ponedeljak, 16.12.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 14:32

Barska pruga mladosti i zajedništva

Autor: B. Pejovićutorak, 09.04.2019. u 20:30
Пруге са изложбе у ужичком Историјском архиву (Фото С. Јовичић)

Užice – Da zajedništvo i dobrovoljni rad mogu i brda da probijaju podseća ovih dana izložba „Pruga mladosti Beograd–Bar”, otvorena u užičkom Istorijskom arhivu povodom Dana omladinskih radnih akcija, u organizaciji Udruženja akcijaša iz Užica. Kao podsećanje na jedan od najtežih graditeljskih poduhvata u nas, gradnju barske pruge, koja je sedamdesetih godina Srbiju spojila s Crnom Gorom i njenim primorjem.

Uz fotose akcijaša i brigada iz tog vremena, prizora sa gradilišta, mostova na trasi pruge i druge, predstavljeni su i podaci o gradnji. Piše da su barsku prugu još u 19. veku planirale Srbija i Turska, ali je tek 1951. godine osnovana Direkcija za izgradnju pruge Beograd–Bar. Prvi radovi su počeli 1952, da bi usled nedostatka sredstava bili obustavljeni. Prva u saobraćaj, 29. novembra 1958, puštena je deonica Bar–Titograd, duga 51 kilometar. Do Valjeva je pruga stigla 29. novembra 1968, a u Užice 1972. Do početka sedamdesetih izgrađeno je 229 kilometara pruge Beograd–Užice i 51 kilometar Bar–Titograd. Tada je preostalo da se izgradi najteži i najskuplji deo, sa velikim brojem betonskih i čeličnih mostova, kao i zahtevnih tunela (najduži „Sozina” 6.170 metara, „Zlatibor” 6.139, „Trebešnica” 5.170, „Goleš” 4.949 metara).

Kao graditelji pruge pominju se mnogobrojna preduzeća (beogradska „Hidrotehnika”, „Mostogradnja”, „Partizanski put”, „Žegrap”, „Planum”, sarajevski „Energoinvest”, čačanska „Hidrogradnja”, EI Niš, „Goša”, ŽTP Beograd), a od velikog značaja bio je i učinak omladinskih radnih brigada. U proleće 1971. dogovoreno je da se pokrene ORA „Beograd–Bar”, koja je otvorena u Prijepolju 11. jula te godine. Tokom pet godina izgradnje pruge na ORA „Beograd–Bar” učestvovale su 234 brigade sa 12.245 brigadista, među kojima oko 200 pionira, kao i 250 mladih ljudi iz drugih zemalja.

Na ovoj izložbi nabrajaju se radne brigade učesnice, kojih je iz Beograda bilo 12, sedam iz Kragujevca, četiri iz Smedereva, tri iz Kruševca, dve iz Užica i drugih gradova Srbije, te iz ostalih republika (iz Zagreba deset brigada) i inostranstva: brigada studenata iz Poljske, internacionalna ORB zapadnih zemalja, internacionalna ORB SSSR... Učestvovale su i medijske ORB: „Praktična žena”, „Studio B”, „Radio Beograd dva”.

Na toj akciji žestoko se radilo, utrošeno je 1,2 miliona radnih sati, pa se ni na priznanjima nije štedelo: oko 3.000 brigadista dobilo je udarničke značke. Barska pruga je konačno završena u proleće 1976. i na njoj je 30. maja te godine uspostavljen redovan saobraćaj. Povodom uspešno završenih radova Titovim ukazom iz 1977. učesnici ORA „Beograd–Bar” odlikovani su Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem za izvanredne rezultate i značajan doprinos širenju bratstva i jedinstva među graditeljima.

A radna akcija, sećaju se njeni učesnici, nije bila samo kramp i žestok rad, već doprinos boljitku društva, druženje, životno sazrevanje mladih... Mi gradimo prugu, pruga gradi nas, govorili su tada akcijaši koji sada, u zrelim godinama, ovakvim izložbama i aktivnostima nastoje da nove generacije zainteresuju za vrednosti zajedništva i dobrovoljnog rada.


Komentari6
0f548
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

nikola andric
U kontekstu Crnogorske ''zahvalnosti'' postavlja se pitanje crnogorcskog doprinosa tom projektu? Priznanje Kosova kao znak zahvalnosti?
Монтер
Новинар или аутор изложбе је заборавио да спомене и некадашњег гиганта на изградњи ове пруге, а сада непостојећу фабрику Машинску индустрију Ниш (МИН Ниш) која је на барској прузи изградила и монтирала на десетине мостова металне конструкције!
Радомир М. Мисаљевић
Ишли смо и до Ужица, да гледамо партизанску фабрику оружја. Били смо на Кадињачи (ту је погинуо мој теча). Водили су на Краљеве воде, да се уверимо да је то луксузни место. Пољаци су нас све време малтретирали са тражењем одговора на питање: како то да постоје крволочне усташе, које су у то време упале у земљу и направиле покољ, а славна ЈНА то све `ладно гледала. Ми студенти, смештени у чајетинској основној школи (близу крчме где је сниман филм "И Бог створи кафанску певачицу"), одлазили смо који пут и на "радилиште", да би нас трасер видео и евидентирао. Све су машине урадиле, а ми смо били ту за параду. Многи су добили возачку дозволу, а нас неколико обучавао је пријепољски фотограф, тако да смо стекли звање полуквалификованог фотографа. У роману "Круг" Меша Селимовић оправдано критикује радне акције из седамдесетих година прошлог века. Причало се, да пројектанти пруге нису изашли на лице места пре израде пројеката. Зајам се враћа - пруга остаје. Воз креће седамдесеттреће.
Леон Давидович
Државу су градили па су тако градили и инфраструктуру која је повезивала многе крајеве.( "... да воз пође, на море да дође..." певала су раздрагано браћа Бајић) А онда су све то срушили јер су локачне спахије требале да свако присвоји себи по феуд. Вероватно, од силног "напретка", многим пругама данас више нема ни ко да се вози?
Леон Давидович
@ Ratko Zimonjić У коментару не пише да се пре није градило. Југославија је била држава у континуитету од 1918. са изузетком Другог светског рата и нема веза ко је био на власти држава је била држава.А што се тиче тих пустошења крајева има ту и менталитета Срба. Ето данас када су остали сами своји господари што би се рекло , појединци само грабе за личним богатством, а своје сународнике муче и злостављају на радним местима укључујући и те у источној Херцеговини
Preporučujem 6
Ratko Zimonjic
Dok je ova pruga gradjena i otvorena, zatvorena je pruga od Mostara kroz Popovo Polje do Trebinja, pa do Dubrovnika. Pre toga i do Zelenike u CG. Znate, gradilo se i mnogo pre komunista, druze Leone. Ove pruge o kojima ja pricam, zajedno sa putevima, su sagradili jos Austro-Ugari. E sada, zasto su drugovi komunisti izabrali da izoliraju i odvoje od sveta ovaj deo srpske Hercegovine, druga je prica. Svako vreme je imalo svoje poduhvate, ne treba velicati jedno za racun drugog. Kao sto ni danasnje propadanje pruge Beograd-Bar nije na obraz ni Milogorcima ni dahijinim pionima, tako ni zatvaranje pruge kroz Hercegovinu i izolacija ne samo Trebinja, nego i Ljubinja i plodnog Popova Polja nisu bili na cast komunistima jer je to dovelo do potpunog praznjenja i depopulacije cele regije od Stoca pa do Trebinja. Naravno, sve sto ce neko pamtiti iz danasnjeg vremena su napravljeni putevi i mostovi. Cestitke na tome, ali valjda treba i cuvati ono sto vec postoji a ne pustiti da propada?
Preporučujem 15

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja