petak, 22.11.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:57

Crkvena kriza u Ukrajini povod za polemiku srpskih vladika

Vladika bački Irinej upozorava da Vaseljenska patrijaršija poseže za pravom jurisdikcije nad svim eparhijama u dijaspori, dok ga episkop Maksim pita zbog čega baš sada pokreće to pitanje
Autor: Jelena Čalijaponedeljak, 08.04.2019. u 22:55
Пра­во­слав­ни па­три­јар­си на ли­тур­ги­ји у Ира­кли­о­ну 2016: о ди­ја­спо­ри се рас­пра­вља­ло и на Са­бо­ру на Кри­ту (Фото Т. Јањић)

Polemika dvojice srpskih vladika, episkopa bačkog Irineja i zapadnoameričkog Maksima, u vezi sa „Stavom Srpske pravoslavne crkve o crkvenoj krizi u Ukrajini”, otvorila je jedno novo pitanje: pitanje odnosa Vaseljenske patrijaršije prema pravoslavnoj dijaspori.

U svom poslednjem saopštenju iz ove polemike, vladika Irinej piše da vaseljenski patrijarh Vartolomej „uporno neguje i razvija” nekanonsku teoriju nekih svojih prethodnika na carigradskom tronu da Fanar ima isključivo pravo jurisdikcije nad pravoslavnom dijasporom. Kako dalje navodi, ta teorija podrazumeva da je jedini kanonski episkop u dijaspori, Americi ili Australiji, na primer, episkop Vaseljenske patrijaršije, dok su svi drugi njegovi vikari. To uverenje demonstrirano je, kako dalje piše vladika Irinej, na Kritskom saboru 2016. godine. „Delegacija Vaseljenskoga trona je na Kritskom saboru, jednostrano i samovoljno, krišom od svih, izmenila titule arhijereja pomesnih crkava u dijaspori: samo njihovi arhijereji su episkopi nemački, austrijski, francuski i tako dalje, a ostali, iz drugih pomesnih autokefalnih crkava, jesu episkopi nepoznatog identiteta i statusa, pa ih stoga nazivaju episkopima ’u Austriji’, ’u Nemačkoj’, ’u Argentini’ i tako dalje, dakle bez titule, bez eparhije”, navodi se u tekstu vladike Irineja. On dalje pita svog sabrata, vladiku Maksima, ko je onda po merilima Carigrada kanonski episkop: on koji je ispod kritskih dokumenata potpisan kao episkop bački ili vladika Maksim koji je potpisan kao „episkop u zapadnoj Americi”.

Episkop zapadnoamerički odgovorio je na ovo saopštenje, navodeći da je tekst „starijeg sabrata” bogat temama, ali i greškama. Prvo oko potpisa i titula. „Ako već pretenduje da zna, obaveštavam ga da smo mi prilikom potpisivanja dokumenata kraj svog imena po pravilu dopisali pravilno ime naše eparhije. Dakle, u izvornim aktima Kritskog sabora naša titula zapadnoameričkog episkopa ostala je nepromenjena i tačna.”

Vladika zapadnoamerički, s druge strane, podseća da su sva dokumenta koja su se našla na Kritskom saboru, pa i onaj koji se tiče pravoslavne dijaspore, pripremljeni na predsaborskim konferencijama mnogo ranije. „Za mnoge će ostati neodgovoreno pitanje zašto se episkop bački baš sada, 2019. godine (a ne, recimo, mnogo ranije, od 1993. godine u Šambeziju, pa nadalje sve do pred Kritski sabor), javno setio pitanja tog ekskluzivnog prava ’Vaseljenskog trona’ na jurisdikciju nad čitavom pravoslavnom dijasporom širom vaseljene? Zar se to pitanje nije moglo (i trebalo) pokrenuti i na pripremnim konferencijama na kojima je on, imajući ekskluzivno pravo da predstavlja Srpsku crkvu, učestvovao?”, piše vladika Maksim.

On dodaje i da ga u obraćanju Carigrađani oslovljavaju upravo onako kako i on samog sebe identifikuje i da ni u jednom od ostalih aspekata života dijaspore nije pokazan ni trag onoga što je vladika bački opisao. 

Nezadovoljstvo u Moskovskoj patrijaršiji

Nezavisno od rasprave srpskih arhijereja, koja je stigla i do teme pravoslavne dijaspore, o ovom pitanju razmišlja se i u drugim pravoslavnim pomesnim crkvama, takođe u vezi s dešavanjima posle davanja Tomosa o autokefalnosti Ukrajincima. Trenutni način organizacije, episkopski saveti koji okupljaju u ovo jedno telo arhijereje svih pravoslavnih pomesnih crkava na određenoj teritoriji, više nije prihvatljiv za pojedine predstavnike Moskovske patrijaršije. Naime, episkopskim savetima uvek predsedava arhijerej iz Vaseljenske patrijaršije, a ukoliko ga nema na određenoj teritoriji, vladika iz prve po diptihu pravoslavnih crkava. To je još jedno „ekskluzivno pravo” Carigrada koje je na predsaborskim konferencijama, a kasnije i na Saboru na Kritu, verifikovano potpisima većine predstavnika ostalih pravoslavnih pomesnih crkava.

Da podsetimo, Moskovska patrijaršija na Kritskom saboru nije učestvovala, a jedan od njenih arhijereja u dijaspori, mitropolit berlinsko-nemački Tihon, obavestio je početkom marta sabraću iz drugih pravoslavnih pomesnih crkava da se trenutno povlače iz Episkopskog saveta Nemačke. Za njih je, kako je dodao, neprihvatljivo da posle odluka vezanih za Ukrajinu učestvuju na sastancima tela kojima predsedava predstavnik Carigrada. Kao izlaz iz te situacije, mitropolit Tihon i arhijereji Ruske crkve u Nemačkoj predlažu da predsednik saveta bude biran, a ne da to mesto bude „rezervisano” za predstavnika Vaseljenske patrijaršije.


Komentari26
64a7e
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Anoniman
za Janka: nije u pitanju stajanje uz ovoga ili onoga vec cvrsto stajanje iza pravoslavnih kanona; od donosenja problematicne odluke davanja Tomosa tzv Ukrajinskoj crkvi mada je od 17. veka ta teritorija pod crkvenom jurisdikcijom moskovske patrijarsije, svi kanonski pravoslavni poglavari traze da prvi medju jednakima, Vaseljenski Patrijarh, sazove svepravoslavni sabor na kome bi vrhunski teolozi kanonskog prava diskutovali tu problematicnu odluku ali on to uporno odbija sasvim sigurno zato sto zna da bi bio ili usamljen ili u velikoj manjini. Ova odluka o crkvi u Ukrajini bice preinacena, u to nema nikakve sumnje, pre ili kasnije.
Јанко
Који враг тера СПЦ да се меша и стане на страну РПЦ? Дијаспора без проблема цвета, граде се храмови који су пуни верника и народ се не жали. Настави ли СПЦ даље да слепо слуша РПЦ, изгубиће на дуже стазе много чега, као што је "увозом" комунизма из Русије, у својим редовима, задобила дуготрајне последице.
Predrag Bojović
Милан Васиљевић алијас Максим је самога себе одавно већ сменио, а све око Украјине је само прилика за достојанствени одлазак јер против њега постоје много гора сведочења, ускоро ће уследити и озбиљне тужбе и пред цивилним судовима и пред црквеним судом, много тежи докази, записи и скриншотови који нису ни достојни помињања и за које је боље да јавност никада и не сазна. Анаксиос хулитељ и скрнавитељ свега Светог!
др Милан Лекић
„Право" јурисдикције над свим епархијам у дијаспори Васељенска патријаршија заснива на неконзистентном тумачењу садржаја три позната документа папе Бенедиктa XVI и кршењу критског акта „Начин стицања аутокефалије“ (2016), добро познатих обојици владика пошто су основ разумевања екуменских активности СПЦ. О чему је ријеч? Теолошки наук („Спас је у католицизму“) почетних екуменских недоумица у православљу папа је прво заоденуо заводљивим текстом Спашени надом (Spe Salvi, 2007). Затим је Одговорима разјаснио доктрину Нове Екуменске цркве - све „одељене“, „источне“, „посебне“, чак и сеоске „локалне“, „сестринске цркве“ постаће „праве Цркве“ (са великим Ц) и као такве делови локалних Католичких цркава (Responsa, јун 2007). Парафирање „Равенског акта“ (окт. 2007) представника СПЦ, (без потврде Синода и Сабора СПЦ?) значило је "признање римског првенства" и "папског примата". Епилог са "Црквама" украјинском и естонском, делегитимисао је Критски сабор. СПЦ мора поништити сва ова акта!!!
Прота из Сан Дијега
Епископ Максим се одрекао Бога и свега што нас Свето Писмо учи тиме што је јавно подржао Дарвинову теорију. Сада подржава јерес Источног папизма и отворено храбри украјинске фашисте у њиховим јуришима на светиње Украјинске Православне Цркве. Упоређује Св. Саву са украјинским расколницима. На Криту је потписао документ којим се све српске епархије у дијаспори стављају у неканонски статус и једнога дана (по епископу Максиму) требало би да прећу под јуристикцију Источног папе - Вартоломеја. У његовој западноамеричкој епархији преовладавају "иконе" Стаматиса Склириса који светитеље представља као људске наказе, а сваке године свештенство се присиљава да слуша предаваче који нам проповедају сексуалну слободу и дарвинизам. Куда нас води епископ Максим? Коме је лојалан и чији је портпарол унутар СПЦ? Ово што је еп.Максим починио су већи преступи од свега што су Артемије, Василије, Филарет и Качавенда заједно починили. Да ли ће С. Арх. Сабор поступити по канонима, остаје да се види.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja