečatljivi, bila je to dikensovska gradska scenografija, spoj bede i prljavštine sa jedne, i glamura i bogatstva sa druge strane. To vreme Van Gog mahom je proveo radeći kod jednog od prestižnih trgovaca umetninama na Kovent gardenu i nekoliko godina potom rešio da se posveti upravo umetnosti. Slikarev boravak u domu na adresi Hakford roud 87, gde i danas postoji metalna, plava, okrugla ploča, prepoznatljiv znak kojim su širom britanskog glavnog grada obeležena zdanja u kojima su obitavali velikani raznih umetničkih žanrova, inspirisao je i popularnu pozorišnu predstavu „Vinsent u Brikstonu” iz 2002. da bi upravo tu, unutar trospratne zgrade čije je renoviranje u toku, ispod drvenog poda i dasaka na tavanu bili pronađeni zgužvani papiri i pohaban molitvenik iz 1867. Neka od dokumenata trenutno su na restauraciji i iz njih se može saznati da je Van Gog bio zaljubljen u kćerku svoje tadašnje stanodavke i da je u to vreme bio posvećen hrišćanskoj veri. Za Martina Bejlija, stručnjaka koji se bavi umetnikovim stvaralaštvom i jednog od autora aktuelne postavke, reč je o intrigantnom otkriću budući da ovi artefakti nisu slučajno bili zaboravljeni, već su bili brižljivo sakriveni.

Bregzit izazvao pometnju među kustosima

Ova postavka, za koju je za samo nekoliko dana pokupovano više karata nego za bilo koju drugu izložbu u istoriji galerije u kojoj se organizuje, bila je pod znakom pitanja maltene do samog otvaranja. Pometnju među kustosima s obe strane Lamanša izazvao je Bregzit, pošto se postavilo pitanje hoće li pozajmljena dela ostati „zaglavljena” u eventualnom postbregzitovskom haosu, dok je posebnu zabrinutost izazvala bojazan od nerazumno visokih uvozih taksi prilikom vraćanja pojedinih pozajmljenih dela u muzeje koji se nalaze u zemljama EU. Diplomatski napori i nove smernice o pitanju taksi u slučaju Bregzita bez dogovora, koje je izdala Evropska komisija neposredno pred početak izložbe, omogućile su nesmetan početak izložbenih aktivnosti.

 


Komentari0
d7c08
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja