Sarajevo – Često se iz političkih sarajevskih krugova upućuju poruke kako je Sarajevo grad različitosti, suživota i tolerancije, a istovremeno se preko oka gleda na druge i drugačije, što potvrđuju, između ostalog, i brojne negativne reakcije na najavljeno održavanje prve „Parade ponosa” u tom gradu, osmog septembra, u organizaciji aktivista LGBT iz cele BiH.
Te negativne reakcije dolaze, kao i u nekim ranijim sličnim situacijama, prvenstveno iz najveće bošnjačke partije – Stranke demokratske akcije (SDA) Bakira Izetbegovića i od pojedinih njenih članova, poput Samre Ćosović Hajdarević, poslanika u Skupštini Kantona Sarajevo. Ona je prva organizatorima „Parade ponosa” poručila da neće i ne mogu se šetati sarajevskim ulicama.
„Želim da se ovakvi ljudi izoluju i sklone što dalje od naše dece i društva. Neka idu negde drugo i prave sebi grad, državu, zakone i svoja prava koja im niko neće osporavati. Ali, ovde, ne”, napisala je Samra Ćosović Hajdarević na svom profilu na „Fejsbuku”.
Njeno „ne” osudile su mnoge Sarajlije, pre svih njena koleginica iz Parlamenta Federacije BiH Sanela Prašović Gadžo, koja joj je odgovorila pozivom pravosudnim institucijama da „odmah reaguju na jezik mržnje”, jer je BiH, kako je navela, „država svih nas koji u njoj živimo i to pravo niko ne može i ne sme osporavati”.
„Bosna i Hercegovina mora prevazići diskriminaciju i podele svih vrsta. Mora krenuti napred. A građani ove države moraju shvatiti da svoju sreću ne mogu graditi oduzimanjem nečije sreće i prava. Poštujmo se”, poručila je Sanela Prašović Gadžo.
Međutim, nespremnost za uvažavanje pokazao je i Kantonalni odbor SDA Sarajevo, jer su i njegovi članovi protiv organizovanja parade. Od organizatora i kantonalne vlasti zatražili su da odustanu od te namere zbog navodne bojazni da bi održavanje te manifestacije moglo produbiti jaz između ljudi različitih shvatanja.
„Smatramo da u društvu kakvo je naše, koje neguje temeljne vrednosti i uz sve veće izazove savremenog doba nastoji sačuvati porodicu, javne parade i povorke LGBT osoba ne treba organizovati, jer će se time samo produbiti jaz između ljudi različitih shvatanja, a ljudska prava neće dobiti novu vrednost”, navedeno je u saopštenju tog odbora SDA.
U istom saopštenju naglašava se kako je „SDA prepoznatljiva u BiH i šire po tome što svojim političkim delovanjem štiti slobodu i ljudska prava”, te kako je ta partija „odlučna u borbi protiv svakog vida diskriminacije po bilo kojem osnovu”, jer „svaki građanin mora imati ista prava, bez obzira na rasnu, etničku ili religijsku pripadnost, političku ili ideološku opredeljenost”.
Sociolog Srđan Vukadinović pak smatra da je „Parada ponosa” nešto što je i te kako potrebno kako bi se prevazišle sve moguće različitosti na koje, kaže on, treba reagovati tolerantno, a nikako agresivno.
„Nažalost, BiH je društvo koje je opterećeno kleronacionalističkim fobijama, koje su najveća prepreka svemu onome što je danas normalno u svetu”, naveo je on u izjavi za banjalučke „Nezavisne”.
