nedelja, 22.09.2019. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
Poslednja izmena 22:20
KOMENTAR

Slike koje šaljemo u svet

Ima dovoljno onih koji jedva čekaju da dobiju priliku da ovu našu zemlju optuže za sve i svašta, ne moramo mi baš da im u tome pomažemo
Autor: Mirjana Čekerevacčetvrtak, 11.04.2019. u 22:55
„Перформанс”: учесници протеста су саобраћајну сигнализацију пренели испред Старог двора (Фото Танјуг)

Trebaće nam decenije i mnogo rada da loš imidž Srbije u svetu, stvoren tokom raspada bivše Jugoslavije, popravimo. Ovu rečenicu slušamo godinama unazad od svih naših političara, a slušaćemo je, sva je prilika, još dugo budući da nema tog i najmanjeg pozitivnog pomaka, ako ga ima, koji neće biti srušen zarad sticanja političkih poena. Da je tako, potvrđuje to što se u ovom trenutku svi, kako tvrde, bore za spas države i njenih interesa, a što se borba više zahuktava, državi je imidž sve gori. To nikakvo dobro ne može doneti običnim građanima ove zemlje, pa bi bilo lepo da svi spasioci zastanu, spuste ton, da se saslušaju.

Samo tako će biti bolje i državi i narodu za koje se, kažu, bore. Svako ko ovih dana prati šta govore i pišu na društvenim mrežama političari, javne ličnosti, mora da se zabrine i za sebe i za svoju porodicu, ali i za državu, pošto sve pršti od najava presudnih bitaka u kojima će se „ići do kraja”. Šta je na tom kraju? Niko ne otkriva. Kažu, videćete. Takav odgovor stiže i od lidera Saveza za Srbiju na pitanje šta znači najavljena radikalizacija protesta, koji traju već nekoliko meseci u mnogim gradovima. Nešto smo već videli. Demonstrirano nasilje, a upad u RTS, opkoljavanje Predsedništva Srbije, pokušaji upada u institucije, poput onog u Skupštinu Beograda, jeste nasilje, nikako ne može pomoći relaksiranju pregrejanih političkih odnosa u društvu. Šta tek reći o „ratovanju” sa saobraćajnim znacima i ogradama oko gradilišta, ali i onemogućavanju radnika da rade na raskopanom centru Beograda. To nije samo nasilje, to nanosi višestruku štetu, ali to je, pre svega, kažnjivo po zakonu.

Prema organizatorima svega navedenog, to su, međutim, performansi protiv „štetočinske vlasti”. A, narečena vlast na sve to odgovara „teškom artiljerijom” o neradnicima, lopovima, tajkunima, koji su se na „narodnoj muci obogatili”... Nekako se stiče utisak da je predstavnicima vlasti preče da osmisle što gore epitete za političke protivnike, nego da reše ono što, sasvim sigurno, svaka vlast na svetu, pa i ova naša, može da reši. Umesto što slušamo kako su „rušitelji Beograda” čupali saobraćajni znak i uklanjali ograde s gradilišta, što smo, inače, svi mogli da vidimo po svim televizijama, vlast treba da primeni zakon i kazni sve one koji su to radili. Da je neko od nas običnih građana došao na ideju da odnese saobraćajni znak, ili da ga prelepljuje, a da ga pritom uhvate, ekspresno bi bio primenjen Zakon o bezbednosti saobraćaja ili Zakon o prekršajima.

Umesto da se primeni zakon, svaki dan slušamo o fašistima i fašizmu od predstavnika „zaraćenih strana”, mada vlast u tome prednjači. Toliko se pominju fašizam i fašisti, da će to uskoro biti sasvim obične reči, na koje su svi, kao i na mnoge druge, oguglali. Relativizacija reči koje označavaju najstrašniji period u istoriji čovečanstva, naročito u zemlji koja je tako užasno stradala kao što je naša, blago rečeno – neodgovorno je. Pre samo nekoliko meseci slušali smo u Skupštini Srbije oštru polemiku o „fašizaciji Srbije”, za koju je poslanik SDPS-a Rasima Ljajića, koji je u parlament ušao na listi „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje”, Muamer Bačevac indirektno optužio vlast jer ne oduzima poslanički mandat „osuđenom ratnom zločincu Vojislavu Šešelju”. Dan pre ove polemike Sulejman Ugljanin je sasvim direktno rekao da je „Srbija fašistička tekovina”, na šta su svi iz vlasti, s pravom, oštro reagovali. Bilo bi dobro da se svi iz vlasti, ako ni zbog čega drugog, onda ovoga podsete kad im padne na pamet da progovore o fašistima i fašizmu. Ima dovoljno onih koji jedva čekaju da dobiju priliku da ovu našu zemlju optuže za sve i svašta, ne moramo mi baš da im u tome pomažemo.

Pre dvadesetak dana, Vuk Jeremić, predsednik Narodne stranke, dok je bio u opsadi Predsedništva Srbije u nameri, kako su izjavljivali lideri SzS-a, spreči da Aleksandra Vučića, inače, legalno, s ogromnom većinom glasova, u prvom krugu izabranog predsednika države, izađe sa svog radnog mesta, rekao je najstrašniju stvar koju smo čuli. S mnogo radosti i mnogo decibela, vikao je s kamiona: „Ljudi, ovo ide u svet”, „Već smo na naslovnim stranama svetskih medija”, „Svet ovo gleda.” Ko malo duže hoda zemljom, mogao je samo da se rasplače na ove Jeremićeve radosno izgovorene reči. Zato što pamti da svetski mediji nikad Srbiju nisu stavili na naslovnu stranu po nekom dobrom. Još se sećamo kletve: „Dabogda ti Si-En-En došao da izveštava.” Gospodin Jeremić je odmah posle ove „radosne” vesti seo u avion i otišao u beli svet, u Njujork, a mi možemo samo da budemo srećni što nam Si-En-En nije stigao da direktno izveštava sa skupova iz naše zemlje.

Mada, kako se naši političari ponašaju, Si-En-En još ima šanse. Lideri SzS-a i njihove pristalice najavljuju za subotu, 13. april, takoreći odsudnu bitku za „oslobođenje Srbije”. Neće, kažu, otići dok Aleksandar Vučić ne podnese ostavku, a zašto bi to Vučić uradio? Jesu li možda bili neki izbori? I Vučić najavljuje svoje mitinge koje, iz nekog razloga, pristalice SzS-a zovu kontramitinzi. Oni koji to rade odlično znaju šta je kontramiting, imali smo prilike da vidimo kako oni izgledaju u martu 1991. i u decembru 1996. godine. Vučić ne organizuje nikakav kontramiting, sve dotle dok ne zakaže skup na istom mestu u isto vreme. To se desilo sa skupom u Novom Sadu, ali je skup pomeren. I to je dobro. Zašto bilo ko osporava pravo Vučiću da organizuje miting? Kao i svi drugi, i on i njegova stranka na to imaju pravo.

I sve je u redu dok se poštuje svačije pravo da, u skladu sa zakonom, organizuje neki skup. Svako treba da se pobrine za to kako će skup izgledati. Najstrašnija slika koju je potpisnik ovih redova video bila je posle decembarskog kontramitinga 1996. godine, dogodila se na tadašnjoj Železničkoj stanici. Učesnici opozicionog mitinga na Terazijama, koji su čekali gradski prevoz, u jednom trenutku su videli autobuse sa Srbima s Kosmeta, koji su se vraćali kući s kontramitinga, a koji su organizovali JUL i SPS. Prema autobusima su poletele flašice s vodom, upaljači. Kamenja, srećom, nije bilo, a kroz prozore iza poluspuštenih zavesa virili su uplakani i uplašeni ljudi, Srbi. I ta slika je otišla u svet. Na našu sramotu.


Komentari15
d7963
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.

Jelisaveta
Baviti se događajima iz devedesetih godina nema svrhe, jer je Zapad uspeo da stvori "istinu" da su Srbi jedini krivci! Događaji za vreme 2. sv. rata su zapadnoj javnosti nepoznati, pa zato veruje u tu "istinu"! Srbi moraju da se koncentrišu na taj period. Govoriti i pisati o tome nije dovoljno, jer nikoga ne možemo da nateramo da to sluša i čita. Jevreji su se pbrinuli da se u Jeruzalimu, a i u Berlinu podignu spomenici žrtvama holukausta nad Jevrejima, koje niko ne može da previdi! Srbi, čija je sudbina bila ista kao i Jevreja, još uvek nemaju spomenik srpskim žrtvama toga drugog (zaboravljenog) holokausta u Evropi 20. veka. Taj spomenik mora da bude posvećen svim zrtvama, ciji je broj dokumentovan. Ograničiti se na Jasenovac nije dovojlno. I jevrejski spomenik u Jeruzalemu nije posvećen Aušvicu, nego svim jevrejskim žrtvama!
Vuk Pokrajac
Reakcije naroda, bilo mirne ili nasilne i ružne - jesu reakcija na akcije vlasti. Ako želite kulturnije reakcije naroda, morate taj isti narod kulturnije tretirati umesto da nudite cenzuru, najdrskiju i najneinteligentniju propagandu. Zašto niko nije bacao kamenje na Gandija, na Bajagu ili na Sandu Rašković? A zašto su Čaušeskua streljali? Šta daješ ( narodu) to ti se i vraća i to nadležni odlično znaju. Zato i mislim da neki režiser u kožnom mantilu upravlja ovim
Пантелија
Мени ово личи на наручени чланак по принципу наивне и помирљиве дечије песмице "мир, мир, мир - нико није крив". Нигде не видим поенту овог чланка. Не требају нам узвишене анализе писане у стилу Далај Ламе или каквог патријарха, нити празна прича, нити препричавање онога што и сами видимо. Никада и нигде се не може изједначити одговорност власти и опозиције. Или са намером или из глупост, тек свима је очигледно да се свакодневно подривају темељи ове државе, националног идентитета, традиционалних тековина, економије, морала, и система целокупних вредности које би требало да нас окупљају у нормално и цивилизовано друштво. Грађани су са правом незадовољни јер је очигледно да власт нема никакву визију и стратегију, док количина афера, лоповлука, јавашлука, простоте, безакоња, неправде и ароганције, постаје неподношљива.
Skandinavac
Najbrže bi promenili sliku na bolje, kada bi obnovili Parlamentarnu Kraljevinu po uzoru na skandinavske kraljevine u kojima Kralj ima protokolarnu funkciju (jedinstvo države, zaštitnik građana,..) , a vlast pripada narodu preko neposredno izabranih predstavnika u svim skupštinama !
bane
Ako vam je čitav svet USA i Eu onda je novinar u pravu.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Početna /

Prijavite se na našu mailing listu

* Obavezna polja