nedelja, 26.05.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 12:38

U Srbiji prosečna starost 43 godine, ali je 33 odsto više starijih od 65

sreda, 10.04.2019. u 16:31
(Фото Раде Крстинић)

Zbog najnižeg prirodnog priraštaja i sve masovnijeg odlaska mladih iz zemlje, Srbija ima nepovoljnu starosnu strukturu, jer je prosečna starost skoro 43 godine.

Ne samo da imamo najniži prirodni priraštaj u odnosu na sve bivše jugoslovenske republike već smo i jedna od samo 32 države sveta koja beleži pad broja stanovnika.

Ako se nastave sadašnji demografski trendovi, prognoze UN su da će na teritoriji Srbije 2061. godine živeti tri miliona ljudi manje nego danas.

Demograf Goran Penev iz Instituta društvenih nauka u izjavi za RTS kaže da se te prognoze odnose i na teritoriju Kosova i Metohije.

Ukoliko se ostvare neke od naših projekcija za Centralnu Srbiju i Vojvodinu, broj stanovnika mogao bi biti manji za 20 do 30 odsto, što je više od projekcija UN, rekao je Penev.

Objašnjava da na ovakav trend utiču brojni faktori – niska stopa rađanja, odlazak stanovništva iz zemlje i umereno produženje očekivanog trajanja života.

„Imajući u vidu ostarelo stanovništvo, prosečna starost je 43 godine, međutim, bitnije je da je čak 33 odsto više starijih od 65 godina nego mlađih od 15 godina. Potpuno je poremećena starosna struktura”, izjavio je Penev.

Goran Penev

Prema njegovim rečima, to što naša država stari nije neuobičajeno imajući u vidu da ceo svet stari. Međutim, ukazuje na to da Srbija spada u grupu zemalja sa demografski najstarijim stanovništvom na svetu.

Sve kasnije rađanje dece i razvodi utiču na demografsku sliku, ali ne u tolikoj meri kako smatraju laici, objašnjava Penev.

„Međutim, problem je što sve veći procenat žena iz fertilnog perioda izlazi bez dece. To je ono što je novo u poslednjih desetak, 15 godina za Srbiju. Nije problem ako se promeni starosni model fertiliteta, ali ako za posledicu imamo sve veći udeo žena bez dece – to je već alarmantno”, ističe Penev.

Upozorava da se nepovoljni demografski trendovi nastavljaju, te da je 2018. godine prvi put u proteklih 120 godina u Srbiji bio manji broj živorođenih nego u godinama nakon Prvog i Drugog balkanskog rata.

Početkom 50-ih godina u Srbiji se rađalo oko 160.000 dece, a sada je taj broj 65.000. Međutim, Penev ukazuje na to da se to iz godine u godinu smanjuje, te da je prvi put zabeleženo manje od 65.000 živorođenih.

„Povećanje broja stanovništva prisutno je u celom svetu osim u Evropi, Evropa je i demografski stari kontinent. I niske stope rađanja i smanjenje broja stanovnika su najprisutniji u Evropi. Jedino se u Africi povećava broj stanovnika, pa su projekcije UN da će do 2050. jedino Afrika povećati udeo u ukupnom stanovništvu sveta”, rekao je Penev.

Komentarišući za RTS da li migracije mogu da nadomeste te gubitke, ovaj demograf kaže da to zavisi od više faktora, među kojima je i politička situacija.

„Poslednjih godina smo imali jak imigracioni talas u Evropu, gde je došao ogroman broj migranata iz Azije i Afrike. To je sada smanjeno, ali treba biti obazriv. Granice mogu da se zatvore”, rekao je Penev.

Ukazuje na značaj evropskih parlamentarnih izbora, koji bi mogli da promene političke uslove – ukoliko na njima pobede stranke koje se zalažu protiv prihvata migranata.


Komentari15
43ce8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Miloš
U Srbiji se grade predškolske ustanove, a izvesnije je da će nam trebati sve više domova starih !!!
Branislav
Нажалост статистика нам је поражавајућа. Само да се зна да и предшколских установа-обданишта у Београду недостаје у односу на садашње потребе 35-40 процената, иако се кобајаги постиче наталитет-видимо како.
Preporučujem 9
Zorana
Nista u zivotu se ne dogadja slucajno pa tako i ovo. Problem nije ni malo jednostavan. Od kraja drugog svetskog rata pa sve do danas, stalno se propagira zivot u gradu a selo se stigmatizuje. Kad bi se sela sredila kao npr. u Sloveniji, mladi bi ostajali u njima. Danasnja situacija u selima za mlade je besperpektivna i naravno da odlaze u grad, zbog posla, obrazovanja, itd. I kad tako mlad covek krece od nule, tesko se odlucuje za brak a posebno za decu. Drugi problem je konformizam, posebno nas mladjih zena (sad ce me mnoge osuditi). Nametnuto nam je da moramo biti vitke, lepe, zgodne, moderno obucene...Priznati cete da je sve to tesko postici uz obaveze koji brak "nosi".
Dusan T
Dobro, da rezimiram: vi ste ovde izredjali sta mislite da zene treba da rade, a onda konstatovali da vecinu tih stvari i rade. Meni se ne cini da ste odgovorili na moj komentar, niti da smo u konfliktu misljenja. U svakom slucaju, hvala na paznji.
Preporučujem 3
Natalija
@Dusan T Najbolje bi bilo da žena samo klima glavom i govori da, tako je, da rađa, odgaja decu, pere, čisti, kuha i sprema, radi na poslu i donosi platu, radi na imanju, da je uvek na raspolagnju muževima i da nema nikakvih zahteva. A inače većinu nabrojenog naše žene već rade, ali izgleda da je i to malo. Eh žene, žene baš ste problem.
Preporučujem 10
Prikaži još odgovora
Decak
Prema ovim podacima, nece biti "Dogodine u Prizrenu" nego "Dogodine u republičkom zavodu za statistiku - oblast demografski podaci za Srbiju".
Sinisa Stojcic
Na sigurnom smo putu odumiranja
Sreten Ilić
Pogrešna politika dospeva na naplatu. Šta je tu čudno?

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja