sreda, 26.06.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 20:37

Čeka se ponuda banaka za dug u švajcarcima

U pregovorima zainteresovanih strana, pre svega dužnika i banaka, vaga se koji su to deo banke spremne da preuzmu na svoj teret
Autor: Jovana Rabrenovićutorak, 09.04.2019. u 17:58
Уколико неки дужник не буде задовољан, инсистира се да може да тражи заштиту права на суду (Фото А. Васиљевић)

Razgovori o rešavanju problema zaduženih u švajcarskim francima, koji su počeli prošle sedmice, nastavljeni su i juče, ali bez još opipljivog rešenja. Kako se saznaje, u Udruženju CHF očekuju da im banke svakog trenutka dostave predlog „leks specijalisa” u vezi sa tim problemom, iz čega je jasno da banke imaju svoju ponudu.

Kako kaže Jelena Pavlović, iz ovog udruženja, oni za sada insistiraju na tome da, ukoliko neki dužnik ne bude zadovoljan „leks specijalisom”, može da nastavi da traži zaštitu prava na sudu.

Podsećanja radi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je prošlog petka da će biti donet „leks specijalis” i da će najveći deo rešenja ići na teret banaka, dok će jedan deo, iako ne veliki, svakako ići na teret države.

U pregovorima zainteresovanih strana, pre svega dužnika i banaka, vaga se koji su to deo banke spremne da preuzmu na svoj teret. Izvesno je da se ide na otpis dela sadašnjeg duga, glavnice i kamate, a mogu se čuti različiti zahtevi, počev od toga da banke treba da otpišu od 40, pa do 70 odsto sadašnjeg duga.

Neizvesno je i da li će „granica” za rešenje biti da preostali deo duga iznosi šest miliona dinara, što je oko 50.000 evra. Iz toga je jasno da se pravi razlika između dužnika prema tome koliki iznos kredita su uzeli, odnosno da banke neće da se odreknu para u slučaju kredita bilo koje visine. Drugim rečima, pravi se socijalna razlika između dužnika.

U međuvremenu Vrhovni kasacioni sud (VKS) izneo je pravno mišljenje da su hipotekarni zajmovi u švajcarcu nevažeći ukoliko izvor tih plasmana banaka nije bila ta valuta, kao i u slučaju da banke nisu adekvatno pismenim putem upozorile građane na sve rizike takvog zaduživanja. Čak i ukoliko sud proglasi nevažećim ugovor u švajcarcu, to ne znači da je on bez pravnog dejstva.

Stav suda je da kredit treba da se pretvori u zajam u evrima, kao da je od samog početka uzet u toj valuti, po svim uslovima koji su važili za takav zajam.

Koliko god da su dužnici zadovoljni prvim stavovima VKS, toliko su nezadovoljni preporukom da krediti budu pretvoreni u one u evrima, jer smatraju da zajam treba da bude isključivo dinarski.


Komentari13
f5ec1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Stanko
A sta je sa ljudima koji su uzeli takav kredit u svajcarcima i kredit vec otplatili? Da li ce njima biti sta refundovano na osnovu ovog lex specijalisa? Sta oni su bili ovce, na njih smo zaboravili...
Trece lice ni krivo ni duzno
Treba ukinuti potrazivanja banaka od trecih lica .Kakav je zakon u vezi toga i to treba da se resi a ne da ljudi odgovraju i pleni im se imovina zbog tudjih dugova , njihovih imena nigde nema u banci , niti su usli ikada u neke od tih banaka a posle potrazivanja od trecih lica i maltretiranja nikada nece ni uci .
Sinisa Stojcic
Ko je protiv da se zastiti duznici. Jeste Jelasic upozoravao, ali je trebao da inicira donosenje zakona protiv vezivanja za franak. Bio je Guverner NB i morao je da ubedi drzavu. I ko je sada za pomoc ovim ljudima koji su uzimali kredite. Pa oni koji su otkupili kod Slobe stan za paklo cigarete. I mi koji smo uzimali prema evru, i nama treba pomoc. udvostrucen je evro u odnosu na dinar. Sve je uradjeno da devize rastu zbog duznika , sve od strane banaka. Pa treba da vrate sada ti zelenasi
Vlada
O kojoj istini Vi govorite?Mislite na istinu da su sve evropske zemlje prepoznale ove kredite kao prevaru i resile ih u korist klijenata,da su francuskoj bankari krivicno odgovarali,da je konacno i kasacioni sud nase zemlje zauzeo stav da je valutna klauzula u chf ne dozvoljena?Ili Vas utisak i misljenje proglasavate istinom pred kojom i "bogovi cute"?
Kata
Da banke nisu znale da je franak podcenjen a njegova maticna drzava jaca od stene one nikada ne bi ni nudile takve kredite. To je znala i vlast koja je tu rabotu dozvolila. I sta sad neki sud najednom 'ako' (ako se banke nisu zaduzivale u toj valuti). Pa ako neko kontrolise sta one rade to bi se znalo odmah i ne bi to sada bila misterija. Drugim recima sud je rekao da banke niko ni ne kontrolise! Treba medjutim praviti razliku izmedju vlasti i drzave. Vlast su pojedinci sa imenom i prezimenom a drzava nije (ili ne bi nikako trebala to da bude). Sasvim druga stvar je sto te kredite ( narocito kad se zna njihov iznos), sirotinja nije mogla da 'primirise' ni u dinarskoj verziji a oni koji su ih birkali kao kolace na svedskom stolu ocekuju od nje saosecanja tek sad kad se ispostavilo da su isti zatrovani....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja