sreda, 16.10.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 16:50

Slovenija uvela rigorozan pravilnik o hrani

Provera sadržaja transmasnoća u prehrambenim proizvodima važiće za uvoznike, distributere i prodavce hrane tako da su pogođeni i proizvođači hrane iz Srbije
Autor: Jelica Antelj – Ivana Albunovićsreda, 10.04.2019. u 22:55
(Фото Пиксабеј)

Slovenija je prva država u regionu koja je usvojila preporuke Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) i drastično smanjila nivo štetnih transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima. Posle isteka jednogodišnjeg prelaznog roka na snagu je stupio pravilnik koji obavezuje sve proizvođače da taj udeo bude najviše dva grama ukupnog sadržaja masti.

Slovenački Nacionalni institut za nutricionistiku navodi da je reč o najstrožem propisu te vrste u svetu, s obzirom na to da se ograničenje odnosi ne samo na prehrambene proizvode koji se nalaze u prodaji nego i na pakovanu hranu, koja u originalnoj ambalaži završava na prodajnim policama, kao i na hranu u restoranima.

Za nadzor primene zadužena je uprava za bezbednost hrane slovenačkog Ministarstva poljoprivrede, a novi standardi važe i za izvoznike. Ističe se da je Slovenija time napravila važan korak u delimičnoj zameni hidrogenizovanih biljnih masti u hrani drugim sastojcima.

– Provera sadržaja transmasnoća u hrani važiće za uvoznike, distributere i prodavce hrane – objavila je uprava za bezbednost hrane.

Slovenački proizvođači prehrambenih proizvoda saopštili su da su se za novi pravilnik dobro pripremili i da već duže vreme ne koriste sirovine sa višim sadržajem transmasnih kiselina, dok proizvodi koji ne zadovoljavaju taj kriterijum ne smeju da se nađu na slovenačkom tržištu.

Nezvanično, ovakva ograničenja u Srbiji ne postoje. Profesor dr Ivan Stanković, predsednik Saveta za bezbednost hrane, rekao je za „Politiku” kako smatra da je potez Slovenije dobar, u smislu očuvanja zdravlja nacije.

– Verovatno ćemo ovu temu pokrenuti na jednom od sledećih sastanaka Saveta za bezbednost hrane – istakao je Stanković.

Agencija Hina podseća da transmasne kiseline nastaju kao nusproizvod delimične hidrogenizacije biljnih ulja, kao i kod dužeg zagrevanja biljnog ulja na višim temperaturama, a imaju brojne negativne uticaje na ljudski metabolizam, posebno u razvoju arteroskleroze i kardiovaskularnih oboljenja.

Zasićene masti povećavaju nivo holesterola u krvi, više nego drugi tipovi masti. Ova vrsta masti se, uglavnom, nalazi u crvenom mesu, sirevima, puteru, kolačima, čokoladi, pecivima, živini i mlečnim proizvodima.

Prema izveštaju Evropskog parlamenta, visok nivo unosa transmasnih kiselina povećava rizik od razvoja srčanih oboljenja (više od bilo kog drugog nutrijenta u odnosu na kalorijsku vrednost). Procenjuje se da u Evropskoj uniji uzrokuju oko 660.000 smrtnih slučajeva godišnje, što je otprilike 14 odsto svih smrtnih slučajeva. Preporuka Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA) jeste da iznos transmasnih kiselina bude što je moguće niži i da bi države morale da kroz medijske kampanje pokrenu ovo pitanje. I to što pre, jer samo trećina potrošača u EU nešto zna o transmasnim kiselinama, što ukazuje da mere označivanja nisu delotvorne.

U istom izveštaju EP iz 2016. navodi se da je analizom javno dostupnih podataka potvrđeno da, uprkos tome što je zabeleženo smanjenje nivoa transmasnih kiselina u pojedinim vrstama hrane, na nekim tržištima u Uniji još postoji niz prehrambenih proizvoda s visokim sadržajem ovih masnoća – odnosno iznad dva grama transmasnih kiselina na 100 grama masti. Recimo, keks ili kokice sa 40 do 50 grama na 100 grama masti kao i mnogi pekarski proizvodi.

U zakonodavstvu EU nije propisan udeo transmasnih kiselina u prehrambenim proizvodima niti se zahteva njihovo označivanje. U Austriji, Danskoj, Litvaniji i Mađarskoj postoji zakonodavstvo kojim je ograničen njihov udeo, dok se većina drugih država članica odlučila na dobrovoljne mere poput samoregulacije, prehrambenih preporuka i kriterijumima o sastavu nekih tradicionalnih proizvoda.


Komentari10
12d88
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

milan
u dezeli bosanci su strana radna snaga.u srbiji bosanci su drzavnici,ministri ambasadori,prodavci zemlje na koju nemaju tapiju;firmi ciji nisu vlasnici;..........e pa zato (nikola mali Ruse)zasto srbija 300 god iza slovenije.slovenijom vladaju slovenci; srbijom od 1987-2001 vladala su crnogorska plemena;a od 2002 do danas srbijom vladaju plemena iz bosne.slovenci ureduju svoju kucu,a srpsku kucu rasturaju i ruse dusmani koji ovde nemaju ni zemlju ni biolosko poreklo
zora vukadinovic
Zakon o bezbednosti hrane Srbije je vrlo dobar, treba samo doneti adekvatna podakta, osnovati nezavisnu laboratoriju i to sve poštovati.
ВлаДо
Не знам колико је још потребно времена проћи да они што доносе правилнике о храни схвате да је много важније колико поједеш него шта једеш.
Muradin Rebronja
Vi mora da se šalite! Postoje pravilnici o bezbednoj hrani kojih se moraju pridržavati svi koji proizvode i prodaju hranu. Niko nema pravo da truje narod. "Pravilnici" i o zdravoj hrani, halal i/ili košer hrani, vegetarijanskoj hrani...Oni nam služe da znamo šta i koliko (treba) da jedemo. Za nas ugostitelje, da zadovoljimo potrebe svih gostiju, ako želimo da opstanemo na tržištu. A bogme i za nas same jer nas ima škembavih na tone. Inače, telesna težina nam pokazuje da li jedemo previše. Visina minus 110 je "idealna". Ili manji unos kalorija ili više sagorevanja kalorija kroz fizičke aktivnosti (gimnastika, brzo hodanje, plivanje...). Pa, ko voli, bujrum i/ili nek izvoli.
Preporučujem 5
Cicka
Mogli smo i mi davnih dana da uvedemo najsavremenije laboratorije za ispitivanje svega i svacega i da budemo rigorozni u analizama , da niko OD ZAPOLSENIH NE SME da namesta rezultate pa ko ne proizvodi kako treba neka ode sa trzista ili neka se popravi . Ima kod nas politicara sa smislom zauvodjenje novina za dobrobit svih ne samo Srbije sa vizijom ali su bas retki , mozda jedan .
kole
Svaka čast..!! A mi???

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja