nedelja, 18.04.2021. ✝ Vеrski kalеndar € Kursna lista
utorak, 09.04.2019. u 17:58 Jovana Rabrenović

Čeka se ponuda banaka za dug u švajcarcima

U pregovorima zainteresovanih strana, pre svega dužnika i banaka, vaga se koji su to deo banke spremne da preuzmu na svoj teret
Уколико неки дужник не буде задовољан, инсистира се да може да тражи заштиту права на суду (Фото А. Васиљевић)

Razgovori o rešavanju problema zaduženih u švajcarskim francima, koji su počeli prošle sedmice, nastavljeni su i juče, ali bez još opipljivog rešenja. Kako se saznaje, u Udruženju CHF očekuju da im banke svakog trenutka dostave predlog „leks specijalisa” u vezi sa tim problemom, iz čega je jasno da banke imaju svoju ponudu.

Kako kaže Jelena Pavlović, iz ovog udruženja, oni za sada insistiraju na tome da, ukoliko neki dužnik ne bude zadovoljan „leks specijalisom”, može da nastavi da traži zaštitu prava na sudu.

Podsećanja radi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je prošlog petka da će biti donet „leks specijalis” i da će najveći deo rešenja ići na teret banaka, dok će jedan deo, iako ne veliki, svakako ići na teret države.

U pregovorima zainteresovanih strana, pre svega dužnika i banaka, vaga se koji su to deo banke spremne da preuzmu na svoj teret. Izvesno je da se ide na otpis dela sadašnjeg duga, glavnice i kamate, a mogu se čuti različiti zahtevi, počev od toga da banke treba da otpišu od 40, pa do 70 odsto sadašnjeg duga.

Neizvesno je i da li će „granica” za rešenje biti da preostali deo duga iznosi šest miliona dinara, što je oko 50.000 evra. Iz toga je jasno da se pravi razlika između dužnika prema tome koliki iznos kredita su uzeli, odnosno da banke neće da se odreknu para u slučaju kredita bilo koje visine. Drugim rečima, pravi se socijalna razlika između dužnika.

U međuvremenu Vrhovni kasacioni sud (VKS) izneo je pravno mišljenje da su hipotekarni zajmovi u švajcarcu nevažeći ukoliko izvor tih plasmana banaka nije bila ta valuta, kao i u slučaju da banke nisu adekvatno pismenim putem upozorile građane na sve rizike takvog zaduživanja. Čak i ukoliko sud proglasi nevažećim ugovor u švajcarcu, to ne znači da je on bez pravnog dejstva.

Stav suda je da kredit treba da se pretvori u zajam u evrima, kao da je od samog početka uzet u toj valuti, po svim uslovima koji su važili za takav zajam.

Koliko god da su dužnici zadovoljni prvim stavovima VKS, toliko su nezadovoljni preporukom da krediti budu pretvoreni u one u evrima, jer smatraju da zajam treba da bude isključivo dinarski.

Komеntari13
5e159
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Stanko
A sta je sa ljudima koji su uzeli takav kredit u svajcarcima i kredit vec otplatili? Da li ce njima biti sta refundovano na osnovu ovog lex specijalisa? Sta oni su bili ovce, na njih smo zaboravili...
Trece lice ni krivo ni duzno
Treba ukinuti potrazivanja banaka od trecih lica .Kakav je zakon u vezi toga i to treba da se resi a ne da ljudi odgovraju i pleni im se imovina zbog tudjih dugova , njihovih imena nigde nema u banci , niti su usli ikada u neke od tih banaka a posle potrazivanja od trecih lica i maltretiranja nikada nece ni uci .
Sinisa Stojcic
Ko je protiv da se zastiti duznici. Jeste Jelasic upozoravao, ali je trebao da inicira donosenje zakona protiv vezivanja za franak. Bio je Guverner NB i morao je da ubedi drzavu. I ko je sada za pomoc ovim ljudima koji su uzimali kredite. Pa oni koji su otkupili kod Slobe stan za paklo cigarete. I mi koji smo uzimali prema evru, i nama treba pomoc. udvostrucen je evro u odnosu na dinar. Sve je uradjeno da devize rastu zbog duznika , sve od strane banaka. Pa treba da vrate sada ti zelenasi
Vlada
O kojoj istini Vi govorite?Mislite na istinu da su sve evropske zemlje prepoznale ove kredite kao prevaru i resile ih u korist klijenata,da su francuskoj bankari krivicno odgovarali,da je konacno i kasacioni sud nase zemlje zauzeo stav da je valutna klauzula u chf ne dozvoljena?Ili Vas utisak i misljenje proglasavate istinom pred kojom i "bogovi cute"?
Kata
Da banke nisu znale da je franak podcenjen a njegova maticna drzava jaca od stene one nikada ne bi ni nudile takve kredite. To je znala i vlast koja je tu rabotu dozvolila. I sta sad neki sud najednom 'ako' (ako se banke nisu zaduzivale u toj valuti). Pa ako neko kontrolise sta one rade to bi se znalo odmah i ne bi to sada bila misterija. Drugim recima sud je rekao da banke niko ni ne kontrolise! Treba medjutim praviti razliku izmedju vlasti i drzave. Vlast su pojedinci sa imenom i prezimenom a drzava nije (ili ne bi nikako trebala to da bude). Sasvim druga stvar je sto te kredite ( narocito kad se zna njihov iznos), sirotinja nije mogla da 'primirise' ni u dinarskoj verziji a oni koji su ih birkali kao kolace na svedskom stolu ocekuju od nje saosecanja tek sad kad se ispostavilo da su isti zatrovani....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

logo

Ovaj veb sajt koristi kolačiće

Sajt politika.rs koristi kolačiće u cilju unapređenja usluga koje pruža. Prikupljamo isključivo osnovne podatke koji su neophodni za prilagođavanje sadržaja i oglasa, nadzor rada sajta i aplikacije. Podaci o navikama i potrebama korisnika strogo su zaštićeni. Daljim korišćenjem sajta politika.rs podrazumeva se da ste saglasni sa upotrebom kolačića.

Prijavitе sе na našu mailing listu

* Obavеzna polja