sreda, 22.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 13:17

Naš moćni član porodice

Televizija je odavno postala sastavni deo naše svakodnevice, još jedan član naše porodice. U tome počiva njena moć. Ona je prodrla u naše domove i postala deo naše intime. Razmislite samo koliko puta nam se svima desilo da zaspimo s upaljenim televizorom
Autor: Snežana Čikarićponedeljak, 08.04.2019. u 15:25
(Фото Пиксабеј)

Nedavno prikazana dva dokumentarca strane produkcije pokrenula su čitav niz događaja u vezi sa svojim „glavnim junacima”. Reč je o seriji „Preživeti Ar Kelija” i filmu „Napuštanje Nedođije”, u kojima se autori bave problematičnim reperom Ar Kelijem i iznova pokreću pitanje odnosa Majkla Džeksona prema maloletnim dečacima. Uz lavinu komentara na društvenim mrežama širom sveta, hapšenjem Ar Kelija i smanjenjem prodaje albuma kralja popa neizostavno se nameće pitanje kolika je to moć koju poseduje televizija.

– U člancima koji su se pojavili na mreži povodom optužbi za seksualno zlostavljanje, podignutih protiv pevača Ar Kelija, jedna od glavnih tema bila je zloupotreba poverenja obožavatelja od strane njihovih „idola”. Sličan utisak stiče se i kada je u pitanju dokumentarni film „Napuštanje Nedođije” britanskog reditelja Dena Rida o odnosu Majka Džeksona prema dečacima koji su boravili na njegovom imanju. Naime, to što druge zločine razlikuje od pomenutih jeste iluzija prijateljstva, osećaj bliskosti i povezanosti s licima koje poznajemo s tzv. malog ekrana, a koja su to iskoristila. Televizija je odavno postala sastavni deo naše svakodnevice, još jedan član naše porodice. U tome počiva njena moć. Ona je prodrla u naše domove i postala deo naše intime. Razmislite samo koliko puta nam se svima desilo da zaspimo s upaljenim televizorom – objašnjava dr Vlatko Ilić, vanredni profesor Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu.

Naš sagovornik podseća da i sam naziv Džeksonovog privatnog zabavnog parka, Nedođija, ukazuje na to o čemu je ovde zapravo reč – o fantaziji čije su žrtve bile maloletni dečaci.

Vlatko Ilić(Foto Nebojša Marjanović)

– U pitanju su zastrašujuće posledice toga što industrija zabave neprekidno čini. Ona eksploatiše fantazije zarad profita. S tim što se u slučaju sadržaja koji čine najveći deo televizijskih programa, sadržaja tzv. zabavnog karaktera, mesto koje nastanjuju izgubljeni dečaci Petra Pana razotkriva kao zemlja Dembelija, u kojoj se Pinokio umesto u dečaka pretvara u magarca. Nije li to najbolji opis svih rijaliti-formata? Ono čime se manipuliše jesu naše želje i naši strahovi, i to radi zarade – smatra dr Ilić.

Naravno, naglašava on, ima i drugačijih primera, kada pojedinci svesni moći televizije koriste ovaj medij za druge ciljeve.

– Upravo je dokumentarna serija „Preživeti Ar Kelija” dovela do promene stava javnosti spram ovog pevača i, mogli bismo pretpostaviti, do njegovog hapšenja. Nakon emitovanja serije mnoge njegove kolege javno su podržale pokret „Ućutkajte Ar Kelija” i pozvale na bojkot njegovih nastupa i muzike. A tu su i sve brojniji televizijski formati koji se bave ekološkim temama, poput „Godina opasnog življenja”, još jedne dokumentarne serije koja okuplja velika imena filmske industrije: Džejmsa Kamerona, Arnolda Švarcenegera, Harisona Forda, Meta Dejmona, Sigurni Viver i druge – kaže dr Ilić, konstatujući da je moć medija velika i da se krije u tome što najčešće neproblemski prihvatamo njihovo prisustvo.

– I televizija, poput na primer društvenih mreža, stvara privid poznatog i bezbednog okruženja, sveta u kojem se naizgled dobro snalazimo, čineći da zaboravimo na činjenicu da je u pitanju medijska industrija koja prihoduje milione, a čiji su proizvodi senzacionalistički sadržaji namenjeni brzoj i lakoj potrošnji. Teško je proceniti da li je borba za drugačiji svet moguća posredstvom medija, ali to svakako ne znači da bi od nje trebalo odustati – kaže Vlatko Ilić.

Njegov kolega Marko Đorđević, vanredni profesor na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu (Jagodina), postavlja pitanja u čemu se danas ogleda moć televizije, da li je javni interes u informisanju u najvećoj meri zamenilo spinovanje i „pričanje priča” i kome koristi, a kome šteti širenje dezinformacija, senzacionalizma i kulture spektakla kao i da li su informativna i obrazovna funkcija televizije potisnute zabavnom i njenim hibridnim varijantama

– Možda bi odgovore na ova i mnoga druga pitanja mogli da pronađemo u proročkim mislima Žana Bodrijara, koji je smatrao da „svi mi živimo od jednog besomučnog idealizma smisla i komunikacije, od jednog idealizma komunikacije putem smisla, i da nam u toj perspektivi zaista i preti katastrofa smisla”. Savremena televizija u Srbiji, i ne samo u Srbiji, robuje mnogim manipulativnim uticajima i navikama. Dugo ćemo se načekati ako čekamo da se sama oslobodi svojih predrasuda i okvira koje joj, uglavnom, političari nameću. U većini informativno-političkih emisija izostaje istraživački pristup, objektivnost u izveštavanju o aktuelnim društveno-političkim događajima, pozivanje na više izvora i ravnomerna zastupljenost različitih tema i političkih aktera. Veoma pristrasno se favorizuje jedna, a demonizuje druga strana unutar političkog procesa, a akcenat se stavlja na senzacionalističko izveštavanje s elementima dramskog spektakla – kaže profesor koji predaje Osnove komunikacije, Medijsku pismenost i Govorne veštine i komunikacije.

Marko Đorđević(Foto Iz ličen arhive)

Prema njegovom mišljenju, svedoci smo da, kada je reč o našim prostorima, izostaje kultura političkog dijaloga i javne debate o važnim društvenim pitanjima dok u zabavnim emisijama dominiraju rijaliti i tok-šou sadržaji, koji se smenjuju s informativno-političkim i serijskim programom i mejnstrim filmovima holivudske produkcije.

– Kada je reč o igranom programu, mogli bismo reći da napadnost globalno popularnih stranih serija i domaćih serija govori o degradaciji stvaralaštva kod nas. Umesto dela visoke vrednosti (poput Andrićevih, Selimovićevih, Kišovih, Pekićevih i sl.), najčešće se ekranizuju dela žanrovske, a ponekad i petparačke literature. Izuzetak su, čini se, skorašnje ekranizacije romana Dobrice Ćosića i Dragoslava Mihailovića. Velika gledanost ovih serija doprinosi obnavljanju interesovanja za književna dela ovih pisaca, te njihove knjige doživljavaju nova izdanja – kaže Đorđević i dodaje:

– Zbog svega toga savremeni autentični stvaralac u najvećem broju slučajeva, naročito ako nije ovenčan nijednom nagradom, proživljava bezlično postojanje. Stvaraoci, istina, odgovaraju samo istoriji. Ali mediji unose mnogo pometnje u pisanje savremene istorije. U želji da sve obuhvate, oni obuhvataju veoma malo i površno. Oni kulturnu istoriju na sebi svojstven način obezglavljuju i tako obezličavaju stvarnost manipulišući kriterijumima. Savremeno stvaralaštvo jeste otuda žrtva medijske isključivosti, površnosti, pomodnosti i mediokritetstva.

Samim tim, ocenjuje naš sagovornik, nije preterano reći da smo postali društvo u kome su tabloidni (komercijalni) mediji odneli prevagu nad kvalitetnim (elitnim), gde su beskrajna zabava i spektakl prigrabili najveći deo programskog prostora, i gde se informisanje građana o društveno relevantnim događajima i temama pretvorilo u svojevrsno mitotvorstvo, spinovanje javnosti, te „medijsku nekulturu”.

Iluzija kretanja i trajanja

Televizija je trenutno najmoćniji medij masovnih komunikacija. To se vidi ne samo po masovnoj publici koja više sati dnevno gleda televizijske programe već i po tome što je televizija visokoprofitabilna delatnost. Industrijski način proizvodnje TV sadržaja, te roba koja je njen krajnji proizvod, govore u prilog tome da je gotovo svaki TV produkt standardizovan. Drugim rečima, televizija postaje promoter i merilo standardizovanih vrednosti. Popularne serije strukturalno odgovaraju ovoj standardizaciji: u određenim vremenskim intervalima plasiraju se sadržaji koji strukturišu naše vreme, čime mi sebe, zapravo, potvrđujemo u tom vremenu, kao i naš odnos prema mediju, koji je unapred sračunat, tj. predvidiv, objašnjava Divna Vuksanović, profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti.

Divna Vuksanović(Foto Dragana Draganović)

– Serije tako „kupuju” naše životno vreme, stvarajući iluziju kretanja i trajanja. Time se može objasniti njihova popularnost, od „Igre prestola” do domaćih TV serija. S tim što su nekada domaće serije obilovale humorom, dok danas preovlađuju, žanrovski gledano, ili istorijske rekonstrukcije ili trileri. Ipak, ne treba zaboraviti na činjenicu da se u okvirima TV programa sve više prepliću i mešaju informativni sa zabavnim sadržajima, i to tako da zabava više nije samo zabava, a informacija se, u sve većoj meri, pretvara u senzaciju – kaže naša sagovornica.

Prema njenim rečima, moć televizije sagledava se i u tome što sve može postati roba i predstaviti se kao relevantan sadržaj – od besmislenih reklama, preko „imitacije života” posredstvom rijaliti-formata, pa do beskrajnih modnih revija, pričaonica i svaštarskih emisija mozaičkog karaktera.

– Terorizam, nasilje, ratovi uživo, takođe, predstavljaju isplative TV sadržaje. TV je danas, uglavnom, propagandna poluga kapitalizma; pojedini teoretičari čak smatraju da su mas-mediji temelj kapitalizma. U svakom slučaju, televizija nije oruđe društvene promene, a ponajmanje posrednik između umetničkih, obrazovnih i kritičkih sadržaja, s jedne, i konzumenata s druge strane. Srećom, televizija u novije vreme dobija sve ozbiljnijeg konkurenta u novim medijima koji su, zasigurno, demokratičniji ili prilagođeniji potrebama pojedinca – kaže Divna Vuksanović.


Komentari5
1089c
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Maja M.
Više prostora za ovakve tekstove u Politici. Dosta je zaglupljivanja.
samo pitam
Zašto su pametne žene toliko potisnute u našoj kulturi?
Vera
Znanje će pobediti mrak. Bravo za ove mlade ljude!
Nenad
Ovu Divnu naprosto obožavam! Svo troje - odlični.
Vanja i Jova
Divna je carica,što se analize medija tiče. Pratimo.
Preporučujem 1

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja